.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 5166/2018
24.06.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Zorane Delibašić, Gordane Komnenić, Božidara Vujičića, i Spomenke Zarić, članova veća, u pravnoj stvari tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik u postupku po reviziji Risto Rikić, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Branislav Popović, advokat iz ..., radi podele imovine stečene u braku, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1018/18 od 21.06.2018. godine, u sednici održanoj 24.06.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1018/18 od 21.06.2018. godine, primenom člana 404. ZPP.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1018/18 od 21.06.2018. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 10741/13 od 21.12.2016. godine, stavom prvim i drugim izreke konstatovano je da je tužbeni zahtev delimično usvojen, pa je utvrđeno da 4.500 evra predstavlja posebnu imovinu tužilje, dok je stavom trećim izreke odbijen tužbeni zahtev preko navedenog do traženog iznosa od 7.000 evra, kao i zahtev da se tuženi obaveže da tužilji plati 7.000 evra . Stavom četvrtim izreke odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se utvrdi da je ona suvlasnik na 2/3 idelanog dela nepokretnosti upisane u LN br. ..., KO ... (koje u prirodi predstavljaju nepokretnosti bliže određene ovim stavom izreke). Stavom petim i šestim izreke odbijeni su i zahtevi tužilje kojima je tražila da se utvrdi da su iznosi od 18.000 evra i 23.780 CHF, koji su 08.11.2012. godine uplaćeni na račune kod ... a.d. na ime tuženog, zajednička imovina stranaka na po ½ dela, te da se tuženi obaveže da joj plati 9.000 evra i 11.890 CHF. Stavom sedmim izreke odbijen je i tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se tuženi obaveže da joj plati 4.250 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate, na ime kupoprodajne cene stana plaćene od zajedničkih sredstava na ruke VV i GG, pa je stavom osmim izreke odbijen i zahtev tužilje za naknadu troškova parničnog postupka. Stavom devetim izreke odbijen je predlog tužilje za određivanje privremene mere. Stavom desetim izreke odbijen je protiv tužbeni zahtev, a stavom jedanaestim izreke odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1018/18 od 21.06.2018. godine, žalba tužilje je odbijena, kao neosnovana i prvostepena presuda potvrđena u pobijanom delu iz stava 3. do 9. i stava 11. izreke, a odbijen je i zahtev tužilje za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tužilja je izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, u skladu sa odredbom člana 404. ZPP.
Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ br.72/11 i 55/14), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
Predmet tužbenog zahteva je utvrđenje prava suvlasništva na pokretnoj i nepokretnoj imovini stranaka, a ocenu da ova imovina ne predstavlja bračnu tekovinu parničnih stranaka, sudovi su doneli uz primenu materijalnog prava koje ne odstupa od primene prava u pravnosnažno okončanim postupcima sa tužbenim zahtevima i činjeničnim stanjem kao u ovoj pravnoj stvari. Imajući ovo u vidu, kao i da tužilja ne ukazuje na drugačije odluke drugostepenih sudova ili Vrhovnog suda Srbije i Vrhovnog kasacionog suda, a da odluka o osnovanosti zahteva sa ovakvim tužbenim zahtevom zavisi od činjeničnog stanja utvrđenog u postupku i na kom je sudska odluka zasnovana, proizilazi da u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenje prava, što znači da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, na osnovu čega je i odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari, radi podele imovine stečene u braku, podneta je 05.03.2013. godine, a vrednost predmeta spora označena je u tužbi iznosom od 4.000.000,00 dinara, što prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, od 111.3336 dinara za 1 evro, predstavlja dinarsku protivvrednost 35.928 evra.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinsko-pravnom sporu, koji se odnosi na novčano i nenovčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija tužilje nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Vesna Popović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
