Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužilje AA, advokata iz ..., čiji je punomoćnik Milena Bošnjaković, advokat iz ..., protiv tužene „Pro Credit Bank“ AD iz Novog Beograda, čiji je punomoćnik Vesna Jovičić, advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o sukobu stvarne nadležnosti između Privrednog suda u Beogradu i Trećeg osnovnog suda u Beogradu, na sednici održanoj 28.05.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

Za postupanje u ovom predmetu stvarno je NADLEŽAN Treći osnovni sud u Beogradu.

O b r a z l o ž e nj e

Treći osnovni sud u Beogradu, rešenjem P 11847/2019 od 04.02.2020. godine, oglasio se stvarno nenadležnim za postupanje u ovom predmetu i odlučio da po pravnosnažnosti rešenja spise predmeta ustupi Privrednom sudu u Beogradu, kao stvarno i mesno nadležnom sudu za dalje postupanje u ovom predmetu. U obrazloženju je ukazao, da je tuženi u odgovoru na tužbu istakao prigovor stvarne nenadležnosti suda, zato što je u konkretnoj situaciji za suđenje nadležan Privredni sud u Beogradu, jer se radi o sporu koji proizlazi iz obavljanja delatnosti privrednih subjekata. Zatim, kako se radi o sporu koji proizlazi iz obavljanja delatnosti tužilje kao preduzetnika i tužene banke, odnosno obavljanja delatnosti privrednih subjekata, na osnovu ugovora o kreditu, to je na osnovu odredbe člana 25. stav 1. tačka 1. Zakona o uređenju sudova, odlučio kao u izreci.

Privredni sud u Beogradu, nije prihvatio stvarnu nadležnost, već je uz dopis P 1912/2020 od 15.05.2020. godine, spise predmeta dostavio Vrhovnom kasacionom sudu, radi odlučivanja o sukobu stvarne nadležnosti između sudova razne vrste. U obrazloženju je ukazao, da advokat nije lice koje u vidu registrovanog zanimanja obavlja privrednu delatnost, niti stupa u privredne odnose, jer je definicija advokature različita od privredne delatnosti. Zatim, da advokat nije ni preduzetnik u smislu odredbi člana 83. st.1. i 2. Zakona o privrednim društvima, s obzirom na to da ni Zakon o advokaturi kao poseban propis koji reguliše tu oblast, ne daje to svojstvo, već da je to lice koje se bavi ličnim radom, a radi pružanja pravne pomoći fizičkim i pravnim licima. Dalje, da u konkretnoj situaciji tužilja nije organizovana u pravnoj formi Advokatskog ortačkog društva u kom slučaju bi mogla biti zasnovana nadležnost privrednog suda za postupanje u ovom predmetu, pa kako nisu ispunjeni uslovi iz odredbe člana 25. stav 1. Zakona o uređenju sudova, da je stvarno nadležan sud opšte nadležnosti.

Vrhovni kasacioni sud je odlučujući o sukobu stvarne nadležnosti na osnovu odredbe člana 22. stav 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18 i 18/20), a u vezi odredbe člana 30. stav 2. Zakona o uređenju sudova (''Službeni glasnik RS'' br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11, 101/11, 101/13, 40/15, 106/15, 13/16, 108/16, 113/17, 65/18-US, 87/18 i 88/18-US), utvrdio da je za postupanje u ovom predmetu stvarno nadležan Treći osnovni sud u Beogradu.

Tužilja je 23.09.2019. godine podnela tužbu Trećem osnovnom sudu u Beogradu protiv tužene, sa tužbenim zahtevom za utvrđenje ništavosti dela odredbe člana 1. Ugovora o kreditu od 27.12.2012. godine, koji se odnosi na troškove obrade kredita, da isti ne proizvodi pravno dejstvo i da se obaveže tužena da isplati tužilji na ime neosnovanog obogaćenja iznos od 6.600,00 dinara na ime troškova obrade kredita, sa zakonskom zateznom kamatom. Tužena je u odgovoru na tužbu od 11.10.2019. godine, istakla prigovor stvarne nenadležnosti Trećeg osnovnog suda u Beogradu.

Odredbom člana 2. stav 1. Zakona o advokaturi („Službeni glasnik RS“ br. 31/11 i 24/12), je propisano, da, advokatura je nezavisna i samostalna služba pružanja pravne pomoći fizičkim i pravnim licima. Odredbom člana 38. ovog zakona, da, je advokat dužan da na prihod ostvaren po osnovu obavljanja advokatske službe, plaća porez u skladu sa poreskim propisima. Odredbom člana 44. ovog zakona, da, advokat se bavi advokaturom samostalno, u zajedničkoj advokatskoj kancelariji ili kao član advokatskog ortačkog društva. Odredbom člana 45. stav 5. ovog zakona, da, zajednička kancelarija nema svojstvo pravnog lica. Odredbom člana 52. stav 1. ovog zakona, da, na rad i poslovanje društva primenjuju se odredbe zakona kojim je uređeno poslovanje ortačkih društava, ako ovim zakonom nije drugačije određeno.

Odredbom člana 83. stav 1. Zakona o privrednim društvima („Službeni glasnik RS“ br. 36/11, 99/11, 83/14, 5/15, 44/18, 95/18 i 91/19), je propisano da je preduzetnik poslovno sposobno fizičko lice koje obavlja delatnost u cilju ostvarivanja prihoda i koje je kao takvo registrovano u skladu sa Zakonom o registraciji. Odredbom stava 2. ovog člana, da, fizičko lice upisano u poseban registar, koje obavlja delatnost slobodne profesije, uređenu posebnim propisom, smatra se preduzetnikom u smislu ovog zakona ako je tim propisom to određeno.

Odredbom člana 25. stav 1. tačka 1. Zakona o uređenju sudova, je propisano da, privredni sud u prvom stepenu sudi u sporovima između domaćih i stranih privrednih društava, preduzeća, zadruga i preduzetnika i njihovih asocijacija (privredni subjekti), u sporovima koji nastanu između privrednih subjekata i drugih pravnih lica u obavljanju delatnosti privrednih subjekata, kao i kad je u navedenim sporovima jedna od stranaka fizičko lice ako je sa strankom u odnosu materijalnog suparničarstva.

Advokat pojedinac, koji samostalno obavlja advokatsku delatnost, ne može se smatrati preduzetnikom u smislu odredbi člana 83. stav 1. i 2. Zakona o privrednim društvima, jer takav njegov status nije određen Zakonom o advokaturi, kao posebnim zakonom koji uređuje ovu delatnost i nije od uticaja to što advokati na prihod ostvaren na osnovu obavljanja advokatske službe plaćaju porez u skladu sa poreskim propisima.

Kako je u tužbi i u predmetnom ugovoru o kreditu, tužilja označena kao AA, advokat, to se ne može smatrati preduzetnikom, zbog čega nije ispunjen subjektivni uslov za zasnivanje stvarne nadležnosti privrednog suda iz odredbe člana 25. stav 1. tačka 1. Zakona o uređenju sudova. Isto tako, nije ispunjen ni objektivni uslov za zasnivanje stvarne nadležnosti privrednog suda iz odredbe člana 25. stav 1. tačka 1. Zakona o uređenju sudova, zbog čega je za dalje postupanje u ovoj parnici stvarno nadležan Treći osnovni sud u Beogradu na osnovu odredbe člana 22. stav 2. Zakona o uređenju sudova.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 22. stav 2. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić