.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 1986/2020
14.05.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Branislava Bosiljkovića, Branke Dražić, Danijele Nikolić i Dobrile Strajina, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Marija Joksović advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije – Visoki savet sudstva – Privredni sud u Somboru, koju zastupa Državno pravobranilaštvo – Odeljenje u Subotici, radi novčanog obeštećenja zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž rr 632/19 od 23.10.2019. godine, u sednici veća održanoj 14.05.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž rr 632/19 od 23.10.2019. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Somboru Gž rr 632/19 od 23.10.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vrbasu, Sudske jedinice u Kuli Prr 223/2019 od 02.07.2019. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da isplati tužiocu na ime novčanog obeštećenja zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iznos od 400 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate prema srednjem kursu Narodne banke Srbije. Stavom trećim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca preko dosuđenih 400 evra do traženih 3.000 evra (za iznos od 2.600,00 evra) u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate prema srednjem kursu Narodne banke Srbije. Stavom četvrtim izreke, obavezana je tužena da naknadi tužiocu troškove parničnog postupka u iznosu od 16.200,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti odluke do isplate.
Presudom Višeg suda u Somboru Gž rr 632/19 od 23.10.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijene su žalbe tužioca i tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Vrbasu, sudske jedinice u Kuli Prr 223/2019 od 02.07.2019. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava. Predložio je da se o izjavljenoj reviziji odlučuje na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku, radi ujednačavanja sudske prakse.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14 i 87/18 - u daljem tekstu: ZPP) propisano je da revizija može da se izjavi zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, o dozvoljenosti i osnovanosti revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Pravnosnažnom presudom odlučeno je o zahtevu tužioca za novčano obeštećenje zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u postupku pred Privrednim sudom u Somboru u predmetu St 11/10, a povreda ovog prava tužiocu je utvrđena pravnosnažnim rešenjem Privrednog suda u Somboru R4 St 1218/18 od 28.09.2018. godine. O pravu tužioca na novčano obeštećenje i visini obeštećenja sudovi su odlučili primenom članova 22., 26. i 30. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, dosudivši mu novčano obeštećenje u iznosu od 400 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, dok je u preostalom delu - za iznos od 2.600 evra u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj na isti način, tužbeni zahtev odbijen kao previsoko postavljen. U reviziji tužilac ukazuje na neujednačenu sudsku praksu u pogledu odlučivanja o visini naknade za novčano obeštećenje. Međutim, u presudi koja je priložena uz reviziju nije reč o identičnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji kao što je u ovoj parnici, tako da nema potrebe za odlučivanjem o reviziji radi ujednačavanja sudske prakse. Visina novčanog obeštećenja određuje se u svakom konkretnom slučaju prema činjenicama i okolnostima koje su od uticaja za ocenu trajanja suđenja u razumnom roku.
Iz navedenih razloga Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u prvom stavu izreke.
Odlučujući o dozvoljenosti revizije, primenom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 09.04.2019. godine sa zahtevom za novčano obeštećenje zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku od 3.000 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate.
Članom 27. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15) propisano je da nezavisno od vrste i visine tužbenog zahteva, u postupku pred sudom shodno se primenjuju odredbe o sporovima male vrednosti iz zakona kojim se uređuje parnični postupak (stav 1), i da revizija nije dozvoljena (stav 3).
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Imajući u vidu da u postupku po tužbi za novčano obeštećenje revizija nije dozvoljena u smislu člana 27. stav 3. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku u vezi člana 479. stav 6. ZPP, to je Vrhovni kasacioni sud odlučio kao u drugom stavu izreke, primenom člana 413. ZPP.
Predsednik veća - sudija
Branislava Apostolović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
