Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu kod tuženog, raspoređena na radnom mestu administrativnog sekretara. Rešenjem tuženog od 18.04.2013. godine tužilji je prestao radni odnos zbog smanjenja broja izvršilaca na njenom radnom mestu, pošto poslodavac nije bio u mogućnosti da je premesti na druge poslove, obezbedi rad kod drugog poslodavca, prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju, odnosno rad sa skraćenim radnim vremenom. Tuženi je 21.12.2012. godine doneo odluku o pokretanju postupka za utvrđivanje zaposlenih za čijim će radom prestati potreba zbog tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena usled smanjene uposlenosti tuženog. Tuženi je 25.01.2013. godine doneo i Program rešavanja viška zaposlenih (170 zaopslenih od ukupno 739 zaposlenih). Kolektivnim ugovorom tuženog propisani su kriterijumi za utvrđenje viška zaposlenih i to: osnovni - rezultati rada (utvrđuju se na osnovu učinka, prema normativima i standardima rada, a ako normativi i standardi rada nisu utvrđeni, rezultati rada se utvrđuju na osnovu obrazložene ocene neposrednog rukovodioca zasnovane na elementima: kvalitet obavljenog posla, samostalnost u radu i inovacije, efikasnost rada, odnos prema radu, radnim zadacima i sredstvima rada, kao i dužina neplaćenih odsustava) i dopunski - imovno stanje zaposlenog i drugi dopunski kriterijumi ako je imovno stanje jednako (broj članova porodice, dužina radnog staža, zdravstveno stanje, broj lica na školovanju). Neposredni rukovodioci tužilje (BB i VV) nisu učestvovali u tužiljinom ocenjivanju. Izveštaj, obrazloženu ocenu rada od 15.01.2013. godine sačinio je izvršni direktor tuženog Aleksandar Janković i u istom tužilju označio kao tehnološki višak.

Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu. Po nalaženju sudova, tuženi je postupak otkaza ugovora o radu sproveo u skladu sa zakonom - doneo odluku o pokretanju postupka utvrđivanja viška zaposlenih, izmenio opšti akt o organizaciji i sistematizaciji poslova, doneo Program rešavanja viška zaposlenih i pravilno primenio kriterijume za određivanje viška zaposlenih, pri čemu tužilja nije dokazala da su postojale nepravilnosti u ocenjivanju.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, osnovano se izjavljenom revizijom ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava, zbog čega činjenično stanje nije u potpunosti utvrđeno.

Odredbom člana 179. stav 1. tačka 9. Zakona o radu („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 24/05, 61/05 i 54/09), važećeg u vreme doošenja osporenog rešenja, propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca, odnosno ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do umanjenja obima posla.

Prema članu 153. tog zakona, tuženi poslodavac je bio dužan da donese Program rešavanja viška zaposlenih sa sadržinom predviđenom u članu 155. istog zakona. Saglasno toj odredbi, program donosi upravni odbor, a kod poslodavca kod koga nije obrazovan upravni odbor - direktor.

Kod tuženog je Program rešavanja viška zaposlenih doneo nadzorni odbor. Doneti Program nije sadržavao kriterijume za utvrđivanje viška zaposlenih. Okolnost da je prethodno donetom odlukom nadzornog odbora tuženog od 21.12.2012. godine, kojim je pokrenut postupak utvrđivanja tehnološkog viška, predviđeno da će biti donet program rešavanja viška zaposlenih u skladu sa pravilima iz članova 126-129 Kolektivnog ugovora tuženog, ne znači da u programu rešavanja viška zaposlenih nisu morali biti jasno predviđeni kriterijumi za utvrđenje viška zaposlenih, kako je to izričito propisano članom 155. Zakona o radu. Takođe, doneti program nije sadržao ni kvalifikacionu strukturu, godine starosti i staž osiguranja zaposlenih koji su višak, niti mere za zapošljavanje.

Tuženi je obrazloženu ocenu rezultata rada tužilje sačinio 15.01.2013. godine, pre donošenja programa rešavanja viška zaposlenih sa jasno utvrđenim kriterijumima. Obrazloženu ocenu rezultata rada tužilje nisu sačinili njeni neposredni rukovodioci, već izvršni direktor tuženog, a u istoj nisu navedeni kriterijumi koji su primenjivani.

Iz navedenih razloga, presude nižestepenih sudova su morale biti ukinute i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

U ponovljenom suđenju prvostepeni sud će, otkloniti propuste u utvrđenom činjeničnom stanju bitnom za ocenu pravilnosti sprovedenog postupka i zakonitost rešenja o otkazu ugovora o radu tužilje kao viška zaposlenih.

S`toga je, na osnovu člana 416. stav 2. ZPP, odlučeno kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić