U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Nemanja Srzentić, advokat iz ..., protiv tužene „Eurobank“ a.d. Beograd, sa sedištem u Beogradu, radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1098/18 od 23.01.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 11.06.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1098/18 od 23.01.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1098/18 od 23.01.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je, kao neosnovana, žalba tužilje i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 3055/17 od 31.01.2018. godine, kojom je odbijen, kao neosnovan, tužbeni zahtev da se poništi, kao nezakonito, rešenje tuženog od 04.11.2013. godine kojim je tužilji otkazan ugovor o radu od 01.02.2018. godine, sa aneksom I od 31.07.2010. godine, zahtev da se obaveže tuženi da tužilju vrati na rad na poslove koje je obavljala na dan donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu kao i zahtev tužilje za naknadu troškova postupka. Stavom drugim izreke, odbijen je, kao neosnovan, zahtev tužilje za naknadu troškova žalbenog postupka. Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, iz svih zakonom dozvoljenih razloga. Ispitujući pobijanu presudu, u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013-US, 74/2013- US, 55/2014, 87/2018, 18/2020, u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tužilje nije osnovana. U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a na druge bitne povree odredaba parničnog postupka se revizijom određeno ne ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu kod tuženog na poslovima blagajnika u ekspozituri u sektoru poslovne mreže, sa mestom rada u ... . U periodu od 24.10.2012. godine do 07.06.2013. godine, prilikom isplate gotovog novca na osnovu naloga klijenta, tužilja je deo novca svesno zadržavala, odnosno klijentima isplaćivala iznose manje od zahtevanog, a nakon reklamacije klijenata zadržane iznose je naknadno uplaćivala na njihove račune, falsifikujući pri tom naloge za uplatu time što je fiktivno potpisivala klijente ili navodila treća lica kao platioca i fiktivno ih potpisivala. Takve aktivnosti tužilje predstavljaju prevaru predviđenu tačkom 2. Upravljanja rizikom od prevare od 04.03.2010. godine i povredu radne obaveze predviđene članom 46. stav 1. tačka 5. Pravilnika o radu tužene (zloupotreba položaja i prekoračenja ovlašćenja) što je članom 179. stav 1. tačka 2. Zakona o radu predviđeno kao otkazni razlog.

Pre donošenja rešenja tuženog o otkazu ugovora o radu, disciplinska Komisija tuženog je sprovela postupak utvrđivanja odgovornosti tužilje za učinjenu povredu radne obaveze, o čemu je sačinila zapisnik 12.09.2013. godine, a pobijano rešenje je doneto 04.11.2013. godine i potpisano od strane ovlašćenih lica tuženog, u skladu sa Odlukom o prenosu ovlašćenja za potpisivanje u ime banke od 20.06.2013. godine.

U svojoj pisanoj izjavi od 20.08.2013. godine tužilja je priznala da je postupala na navedeni način zbog teške materijalne situacije, a prema nalazu i mišljenju veštaka neuropsihijatra od 14.04.2015. godine bila je sposobna za davanje te izjave i mogla je da shvati njen značaj. Pre donošenja rešenja o otkazu tuženi je na propisan način dostavio tužilji upozorenje o postojanju razloga za otkaz 20.09.2013. godine, zatraženo je i mišljenje sindikata, koji se izjasnio 02.10.2013. godine, a tužilja je rešenje o otkazu ugovora o radu primila 02.12.2013. godine.

Na ovako utvrđeno činjenično stanje, nižesptepeni sudovi su, nakon ocene da je pobijano rešenje doneto u zakonom propisanom roku, primenom materijalnog prava iz člana 179. stav 1. tačka 2. Zakona o radu pravilno ocenili da je rešenje o otkazu ugovora o radu zakonito, jer je tužilja u periodu od 24.10.2012. godine do 07.06.2013. godine kontinuirano i svojom krivicom zloupotrebila položaj i prekoračila ovlašćenja, što je kao povreda radne obaveze utvrđeno članom 46. stav 1. tačka 5. Pravilnika o radu tužene i tužbeni zahtev za poništaj rešenja odbili, kao neosnovan.

Neosnovano u reviziji tužilja ponavlja navode koje je isticala u toku nižestepenih postupaka da je pobijano rešenje o otkazu ugovora o radu doneto nakon isteka roka propisanog članom 184. stav 1. Zakona o radu.

Članom 184. stav 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05, 61/05, 54/09 i 32/13 ) je propisano da otkaz ugovora o radu iz člana 179. tač. 1), 2), 3), 5) i 6) ovog zakona poslodavac može dati zaposlenom u roku od tri meseca od dana saznanja za činjenice koje su osnov za davanje otkaza, odnosno u roku od šest meseci od dana nastupanja činjenica koje su osnov za davanje otkaza.

Članom 48. Pravilnika o radu tuženog od 27.07.2010. godine propisano je da predsednik Izvršnog odbora tuženog može do saznanja o povredi radne obaveze ili nepoštovanju radne discipline da dođe neposrednim uvidom ili obaveštenjem od drugog zaposlenog u Banci (stav 1). Ukoliko predsednik Izvršnog odbora nije neposredno saznao za povredu radne obaveze ili nepoštovanje radne discipline, postojanje ove povrede ili nepoštovanje radne discipline biće ispitivano od strane disciplinske komisije (stav 2).

Postojanje povrede radne obaveze tužilje ispitivano je u disciplinskom postupku pred komisijom tuženog u skladu sa Procedurom za izveštavanje o operativnim rizicima od 26.12.2011. godine. Po navedenoj proceduri tuženog, prijava klijenta banke o propustima u radu zaposlenog se prijavljuje ekpozituri banke, koja o prijavi obaveštava rukovodioca organizacionog dela ORD –Sektor za operativni rizik i Internu reviziju. Disciplinska komisija tuženog na osnovu dopisa Sektora unutrašnje revizije 30.08.3013. godine je sprovela postupak utvrđivanja i postojanja povrede radne obaveze učinjene od strane zaposlenog i nakon sprovedenog postupka na zapsisniku od 12.09.2013. godine utvrdila da je tužilja učinila povredu radne obaveze što je osnov za donošenje rešenja o otkazu ugovora o radu.

Suprotno navodima revizije, podnošenje prigovora klijenta na tužiljin rad nije momenat saznanja za činjenice koje su osnov za davanje otkaza, zbog čega rok za donošenje pobijanog rešenja ne može da se računa od 12.06.2013. godine. Prigovor klijenta je samo indicija o mogućoj povredi radne obaveze, a u postupku provere navoda iz prigovora je moguće utvrditi relevantne činjenice i postojanje povrede radne obaveze, što je učinjeno u postupku pred disciplinskom komisijom tuženog sačinjavanjem zapisnika 12.09.2013. godine od kada se računa subjektivni rok za donošenje rešenja o otkazu. Pored toga, imajući u vidu da je tužilja povredu radne obaveze činila u produženom trajanju, objektivni rok zastarelosti se računa od poslednje izvršene radnje koja predstavlja povredu, pa je imajući u vidu utvrđenu činjenicu da je poslednja protivpravna radnja tužilje izvršena 07.06.2013. godine, rešenje o otkazu ugovora o radu je doneto i u okviru zakonom propisanog objektivnog roka za njegovo donošenje.

Pravilna je odluka o zahtevu tužilje za naknadu troškova prvostepenog i drugostepenog postupka, jer je doneta pravilnom primenom članova 153. i 165. ZPP prema konačnom uspehu tužilje u sporu.

Na osnovu iznetog, primenom člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Božidar Vujičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić