U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momilović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Gordana Konstantinović, advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., čiji je punomoćnik Tanja Sekulić, advokat iz ..., radi izmene odluke o održavanju ličnih odnosa dece sa roditeljima, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž2 621/19 od 27.11.2019. godine, u sednici održanoj 04.06.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž2 621/19 od 27.11.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P2 917/17 od 19.06.2019. godine, u prvom stavu izreke, uređen je način održavanja ličnih odnosa maloletne dece VV i GG sa ocem - tužiocem AA, tako što će maloletna deca provoditi sa ocem svaki drugi vikend počev od subote od 11,00 časova do nedelje u 17,00 časova; dva sata jednog radnog dana svake sedmice: jedan radni dan pre podne kada deca idu u vrtić po podne i obrnuto, jedan dan posle podne kada deca idu u vrtić pre podne; polovinu zimskog i polovinu letnjeg raspusta po dogovoru roditelja; svaki drugi dečiji rođendan; svaki drugi državni i verski praznik naizmenično i dan krsne slave oca, a sve na taj način što će otac preuzimati decu ispred kuće majke i po proteku vremena viđenja, vraćati ih i predavati majci. U drugom stavu izreke, određeno je da se ovom presudom menja presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P2 1665/14 od 23.11.2014. godine u četvrtom stavu izreke, koji se odnosi na model održavanja ličnih odnosa maloletne dece sa ocem. U trećem stavu izreke, preko dosuđenog do traženog modela viđenja, tužbeni zahtev je odbijen kao neosnovan. U četvrtom stavu izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž2 621/19 od 27.11.2019. godine, u prvom stavu izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene, a prvostepena presuda je potvrđena u prvom i drugom stavu izreke. U drugom stavu izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u četvrtom stavu izreke prvostepene presude i tužena obavezana da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 200.500,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava i odluke o troškovima postupka.

Tužilac je dao odgovor na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu, primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku, pa je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Takođe nisu učinjene ni bitne povrede odredaba parničnog postupka, na koje se ukazuje u reviziji. Prema utvrđenom činjeničnom stanju, stranke su bile u braku iz koga imaju dvoje dece - maloletnu VV rođenu ...2011. godine i maloletnu GG rođenu ...2012. godine. Brak stranaka je razveden presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P2 1665/14 od 23.12.2014. godine. Istom presudom su maloletna deca stranaka poverena na samostalno vršenje roditeljskog prava majci, otac obavezan da doprinosi izdržavanju dece sa po 20% svojih ukupnih mesečnih prihoda umanjenih za poreze i doprinose za socijalno osiguranje, a uređen je i način održavanja ličnih odnosa dece sa ocem tako da se odvijaju po postignutom dogovoru roditelja, a u skladu sa potrebama i mogućnostima dece.

Organ starateljstva se nakon podnošenja tužbe, odnosno u julu 2017. godine, a zbog zabrinutosti i straha majke po bezbednost dece i majke, izjasnio da bi trebalo doneti privremenu meru o obustavi kontakta dece sa ocem dok se ne pribavi psihijatrijski nalaz o zdravlju oca.

Iz pribavljenog nalaza i mišljenja komisije sudskih veštaka psihijatrijske struke, utvrđeno je da tužilac ne boluje ni od trajne niti privremene bolesti, trajne niti privremene duševne poremećenosti, ne spada u osobe sa zaostalim umnim razvojem i ne pokazuje znake psihoorganskog sindroma. On je ličnost visokoprosečnih intelektualnih sposobnosti, dominantno narcisoidnih i hiptersenzitivnih crta u strukturi ličnosti, ali u zasićenim i/ili stresnim situacijama pokazuje iregularnost u mišljenju. U širem smislu ovo može da kompromituje njegove roditeljske kompetencije, koje su u celosti očuvane. Otac u pojedinim situacijama ima svoj način mišljenja koji ne ugrožava nikoga. Takođe, ni tužena ne boluje od trajne, niti privremene bolesti, ni trajne niti privremene duševne poremećenosti, ne spada u osobe sa zaostajanjem u razvoju i ne pokazuje znake psihoorganskog sindroma. Ona je ličnost prosečnih intelektualnih kapaciteta, dominantno zavisnih, histrionskih senzitivnih crta u strukturi nezrelije ličnosti. U aktivno zasićenim i stresnim situacijama njene emocije mogu biti slabije modulirane i kontrolisane. Ovo može da kompromituje njene roditeljske kompetencije, koje su u celini očuvane. U interesu je dece da imaju redovan kontakt sa oba roditelja. Komisija veštaka je predložila da se deca viđaju po modelu: prva tri meseca od donošenja privremene mere da deca provode sa ocem svaku drugu subotu od 11,00 časova pre podne do 17,00 časova posle podne, tako što će otac preuzimati decu ispred kuće majke i vraćati ih, a nakon tri meseca da deca provode sa ocem svaki drugi vikend počev od subote od 11,00 časova do nedelje od 17,00 časova; dva sata jednog radnog dana svake sedmice, i to jedan radni dan pre podne kada deca idu u vrtić posle podne i jedan dan posle podne kada deca idu u vrtić pre podne; pola zimskog i pola letnjeg raspusta, svaki drugi dečiji rođendan, svaki drugi državni i verski praznik kao i dan krsne slave oca. Zaključak komisije je da su deca potpuno bezbedna kad su sa ocem, a da bi, u interesu maloletne dece, oba roditelja trebalo da se jave nadležno izabranim psihijatrima ili psihoterapeutima radi rada na sebi, kako bi svoje crte ličnosti izmenili.

Rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu od 10.05.2018. godine određena je privremena mera kojim je uređen način održavanja ličnih odnosa dece sa ocem. Iz konačnog izveštaja organa starateljstva, utvrđeno je da je u interesu dece i svih članova porodice da se postupak radi izmene odluke o načinu održavanja ličnih odnosa dece sa ocem okonča da bi se umanjila potreba roditelja i srodnika za međusobnim optuživanjem i dokazivanjem kapaciteta za brigu o deci. Organ starateljstva se izjasnio da ne osporava nalaz i mišljenje komisije sudskih veštaka, te je mišljenja da su se stekli uslovi za davanje konačnog mišljenja prema kome je stav organa starateljstva da ne odstupa od definisanog modela viđanja predloženog od strane komisije veštaka koji se već primenjuje u okviru važeće privremene mere.

Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilan je zaključak izražen u pobijanoj presudi da je odluka prvostepenog suda o načinu održavanja ličnih odnosa tuženog kao oca i maloletne dece doneta u svemu u skladu sa zakonom.

Odredbom člana 266. stav 1. Porodičnog zakona, propisano je da je u sporu za zaštitu prava deteta i u sporu za vršenje, odnosno lišenje roditeljskog prava, sud uvek dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta.

Odredbom člana 270. Porodičnog zakona, propisano je, da je, pre nego što donese odluku o zaštiti prava deteta ili o vršenju odnosno lišenju roditeljskog prava, sud dužan da zatraži nalaz i stručno mišljenje od organa starateljstva, porodičnog savetovališta ili druge ustanove specijalizovane za posredovanje u porodičnim odnosima.

Odredbe člana 61. Porodičnog zakona uređuju lične odnose deteta sa roditeljem sa kojim ne živi. Odredbom stava 1. istog člana, propisano je da dete ima pravo da održava lične odnose sa roditeljem sa kojim ne živi. Odredbom stava 2. ovog člana, propisano je da pravo deteta da održava lične odnose sa roditeljem sa kojim ne živi može biti ograničeno samo sudskom odlukom kada je to u najboljem interesu deteta. Članom 3. stav 1. Konvencije o pravu deteta propisano je da u svim aktivnostima koje se tiču dece od primarnog značaja su interesi deteta bez obzira na to da li ih sprovode javne ili privante institucije za socijalnu zaštitu, sudovi, administrativni organi ili zakonodavna tela. Stavom 2. istog člana propisano je da se države članice obavezuju da detetu obezbede takvu zaštitu i brigu koja je neophodna za njegovu dobrobit, uzimajući u obzir prava i obaveze njegovih roditelja, zakonitih staratelja ili drugih pojedinaca koji su pravno odgovorni za dete i preduzimaju u tom cilju sve potrebne zakonodavne i administrativne mere. Ova obaveza preuzeta je članom 6. stav 1. Porodičnog zakona, kojim je propisano da je svako dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta u svim aktivnostima koje se tiču deteta.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, imajući u vidu citirane odredbe Porodičnog zakona i Konvencije o pravu deteta, kao i utvrđeno činjenično stanje, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da održavanje ličnih odnosa oca sa maloletnom decom u ovom momentu treba urediti na način kako je to bliže navedeno u prvostepenoj presudi. Prema okolnostima konkretnog slučaja i realnim mogućnostima, najbolji interes dece, koji podrazumeva udovoljavanje na najbolji mogući način njihovim emotivnim i razvojnim potrebama je pouzdano utvrđen u sprovedenom sudskom postupku. Nisu osnovani revizijski navodi kojima se osporava način na koji je utvrđen najbolji interes dece, zato što je sud prilikom utvrđivanja najboljeg interesa dece pribavio i odgovarajući nalaz veštaka o proceni ličnosti oba roditelja i konačno stručno mišljenje organa starateljstva, pa je dalje pribavljanje novih mišljenja suvišno. Ostali navodi revizije predstavljaju ponavljanje navoda koji su isticani u žalbi protiv prvostepene presude, koje je drugostepeni sud pravilno ocenio kao neosnovane i za tu ocenu dao jasne i dovoljne razloge, koje ovaj sud u svemu prihvata.

Neosnovani su navodi revizije kojima se ukazuje i da je nepravična i suprotna zakonu odluka kojom je tužena obavezana da naknadi tužiocu troškove sudskog postupka imajući u vidu da se radi o naknadi troškova postupka u vezi sa porodičnim odnosima, o kojima sud odlučuje po slobodnoj oceni, vodeći računa o razlozima pravičnosti u smislu odredbe člana 207. Porodičnog zakona, što je u ovom slučaju i učinjeno.

Na osnovu člana 414. Zakona o parničnom postupku, doneta je odluka kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić