Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović, Spomenke Zarić, Gordane Komnenić i dr. Ilije Zindovića, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Ružica Filipović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Visokog saveta sudstva, Osnovnog suda u Vranju, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Leskovcu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 4066/18 od 15.04.2019. godine, na sednici održanoj 04.03.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 4066/18 od 15.04.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 4066/18 od 15.04.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Vranju Prr1 222/18 od 17.05.2018. godine, stavom prvim izreke, obavezana je tužena da tužilji isplati na ime imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Opštinskog suda u Vranju I 1915/09, na ime razlike zarade i naknade zarade, zaključno sa decembrom 2003. godine po Sporazumu o regulisanju međusobnih prava i obaveza po osnovu rada u iznosu od 78.418,24 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 03.09.2009. godine, do isplate. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužilji isplati na ime imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Opštinskog suda u Vranju I 1915/09, na ime razlike zarade i naknade zarade, i to radi naplate troškova izvršenja po rešenju Osnovnog suda u Vranju I 1915/09 od 02.12.2009. godine, u iznosu od 9.637,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 02.12.2009. godine, do isplate, kao i na ime sastava žalbe u istom predmetu iznos od 12.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 03.11.2016. godine, do isplate. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužilji na ime troškova postupka plati iznos od 19.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude, do isplate.

Presudom Višeg suda u Vranju Gž 4066/18 od 15.04.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom, drugom u pogledu visine troškova u izvršnom predmetu, i u stavu trećem izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu drugom izreke u delu odluke o kamati, tako što je obavezana tužena da tužilji na dosuđene iznose naknade troškova izvršnog postupka, plati zakonsku zateznu kamatu od 21.02.2018. godine kao dana podnošenja tužbe do isplate, dok je odbijen kao neosnovan deo tužbenog zahteva za zakonsku zateznu kamatu počev od 02.12.2009. godine na troškove izvršenja i počev od 03.11.2016. godine kao dana sastava žalbe pa do 21.02.2016. godine. Stavom trećim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i prvostepena dopunska presuda potvrđena. Stavom četvrtim izreke, odbijeni su kao neosnovani zahtevi stranaka za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, zastupnik tužene je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i iz razloga propisanih članom 404. Zakona o parničnom postupku.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ 72/11, 55/14). Naime, nema razloga koji ukazuju na potrebu razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potrebe za ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava. Sentenca iz rešenja Vrhovnog kasacionog suda Ržg 1071/2015, na koju revizija ukazuje, odnosi se na naknadu materijalne štete po zahtevu za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, prema tada važećim odredbama Zakona o uređenju sudova, a ne na naknadu materijalne štete u parničnom postupku, koja je dosuđena primenom Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku i to u situaciji kada je utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom predmetu u kome je izvršni dužnik društveno pravno lice, kao u konkretnom slučaju. Zato je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Naime, odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da su sporovi male vrednosti, oni u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužbom podnetom 21.02.2018. godine tužilja je tražila naknadu materijalne štete u ukupnom iznosu od 78.418,24 dinara što je i vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude.

Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nedozvoljena.

Na osnovu člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić