.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 2832/2019
04.12.2019. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac, Branka Stanića, Dragiše B. Slijepčevića i Tatjane Matković Stefanović, članova veća, u parnici tužioca-protivtuženog AA iz ..., koga zastupa punomoćnik Miljana Svetozarević, advokat iz ..., protiv tuženog- protivtužioca BB iz ..., koga zastupa punomoćnik Dimitrije Zarić, advokat iz ..., radi naknade štete, vrednost predmeta spora po tužbi 142.000,00 dinara, a po protivtužbeni 730.318,69 dinara, odlučujući o reviziji tuženog-protivtužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 4375/18 od 26.03.2019.godine, u sednici veća održanoj 04.12.2019. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog-protivtužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 4375/18 od 26.03.2019.godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog-protivtužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 4375/18 od 26.03.2019.godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Petrovcu na Mlavi, Sudska jedinica u Žagubici P br. 811/15 od 13.03.2018.godine, stavom prvim izreke usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezan tuženi da mu isplati na ime protivvrednosti drvne mase u količini od 67,276 m2 iznos od 142.020,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na ovaj iznos počev od 13.03.2018.godine pa do konačne isplate, a u delu zahteva da mu tuženi na dosuđeni novčani iznos isplati zateznu kamatu za period od 14.10.2016.godine do 13.03.2018.godine tužbeni zahtev je odbijen. Stavom drugim odbijen je protivtužbeni zahtev kojim je tuženi-protivtužilac tražio da se obaveže tužilac-protivtuženi da mu naknadi materijalnu štetu u iznosu od 730.318,69 dinara i to na ime prekoračenja količine posečenih stabala preko ugovorenih 700 m3 u količini od 115.117 m3, vrednosti od 254.108,69 dinara, na ime izgubljene dobiti za posečenih 348 stabala malog prečnika koja nisu sazrela za seču iznos od 476.210,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na dosuđeni iznos počev od pravnosnažnosti presude pa do isplate. Stavom trećim izreke obavezan je tuženi-protivtužilac da tužiocu-protivtuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 144.342,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi-protivtužilac je izjavio blagovremenu reviziju s pozivom na član 404. stav 1. ZPP, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda uslovi za primenu instituta izuzetno dozvoljene revizije iz člana 404. stav 1. ZPP nisu ispunjeni iz razloga što u predmetnom postupku nije potrebno ujednačiti sudsku praksu imajući u vidu da nižestepene presude sadrže odluke o tužbenom zahtevu koje su donete u skladu sa usaglašenom sudskom praksom i izraženim pravnim stavovima Vrhovnog kasacionog suda po pitanju naknade štete iz ugovora. Tuženi-protivtužilac u suštini osporava utvrđeno činjenično stanje iz kojih razloga se revizija u smislu člana 404. stav 1. ZPP ne može izjaviti.
Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Prema noveliranom članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po serednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi naknade materijalne štete podneta je sudu 01.07.2015.godine. Vrednost predmeta spora po tužbi je 142.020,00 dinara. Protivtužba radi naknade štete (izgubljene dobiti) podneta je 09.10.2015.godine. Vrednost predmeta spora po protivtužbi je 730.318,69 dinara.
Kako se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu koji se odnosi na potraživanje u novcu, a u kome vrednost predmeta spora i po tužbi i po protivtužbi ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tuženog-protivtužioca nije dozvoljena.
Iz izloženih razloga, na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Zvezdana Lutovac,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
