U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac i Dragane Marinković, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Goran Belić, advokat u ..., protiv tužene Republike Srbije – Ministarstvo odbrane, koga zastupa Vojni pravobanilac, sa sedištem u Beogradu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu broj Gž 908/18 od 10.10.2018. godine, u sednici veća održanoj 13.05.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

PREINAČUJE SE presuda Apelacionog suda Beogradu br. Gž 908/18 od 10.10.2018.godine, tako što se odbija žalba tužene i POTVRĐUJE presuda Prvog Osnovnog suda u Beogradu br. P 8537/14 od 08.11.2017.godine u stavovima prvom i drugom izreke.

PREINAČUJE SE odluka o troškovima postupka tako što se obavezuje tužena da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 512.320,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude pa do konačne isplate, .

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu broj P 8537/14 od 08.11.2017. godine Prvim stavom izreke je obavezana tužena da tužiocu na ime izgubljene zarade za period od 24.01.2009. godine do 31.08.2015. godine isplati novčane iznose sa zakonskom zateznom kamatom od njihove dospelosti bliže označene u izreci. Drugim stavom izreke obavezana je tužena da tužiocu na ime rente počev od 01.10.2015. godine pa ubuduće isplaćuje iznos od 10.695,47 dinara najkasnije do 20-tog u mesecu za tekući mesec sa zakonskom zateznom kamatom počev od dospelosti svakog obroka ponaosob pa do dana isplate. Trećim stavom izreke obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 165.620,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana kada su nastupili uslovi za izvršenje pa do isplate u roku od 8 dana. Četvrtim stavom izreke je odbijen zahtev za kamatu na troškove parničnog postupka za period od dana presuđenja 08.11.2017. godine, pa do dana kada su nastupili uslovi za izvršenje.

Odlučujući o žalbi tužene Apelacioni sud u Beogradu je presudom broj Gž 908/18 od 10.10.2018. godine preinačio presudu Prvog osnovnog suda u Beogradu u prvom, drugom i trećem stavu izreke, tako što je odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu na ime izgubljene zarade za period od 24.01.2009. godine do 31.08.2015. godine isplati iznose bliže označeni u izreci i to sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog obroka pa do isplate. Odbijen je i tužbeni zahtev kojim je tražio da se tuženi obaveže da počev od 01.10.2015. godine pa ubuduće isplaćuje tužiocu iznos na ime rente od 10.695,47 dinara najkasnije do 20-tog u mesecu za tekući mesec, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana dospelosti svakog obroka ponaosob pa do isplate. Obavezan je tužilac da tuženoj nadoknadi troškove postupka u iznosu od 12.000,00 dinara u roku od 15 dana.

Protiv pravnosnažne presude donete od strane drugostepenog suda tužilac je izjavio blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. i 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/2011 i 55/2014), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 2. Zakona o parničnom postupku (jer je prethodna prvostepena presuda bila ukinuta 07.04.2014. godine), pa je ocenio da je revizija tužioca dozvoljena i da je osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravnosnažnom presudom Drugog opštinskog suda u Beogradu je obavezana tužena da tužiocu na ime materijalne štete zbog izgubljene zarade koja predstavlja razliku između plata koje bi tužilac primao kao profesionalni podoficir Vojske Srbije i Crne Gore i invalidske penzije koju sada prima, isplati dospela potraživanja za period od 28.05.1996. godine do 29.02.2004. godine u ukupnom iznosu od 185.139,98 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 29.02.2004. godine do isplate, a da od tada pa ubuduće dok ta obaveza bude trajala isplaćuje tužiocu svakog meseca rentu u vrednosti od 358.358 bodova izraženu u dinarima. Posle donošenja pomenute presude je došlo do povećanja vrednosti boda, a tužena tužiocu nije uskladila visinu rente sa rastom boda. Na osnovu nalaza i mišljenja veštaka ekonomsko finansijske struke je utvrđena visina izgubljene zarade po tom osnovu u ukupnom iznosu od 584.366,32 dinara pri čemu je sudski veštak prikazao pojedinačne mesečne iznose, a ujedno je naveo da je osnov za buduću rentu visina izgubljene zarade za poslednji mesec u nalazu – avgust 2015. godine i da ona iznosi 10.695,47 dinara.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je na osnovu člana 196. Zakona o obligacionim odnosima ocenio da su se stekli uslovi za izmenu odluke o visini rente, da je osnovan tužbeni zahtev za isplatu razlike između isplaćene i pripadajuće rente, kao i za izmenu visine mesečne rente.

Suprotno, drugostepeni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi iz člana 195. stav 2. i 196. Zakona o obligacionim odnosima zato što se promena vrednosti boda ne može smatrati izmenjenom okolnošću u odnosu na okolnosti koje je sud imao u vidu prilikom donošenja ranije odluke. Naveo je da tužilac svoje pravo može da ostvari u izvršnom postupku podnošenjem predloga za prinudno izvršenje na osnovu izvršne isprave radi isplate razlike između mesečnih iznosa rente u visini dosuđenoj citiranom presudom Drugog opštinskog suda u Beogradu i iznosa koji mu je tužena na osnovu te presude isplaćivala, vršeći obračun vrednosti boda.

Vrhovni kasacioni sud je cenio da se osnovano revizijom tužioca ukazuje da drugostepeni sud nije pravilno primenio materijalno pravo. Naime, tužbeni zahtev tužioca se odnosi za naknadu štete u vidu izgubljene zarade zbog nesposobnosti za rad (član 195. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima) za period od januara 2009. godine pa do avgusta 2015. godine i zahtev za izmenu rente počev od 01.10.2015. godine pa ubuduće (član 188. stav 1. i 2, 195. i 196. Zakona o obligacionim odnosima). Na osnovu nalaza i mišljenja sudskog veštaka ekonomsko-finansijske struke je utvrđena visina izgubljene zarade po osnovu naknade štete u navedenom periodu u ukupnom iznosu od 584.386,32 dinara (prikazana u pojedinačnim mesečnim iznosima za traženi period) jer je veštak utvrdio da tužena nije pravilno obračunavala vrednost boda. Naime, mesečna renta je određena u bodovima i to od 358.358 izraženo u dinarima prema presudi Drugog opštinskog suda u Beogradu broj P 5527/02 od 22.09.2005. godine. Činjenica što je posle donošenja te odluke povećana vrednost boda, a da tužena tužiocu nije uskladila visinu rente sa tom povećanom vrednošću boda stvaraju osnov za ovakakvu tužbu jer tužilac trpi štetu zbog toga u utvrđenom iznosu od 584.386,32 dinara. Pogrešno drugostepeni sud nalazi da je tužilac trebao da pokrene predlog za izvršenje i da traži prinudnu naplatu dinarske protivvrednosti dosuđenog broja bodova na ime rente, jer se osnovano u reviziji ukazuje da bi to značilo da se ekonomsko finansijsko veštačenje obavi u izvršnom postupku i da se tamo utvrđuju sporne činjenice, a što nije bilo predviđeno Zakonom o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“ broj 31/2011, 99/2011), koji je bio na snazi u vreme podnošenja ove tužbe. Članom 30. stav 4. ovog zakona je propisano da veštačenje u postupku izvršenja nije dozvoljeno. Što se tiče tužbenog zahteva za isplatu rente počev od 01.10.2015. godine pa ubudće dok za to postoje zakonski uslovi u iznosu od 10.695,47 dinara mesečno, pogrešan je stav drugostepenog suda da tužilac nema pravo na izmenu dosuđene rente u bodovima, (kao što je to u prethodnoj presudi ustanovljeno) u novčani iznos. Dosudom novčanog iznosa rente će se izbeći eventualne nepravilnosti prilikom obračuna vrednosti boda u postupku isplate mesečne rente kao što je bilo u periodu koji je predmet ovog spora i što je i uzrokovalo podnošenje tužbe u ovoj parnici. Kako je veštačenjem utvrđeno koliko je iznosila razlika (između invalidske penzije koju je tužilac primao i iznosa koji je trebao da primi) u poslednjem mesecu veštačenja to je pravilno usvojen tužbeni zahtev od strane prvostepenog suda za isplatu mesečne rente u novčanom iznosu.

Iz navedenih razloga je revizija tužioca ocenjena kao osnovana, pa je odlučeno kao u izreci na osnovu člana 416. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Kako je Vrhovni kasacioni sud preinačio nižestepene presude, to je na osnovu člana 165.stav 2., 153. stav 1, 154, i 163. stav 2. ZPP odlučio o svim troškovima postupka pa je obavezao tuženog da tužiocu nadoknadi troškove u ukupnom iznosu od 512.320,00 dinara u roku od 15 dana. Troškovi postupka se odnose na sastav tužbe u iznosu od 6.000,00 dinara, za sastav jednog podneska iznos od 6.000,00 dinara pristup na 8 održanih ročišta po 7.500,00 dinara (60.000,00 dinara), pristup na četiri ročišta koja nisu održana po 4.500,00 dinara (18.000,00 dinara) za troškove veštačenja 25.000,00 dinara i za sastav revizije 12.000,00 dinara, na osnovu Tarifnog broja 13, 15 i 16. Tarife o nagradama i naknadama za rad advokata („Službeni glasnik RS“, te taksu na tužbu 12.480,00 dinara, na prvostepenu presudu 35.140,00 dinara, taksa na reviziju 70.280,00 dinara i na revizijsku presudu 105.420,00 dinara prema Tarifnom broju 1. tačka 1. i 5., Tarifnom broju 2. tačka 1. i 11. Taksene tarife Zakona o sudskim taksama („Službeni glasnik RS“, br. 28/94 ... 106/15). Na dosuđene troškove tužiocu pripada zakonska kamata od izvršnosti presude do isplate.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić