.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 2589/2019
11.06.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, Jasmine Stamenković, dr Ilije Zindovića, Tatjane Matković Stefanović i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragan Miletić, advokat iz ..., protiv tuženog OŠ „Osmi oktobar“ iz Vlasotinca, koju zastupa Opštinsko pravobranilaštvo opštine Vlasotince, radi isplate, vrednost predmeta spora 471.012,65 dinara, u postupku po reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2657/2018 od 28.03.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 11.06.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2657/2018 od 28.03.2019. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2657/2018 od 28.03.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Leskovcu, Sudska jedinica u Vlasotincu P1 939/17 od 28.06.2018. godine, u stavu prvom izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tuženi da mu plati taksativno navedene iznose na ime neisplaćenog regresa za korišćenje godišnjeg odmora i neisplaćene naknade za ishranu u toku rada. U stavu drugom izreke tužilac je obavezan da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 23.110,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 2657/2018 od 28.03.2019. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena je presuda Osnovnog suda u Leskovcu, Sudska jedinica u Vlasotincu P1 939/17 od 28.06.2018. godine.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o izjavljenoj reviziji odlučuje na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Prema odredbi člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14 I 87/18), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako Vrhovni kasacioni sud oceni da je to potrebno radi razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, odnosno radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. Zakona o parničnom postupku za odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca, budući da razlozi revizije ne ukazuju na postojanje potrebe za ujednačavanjem sudske prakse u ovoj vrsti spora. Tužilac u sadržini revizije ne ukazuje na postojanje pravnosnažne odluke u kojoj je iskazano različito pravno stanovište u odnosu na obrazloženje sadržano u odlukama nižestepenih sudova, a što bi moglo biti od uticaja prilikom ocene ujednačenosti sudske prakse. Takođe, nema potrebe za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg interesa ili pravnog pitanja u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potrebe za novim tumačenjem prava.
Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Odlučujući o dozvoljenosti revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija tužioca nije dozvoljena.
Noveliranom odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000,00 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u predmetnom sporu podneta je dana 08.12.2017. godine, radi naplate potraživanja tužioca u iznosu od 471.012,65 dinara.
Imajući u vidu da u ovom sporu iz radnog odnosa, koji se ne odnosi na zasnivanje, postojanje i prestanak radnog odnosa u smislu člana 441. Zakona o parničnom postupku, već na potraživanje u novcu, vrednost pobijanog dela očigledno ne prelazi revizijski cenzus iz citirane odredbe zakona, to izjavljena revizija tužioca nije dozvoljena.
Iz navedenih razloga i na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku odlučeno je kao u stavu drugom izreke ovog rešenja.
Predsednik veća – sudija
dr Dragiša B. Slijepčević,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
