Rev 2553/2020 3.19.1.10; posebna revizija

Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 2553/2020
25.06.2020. godina
Beograd

 

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Marine Milanović, Branislava Bosiljkovića i Danijele Nikolić, u parnici tužioca AA iz ..., naselje ..., čiji je punomoćnik Slobodan Petrović, advokat iz ..., protiv tuženog JP „Vodovod“, Surdulica, čiji je punomoćnik Dragan Antić, advokat iz ..., radi neosnovanog obogaćenja i naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja o troškovima postupka sadržanog u presudi Višeg suda u Vranju Gž 7227/17 od 02.07.2018. godine, u sednici održanoj 25.06.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja o troškovima postupka sadržanog u presudi Višeg suda u Vranju Gž 7227/17 od 02.07.2018. godine, kao izuzetno dozvoljenoj reviziji.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv rešenja o troškovima postupka sadržanog u presudi Višeg suda u Vranju Gž 7227/17 od 02.07.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Surdulici P 1076/16 od 20.04.2017. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezan tuženi da mu na ime neosnovanog obogaćenja, plati iznos od 100,00 dinara, za dva meseca, počev od 01.11.2010. godine do 31.12.2010. godine sa, zakonskom zateznom kamatom po članu 277 ZOO, počev od dana presuđenja 20.04.2017. godine, do konačne isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 23.800,00 dinara. Presudom Višeg suda u Vranju Gž 7227/17 od 02.07.2018. godine, prvim stavom izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i prvostepena presuda potvrđena u prvom stavu izreke. Drugim stavom izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu drugom izreke u delu odluke o troškovima postupka, tako što je odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka. Trećim stavom izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka, kao neosnovan.

Protiv rešenja o troškovima postupka sadržanog u drugostepenoj presudi, tužilac je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, u kojoj je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku (,,Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 49/2013-US, 74/2013-US, 55/14 i 87/18).

Tuženi je podneo odgovor na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku ocenio da revizija tužioca nije izuzetno dozvoljena. Primenom člana 404. stav 1. ZPP, posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Pobijanim rešenjem preinačeno je rešenje o troškovima postupka uz primenu odredaba zakona koji regulišu pravo stranke na naknadu troškova postupka i njihovu visinu. Imajući ovo u vidu, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP za odlučivanje o reviziji tužioca, kao izuzetno dozvoljenoj, na osnovu čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke. Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena ni kao redovna revizija. Odredbom člana 420. stav 1. ZPP, propisano je da stranke mogu da izjave reviziju protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan. Stavom 2. istog člana Zakona, propisano je da revizija protiv rešenja iz stava 1. ovog člana nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude, a prema stavu 6. iste odredbe u postupku povodom revizije protiv rešenja shodno se primenjuju odredbe zakona o reviziji protiv presude.

Odredbom člana 28. ZPP propisano je da kad je za utvrđivanje stvarne nadležnosti, sastava suda, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima predviđenim u ovom zakonu merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva (stav 1.). Kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i parnični troškovi ne uzimaju se u obzir ako ne čine glavni zahtev (stav 2.).

U konkretnom slučaju, revizijom tužioca pobija se samo pravnosnažno drugostepeno rešenje o troškovima parničnog postupka, sadržano u drugostepenoj presudi. Troškovi postupka predstavljaju akcesorno potraživanje, pa se prema članu 28. ZPP ne uzimaju u obzir prilikom ocene prava na izjavljivanje revizije u situaciji kada ne čine glavni zahtev. U tom smislu, ni revizija protiv pravnosnažnog rešenja o troškovima postupka ne može se izjaviti na osnovu čl. 404. ZPP, ali ni po čl. 403. stav 2. tačka 2. ZPP, bez obzira na to što je drugostepeni sud u odnosu na odluku o troškovima postupka preinačio prvostepeno rešenje.

Na osnovu čl. 420. u vezi čl. 413. ZPP, u odnosu na reviziju tužioca odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić