U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović i Spomenke Zarić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Stevan Božić, advokat iz ..., protiv tuženih BB iz ... i VV iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Jovica Stojaković, advokat iz ..., radi raskida ugovora i naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv održanoj 12.02.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 7612/16 od 03.10.2017. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu P 4123/2014 od 17.02.2016. godine, stavom prvim izreke, odbijen je osnovni tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je ugovor o zajedničkoj izgradnji stambenog objekta Ov 3011/05 od 10.06.2005. godine, zaključen između tužioca kao investitora i tuženih kao suinvestitora, raskinut 10.12.2005. godine, kao i da se tuženi obavežu da tužiocu naknade štetu u vidu izmakle koristi isplatom iznosa od 1.400.000,00 dinara. Stavom drugim izreke, usvojen je eventualni tužbeni zahtev, te je raskinut ugovor o zajedničkoj izgradnji stambenog objekta od 10.06.2005. godine. Stavom trećim izreke, obavezani su tuženi da tužiocu solidarno naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 266.300,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 7612/16 od 03.10.2017. godine, stavom prvim izreke, odbačena je žalba tuženih protiv stava prvog izreke prvostepene presude. Stavom drugim izreke, odbijena je žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom izreke. Stavom trećim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu drugom izreke, tako što je odbijen tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se raskine ugovor o zajedničkoj izgradnji stambenog objekta Ov 3011/05 od 10.06.2005. godine. Stavom četvrtim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka, sadržano u stavu trećem izreke prvostepene presude, tako što je obavezan tužilac da tuženima naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 254.850,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s pozivom i na član 404. Zakona o parničnom postupku.

Ispitujući pobijanu presudu, na osnovu odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 72/11, 55/14, 87/18), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema činjeničnom stanju koje je utvrdio drugostepeni sud u smislu člana 383., u vezi člana 8. ZPP, tužilac kao investitor i tuženi kao suinvestitori, zaključili su i overili kod Trećeg opštinskog suda u Beogradu ugovor o zajedničkoj izgradnji stambenog objekta Ov 3011/05 od 10.06.2005. godine. Predmet ugovora je zajedničko završavanje započetog građevinskog objekta na k.p. ... KO ... . Ugovorom je konstatovano da je tužilac vlasnik nedovršenog stambenog objekta (Pr+1) koji se sastoji od tri stambene jedinice, ukupne površine 284 m2, prema projektu br. 351-575/04 od 24.02.2005. godine, što predstavlja ulaganje tužioca u zajedničku izgradnju, dok tuženi ulažu sve što je potrebno za finansiranje završavanja svih započetih radova do sistema ''ključ u ruke''. Obaveza tuženih, kao suinvestitora, bila je da obezbede uknjižbu objekta i da radove izvedu u roku od 6 meseci od dana potpisivanja ugovora, a ukoliko tuženi ne završe radove u roku od 6 meseci od dana potpisivanja ugovora postojala je mogućnost dogovora o produženju roka. Na osnovu navedenog ugovora, tužiocu je trebalo da pripadnu dve stambeme jedinice od po 62 m2 na prizemlju i prvom spratu, dve garaže ozidane od cigle, maksimalne površine od po 20 m2, dve ostave i jedna polovina dvorišta iza kuće, te da će se primopredaja izvršiti zapisnički, a ukoliko tuženi svojom krivicom ne završe radove u roku od 6 meseci od dana potpisivanja ugovora, u tom slučaju se ugovor raskida.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, drugostepeni sud je u pobijanoj pravnosnažnoj presudi pravilno zaključio da nisu osnovani tužbeni zahtevi tužioca. Kao razloge za nepostojanje uslova za raskid ugovora o zajedničkoj izgradnji Ov 3011/05 od 10.06.2005. godine, u smislu člana 124. i 125. Zakona o obligacionim odnosima, drugostepeni sud je naveo da je tužilac po proteku određenog roka za ispunjenje 10.12.2005. godine, tražio i dobio ispunjenje predajom stanova u koje su tužilac i njegov sin stupili u posed, te je ugovor održan na snazi voljom tužioca. Kao razloge za neosnovanost zahteva za naknadu štete u vidu izmakle dobiti, drugostepeni sud je naveo da tužilac nije dokazao da je pretrpeo predmetnu štetu, u smislu člana 231. ZPP, u vezi sa članom 154, 155. i 189. Zakona o obligacionim odnosima.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilan je zaključak drugostepenog suda kada je odbio zahtev za raskid ugovora parničnih stranaka i naknadu štete u vidu izmakle dobiti, a zbog zadocnjenja u izvršenju ugovorne obaveze u predaji stanova, garaža i ostave, prihvata i Vrhovni kasacioni sud.

Navodi revidenta o pogrešnoj primeni materijalnog prava nisu osnovani.

Naime, pravila postupka koja su propisana članovima 3. stav 1, 7. i 8. ZPP, obavezuju sve subjekte – učesnike postupka na poštovanje pravila koja su tim normama propisana, a sud primenjuje norme procesnog i materijalnog prava, odlučuje u granicama zahteva koji su postavljeni u postupku, po svom uverenju, na osnovu činjenica koje su stranke iznele i na kojima zasnivaju svoje zahteve i na predloženim dokazima kojima se utvrđuju te činjenice, osim nedozvoljenih raspolaganja stranaka, u čemu sud pazi po službenoj dužnosti. Navedeno ukazuje da u situaciji kada su predmet spora imovinska prava stranaka sa kojima one mogu slobodno raspolagati kao u konkretnom slučaju, sud ne istražuje činjenice koje stranke nisu same iznele, a na osnovu činjenične građe formira sudijsko uverenje o osnovanosti tužbenog zahteva. U konkretnom slučaju drugostepeni sud je pravilno zaključio da iz utvrđenih činjenica proizlazi da su tuženi predali u posed tužiocu nepokretnosti koje su bile predmet ugovora, a tužilac, stupanjem u posed, prihvatio tako izvršen ugovor i isti održao na snazi, bez obzira na činjenicu da li je rok bitan sastojak ugovora ili je ugovoreno da će se ugovor smatrati raskinutim ako ne bude ispunjen u određenom roku, saglasno članu 125. stav 2., u vezi stava 4. Zakona o obligacionim odnosima. Navedeno se odnosi i na tvrdnje tužioca da je pretrpeo štetu zbog docnje u izvršenju ugovornih obaveza. Naime, ne može tužilac u konkretnoj parnici sa uspehom zahtevati raskid i naknadu štete zbog docnje u izvršenju ugovora kada tužbeni zahtev ne zasniva na činjenicama koje proizvode zatražene pravne posledice, saglasno članovima 125. i 189. Zakona.

Kako tužilac nije iskoristio procesno ovlašćenje da sudu pruži dokaze iz kojih bi nastupile pravne posledice propisane Zakonom o obligacionim odnosima to je Vrhovni kasacioni sud odlučio kao u izreci, primenom člana 414. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Jasminka Stanojević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić