Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Marine Milanović, Dobrile Strajina, Branke Dražić i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Ljiljana Denić, advokat iz ..., protiv tužene Nacionalne službe za zapošljavanje Republike Srbije – Filijala u Prokuplju, radi isplate razlike doprinosa, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Prokuplju Gž 1997/18 od 23.10.2019. godine, u sednici održanoj 21.05.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Prokuplju Gž 1997/18 od 23.10.2019. godine.

UKIDA SE rešenje o troškovima postupka sadržano u presudi Višeg suda u Prokuplju Gž 1997/18 od 23.10.2019. godine i rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu drugom izreke presude Osnovnog suda u Prokuplju P 2801/17 od 23.04.2018. godine, i predmet u ukinutom delu VRAĆA prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Prokuplju P 2801/17 od 23.04.2018. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni tužioca i obavezana tužena da u korist tužioca izvrši uplatu na ime manje uplaćenih doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje nadležnom fondu PIO, za period od septembra 2013. godine do novembra 2013. godine, na pojedinačno navedene iznose u tom stavu izreke, po stopi važećoj na dan uplate, a prema presudi P 2058/15 od 25.11.2015. godine. Stavom drugim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Višeg suda u Prokuplju Gž 1997/18 od 23.10.2019. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe tužene i tužioca i presuda Osnovnog suda u Prokuplju P 2801/17 od 23.04.2019. godine je potvrđena.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju pobijajući rešenje o troškovima spora zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odlučuje primenom člana 404. ZPP.

Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP (,,Službeni glasnik RS“ broj 72/11...87/18), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako Vrhovni kasacioni sud oceni da je to potrebno radi razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, odnosno radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

Vrhovni kasacioni sud je našao da su ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP za odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca, iz razloga što postoji neujednačena sudska praksa prilikom dosuđivanja troškova parničnog postupka u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji kao što je konkretna.

Ispitujući pobijano rešenje u smislu člana 408. u vezi člana 420. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stava 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema stanju u predmetu, tužilac je uspeo u parnici u odnosu na glavni zahtev koji se odnosi na uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje na ime novčane naknade za slučaj nezaposlenosti. O zahtevu za naknadu troškova parničnog postupka, nižestepeni sudovi odlučili da svaka stranka snosi svoje troškove, a kao razlog navode da je tužilac mogao da traži troškove postupka u parnici po tužbi kojom je tražio novčanu naknadu, odnosno da je vođenje ove parnice bilo necelishodno.

Po oceni revizijskog suda, osnovano se revizijom ukazje na pogrešnu primenu materijalnog prava u delu nižestepenih presuda kojima je odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Odredbom člana 153. stava 1. ZPP propisano je da je stranka koja u celini izgubi parnicu dužna da protivnoj stranci naknadi troškove, a članom 154. stavom 1. istog zakona je propisano da će sud prilikom odlučivanja koji će se troškovi naknaditi stranci, uzeti u obzir samo one troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice.

Prilikom odlučivanja o troškovima parničnog postupka, sud ne vodi računa o razlozima pravičnosti (osim u sporovima iz porodičnih odnosa), već se troškovi dosuđuju srazmerno uspehu u sporu, bez obzira na visinu glavnog tužbenog zahteva prema Advokatskoj i Taksenoj tarifi. Iz navedenih razloga, ne može se prihvatiti zaključak nižestepenih sudova da tužiocu ne pripadaju troškovi parničnog postupka, jer bi visina tih troškova bila višestruko veća od glavnog zahteva, zbog čega su nižestepene presude ukinute.

U ponovnom postupku, prvostepeni sud će uzeti u obzir primedbe u vezi prava stranaka za naknadu troškova parničnog postupka, u skladu sa kriterijumima uspeha u sporu, krivice u prouzrokovanju troškova i opredeljenog zahteva stranke u smislu člana 163. u vezi člana 153. i 155. ZPP.

Na osnovu člana 416. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća - sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić