Protiv navedene presude Višeg suda u Vranju Kž 196/16 od 26.05.2016. godine, Republički javni tužilac podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti Ktz 965/16 od 07.12.2016. godine, na osnovu člana 482. i člana 483. ZKP, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1), tačka 2) i tačka 3) ZKP u vezi sa odredbom člana 419. stav 1. ZKP i člana 450. stav 6. ZKP, uz predlog Vrhovnom kasacionom sudu da usvoji podneti zahtev te da utvrdi da je pobijanom presudom povređen zakon u korist okrivljenog AA.

Vrhovni kasacioni sud je, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, nakon dostavljanja primerka zahteva za zaštitu zakonitosti braniocu okrivljenog AA, održao sednicu veća, u smislu člana 490. ZKP, o kojoj nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo sednici veća nije neophodno i da nije od značaja za donošenje odluke, na kojoj sednici je razmotrio spise predmeta sa presudom protiv koje je zahtev podnet, te je po oceni navoda i predloga u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.

Osnovano se u zahtevu Republičkog javnog tužioca ukazuje da je Viši sud u Vranju u pobijanoj drugostepenoj presudi učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Naime, u obrazloženju pobijane presude na strani 6 Viši sud u Vranju navodi da je zaključak da nema dokaza, da je okrivljeni AA izvršio predmetno krivično delo za koje je optužen i prvostepenom presudom oglašen krivim, izveo iz iskaza svedoka GG. Međutim, kako navedeni svedok tokom redovnog krivičnog postupka nije saslušan, a presuda se može zasnivati samo na dokazima koji su izvedeni na glavnom pretresu, to se pobijana presuda zasniva na dokazu na kome se po odredbi člana 491. stav 1. ZKP ne može zasnivati, odnosno ista je doneta uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Takođe, osnovano se u zahtevu Republičkog javnog tužioca ukazuje i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Iz spisa predmeta proizlazi da je u izreci pobijane presude navedeno da se okrivljeni AA oslobađa od optužbe da je izvršio krivično delo zlostavljanje i mučenje iz člana 137. stav 3. u vezi stava 1. KZ na osnovu odredbe člana 423. stav 1. tačka 2) ZKP, jer nije dokazano da je učinio delo za koje je optužen. Međutim, u obrazloženju presude Višeg suda u Vranju navodi se da „čak i da je okrivljeni izgovorio inkriminisane reči, Viši sud u Vranju nalazi da optužba ne nudi nedvosmislene i pouzdane dokaze da je kod okrivljenog postojao umišljaj za izvršenje predmetnog krivičnog dela, odnosno da je bio svestan da vrši zlostavljanje oštećenog ili vređa njegovo ljudsko dostojanstvo, te da je radnje preduzimao u toj nameri. Da bi postojalo ovo krivično delo, nije dovoljno da pasivni subjekat tj. oštećeni oseti da se vrši zlostavljanje nad njim i da mu je povređeno ljudsko dostojanstvo, već je neophodno proceniti i to sa aspekta jednog prosečnog građanina, imajući u vidu važeće norme. Takođe, potrebno je da se ponašanje okrivljenog ceni objektivno, ne samo na osnovu kazivanja oštećenog, već sveobuhvatno, na način da se navedena situacija vrednuje i ocenjuje objektivno, na način koji je kod jednog prosečnog građanina, s`obzirom na usvojene važeće norme ponašanja, Ustav, zakon i podzakonske akte i to kako pojedinačno tako i zbirno, predstavlja zlostavljanje i povredu ljudskog dostojanastva“.

Ovim navodima u drugostepenoj presudi Viši sud u Vranju zaključuje i nalazi da radnje koje su optuženom AA, optužnim aktom javnog tužioca, stavljene na teret po zakonu nisu krivično delo. Dakle, izrekom presude optuženi AA se oslobađa od optužbe u smislu odredbe člana 423. stav 1. tačka 2) ZKP, a obrazloženjem se suštinski oslobađa u smislu odredbe člana 423. stav 1. tačka 1) ZKP, čime je izreka presude protivurečna razlozima presude te je drugostepena presuda Višeg suda u Vranju doneta uz učinjenu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Republički javni tužilac je u podnetom zahtevu osnovano ukazao i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3) u vezi sa članom 419. stav 1. i članom 450. stav 6. ZKP.

Iz spisa predmeta proizlazi da je pobijana drugostepena presuda doneta u sednici veća na kojoj je Viši sud u Vranju cenio dokaze izvedene na glavnom pretresu pred prvostepenim sudom - Osnovnim sudom u Vranju, pri čemu je ocena dokaza suprotna oceni prvostepenog suda, što je i rezultiralo oslobađajućom presudom.

Odredbom člana 419. stav 1. ZKP propisano je da sud zasniva presudu samo na dokazima koji su izvedeni na glavnom pretresu, a odredbom člana 450. stav 6 ZKP propisana je shodna primena odredaba o glavnom pretresu na pretresu pred drugostepenim većem.

Kako Viši sud u Vranju nije održao glavni pretres niti je izvodio dokaze, već je o izjavljenoj žalbi branioca okrivljenog AA odlučivao u sednici veća to je ocenom dokaza izvedenih na glavnom pretresu pred prvostepenim sudom, za šta nema zakonska ovlašćenja, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, Viši sud u Vranju učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredaba člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova i primenom odredbe člana 492. stav 1. tačka 3) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude, tako što je usvojio zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca, a s`obzirom na to da je zahtev podnet na štetu okrivljenog AA, ograničio se na to da utvrdi povrede zakona, pa je utvrdio da je pobijanom pravnosnažnom presudom Višeg suda u Vranju Kž 196/16 od 26.05.2016. godine povređen krivični zakon u korist okrivljenog AA - odredba člana 438. stav 2 tačka 1), tačka 2) i tačka 3) ZKP u vezi sa odredbom člana 419. stav 1. i odredbom člana 450. stav 6. ZKP, pri tome ne dirajući u pravnosnažnost pobijane presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Za predsednika veća-sudija,

Olgica Kozlov, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Maja Kovačević-Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić