U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Rade Mitrović, advokat iz ..., protiv tuženih BB iz ..., VV iz ... i GG iz ..., čiji je punomoćnik Bogoljub Petrović, advokat iz ..., radi svojine i utvrđenja nedopustivosti izvršenja, odlučujići o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 4637/17 od 16.11.2017. godine, u sednici održanoj 07.11.2019. godine, doneo je

P R E S U D U

PREINAČUJE SE presuda Apelacionog suda u Nišu Gž 4637/17 od 16.11.2017. godine, tako što se odbija, kao neosnovana žalba tuženog GG i potvrđuje presuda Osnovnog suda u Leskovcu P 4089/16 od 11.07.2017. godine, ispravljena rešenjem istog suda P 4089/16 od 30.08.2017. godine.

OBAVEZUJE SE tuženi GG da tužiocu na ime troškova revizijskog postupka plati 197.704,64 dinara.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Leskovcu P 4089/16 od 11.07.2017. godine, ispravljenom rešenjem istog suda P 4089/16 od 30.08.2017. godine, stavom prvim izreke usvojen je zahtev tužioca i utvrđeno je da je tužilac po osnovu ugovora o kupoprodaji nepokretnosti od 23.05.2010. godine, zaključenim između tužioca u svojstvu kupca i tuženih BB i VV, kao prodavaca, vlasnik kp. br. ... ukupne površine 341 m2, zemljište pod zgradom-objektom površine 68 m2 i zemljište uz zgradu – objekat površine 273 m2 i vlasnik porodične stambene zgrade koja se nalazi na ovoj parceli površine 68 m2, po listu nepokretnosti broj ... KO ..., a što su tuženi dužni da ovo priznaju, a da tuženi BB i VV trpe da se kod Službe za katastar nepokretnosti u Leskovcu izvrši brisanje predmetnih nepokretnosti sa njihovih imena i izvrši upis na tužioca. Stavom drugim izreke, odbačena je tužba u delu kojim je tužilac tražio da sud naloži RGZ-SKN Leskovac da izvrši prenotaciju u katastarskom oparatu i izvrši upis promene vlasništva na tužioca, zbog apsolutne nenadležnosti suda da o tome odlučuje. Stavom trećim izreke, usvojen je zahtev tužioca i utvrđeno je da je izvršenje određeno u predmetu Osnovnog suda u Leskovcu I 2008/13 na predmetnim nepokretnostima nedopušteno. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi GG da tužiocu na ime troškova postupka plati 33.204,64 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 4637/17 od 16.11.2017. godine, stavom prvim izreke preinačena je prvostepena presuda u stavu prvom, trećem i četvrtom izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je, kao neosnovan, zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi prema tuženima da je po osnovu ugovora o kupoprodaji nepokretnosti od 23.05.2010. godine, zaključenim između tužioca kao kupca i tuženih BB i VV, kao prodavaca, vlasnik kp. br. ... ukupne površine 341 m2, zemljište pod zgradom-objektom površine 68 m2 i zemljište uz zgradu – objekat površine 273 m2 i vlasnik porodične stambene zgrade koja se nalazi na ovoj parceli površine 68 m2, po listu nepokretnosti broj ... KO ..., te da su tuženi dužni da ovo priznaju, a da tuženi BB i VV trpe da se kod Službe za katastar nepokretnosti u Leskovcu izvrši brisanje predmetnih nepokretnosti sa njihovih imena i izvrši upis na tužioca. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužioca kojim je tražio da se prema tuženima utvrdi da je izvršenje određeno u predmetu Osnovnog suda u Leskovcu I 2008/13 na predmetnim nepokretnostima nedopušteno. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tužilac da tuženom GG na ime troškova postupka plati 233.931,00 dinar. Stavom petim izreke, odbijena je, kao neosnovana žalba tužioca i potvrđeno rešenje Osnovnog suda u Leskovcu P 4089/16 od 11.07.2017. godine.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. i člana 408. Zakona o parničnom postupku-ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 87/18) i ocenio da je revizija tužioca dozvoljena i osnovana.

U postupku pred nižestepenim sudovima nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tuženi BB i VV upisani su kao suvlasnici sa po ½ dela na katastarskoj parceli broj ... ukupne površine 341 m2, zemljište pod zgradom-objektom površine 68 m2 i zemljište uz zgradu – objekat površine 273 m2 i porodičnoj stambenoj zgradi izgrađenoj na ovoj parceli, površine 48 m2, sve upisane u list nepokretnosti broj ... KO ... . Tužilac je 23.05.2010. godine od tuženih BB i VV kupio napred navedene nepokretnosti, u vezi čega su zaključili dva ugovora o kupoprodaji u pisanoj formi, na kojima potpisi ugovarača nisu overeni od strane suda. Istog dana sačinjena je i priznanica o isplaćenoj kupoprodajnoj ceni u iznosu od po 150.000 dinara. Pored ugovarača navedene ugovore i priznanicu potpisali su DD i ĐĐ. Tužilac je nakon kupovine predmetnih nepokretnosti uložio novac u adaptaciju i sređivanje porodične stambene zgrade, u kojoj živi njegova ćerka. Tuženi GG vodio je parnični postupak protiv EE, majke tuženih BB i VV, radi povraćaja novca po ništavom ugovoru o kupoprodaji i naknadi štete, u kom postupku je doneta presuda 22.03.2006. godine (postala pravnosnažna 23.03.2010. godine, a izvršna 16.04.2010. godine), kojom je usvojen njegov zahtev. Na osnovu navedene pravnosnažne i izvršne presude tuženi GG je protiv tuženih BB i VV, kao pravnih sledbenika pok. EE, podneo predlog za izvršenje 22.03.2013. godine, nakon čega je doneto rešenje o izvršenju 27.03.2013. godine, kojim je, radi naplate novčanog potraživanja, određeno izvršenje zabeležbom rešenja o izvršenju, utvrđivanjem vrednosti i prodajom više nepokretnosti vlasništvo tuženih BB i VV, među kojima su i predmetne nepokretnosti. Iz lista nepokretnosti broj ... KO ... sledi da postoji zabeležba rešenja o izvršenju od 27.03.2013. godine na ½ idealnog dela od nepokretne imovine upisane na ime VV, radi obezbeđenja potraživanja GG u iznosima i sa kamatom bliže navedenom u tom listu. Tuženi BB i VV priznali su zahtev tužioca.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio zahtev tužioca, primenom člana 455. Zakona o obligacionim odnosima i člana 4. stav 3. Zakona o prometu nepokretnosti („Sl. glasnik RS“, br. 42/98, 111/09), koji se primenjivao u vreme zaključenja predmetnih ugovora o kupoprodaji, sa obrazloženjem da se ugovori o kupoprodaji mogu konvalidirati, s obzirom da su ispunjeni zakonom propisani uslovi za konvalidaciju.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i odbio, kao neosnovan zahtev tužioca, nalazeći da se mogućnost konvalidacije ugovora o prometu nepokretnosti, koji je zaključen pre stupanja na snagu Zakona o prometu nepokretnosti („Sl. glasnik RS“, br. 93/14, 121/14, 6/15) i Zakona o javnom beležništvu („Sl. glasnik RS“, 31/11, 106/15) mora ceniti prema propisima koji važe u momentu konvalidacije, a ne u momentu zaključenja pravnog posla, a da sada važeći Zakon o prometu nepokretnosti ne propisuje mogućnost konvalidacije ugovora o prometu nepokretnosti koji nije sačinjen u zakonom propisanoj formi, već kao posledicu propisuje da takav ugovor ne proizvodi pravno dejstvo.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, osnovano se revizijom tužioca ukazuje da je drugostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo kada je prvostepenu presudu preinačio i odbio, kao neosnovan zahtev tužioca.

Članom 197. stavom 1. Ustava Republike Srbije propisano je da zakoni i svi drugi opšti akti ne mogu imati povratno dejstvo. Stavom 2. istog člana propisano je da izuzetno, samo pojedine odredbe zakona mogu imati povratno dejstvo, ako to nalaže opšti interes utvrđen pri donošenju zakona.

Zakonom o prometu nepokretnosti („Sl. glasnik RS“, br. 93/14, 6/15), u prelaznim i završnim odredbama nije propisano retroaktivno dejstvo zakona, niti je zabranjena konvalidacija ugovora o prometu nepokretnosti koji nisu zaključeni u propisanoj formi, a koji su zaključeni u vreme važenja ranijeg Zakona o prometu nepokretnosti, a izvršeni u celini ili pretežnom delu.

Prema odredbi člana 26. Zakona o obligacionim odnosima ugovor je zaključen kada su se ugovorne strane saglasile o bitnim sastojcima ugovora.

Članom 4. stav 1. Zakona o prometu nepokretnosti („Sl. glasnik RS“, br. 42/98 i 111/2009), koji se primenjivao u vreme zaključenja predmetnih ugovora o kupoprodaji bilo je propisano da ugovor o prometu nepokretnosti zaključuje se u pismenoj formi, a potpisi ugovorača overavaju se od strane suda. Stavom 2. istog člana bilo je propisano, da ugovori koji nisu zaključeni na način iz stava 1. ovog člana, ne proizvode pravno dejstvo, dok je stavom 3. istog člana bilo propisano da sud može da prizna pravno dejstvo ugovora o prometu nepokretnosti iz stava 2. ovog člana, koji je zaključen u pisanom obliku, na kome potpisi ugovarača nisu overeni od strane suda, pod uslovom da je ugovor ispunjen u celini ili pretežnim delom, da nije povređeno pravo preče kupovine i da nije povređen prinudni propis.

Imajući u vidu napred navedeno, to sledi da se pravno dejstvo ugovora o prometu nepokretnosti i svih odnosa nastalih iz ugovora ceni prema pravilima koja su važila u vreme zaključenja ugovora. U vreme zaključenja predmetnih ugovora (23.05.2010. godine) primenjivao se Zakon o prometu nepokretnosti („Sl. glasnik RS“, br. 42/98 i 111/2009), kojim je bilo propisano da sud može da prizna pravno dejstvo ugovora o prometu nepokretnosti, koji je zaključen u pisanom obliku, na kome potpisi ugovarača nisu overeni od strane suda, pod uslovom da je ugovor ispunjen u celini ili pretežnim delom, da nije povređeno pravo preče kupovine i da nije povređen prinudni propis. Kod utvrđenog da je tužilac sa tuženima BB i VV zaključio ugovore o kupoprodaji predmetnih nepokretnosti u pismenoj formi 23.05.2010. godine, na kome potpisi ugovorača nisu overeni od strane suda, da je ugovor ispunjen u celini, budući da je tužilac isplatio kupoprodajnu cenu i da su mu nepokretnosti predate u državinu, kao i da nije povređeno pravo preče kupovine i da nije povređen prinudni propis, to je pravilan zaključak prvostepenog suda da su u ovom slučaju ispunjeni uslovi za konvalidaciju predmetnih ugovora, te da je stoga tužilac vlasnik predmetnih nepokretnosti, a samim tim da je izvršenje određeno u predmetu Osnovnog suda u Leskovcu I 2008/13 na predmetnim nepokretnostima nedopušteno.

Sa napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je drugostepeni sud pogrešnom primenom materijalnog prava preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev tužioca, a prvostepeni sud pravilno odlučio i o tužbenom zahtevu i o troškovima postupka, zbog čega je na osnovu člana 416. stav 1. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.

Primenom člana 165. stav 2. ZPP tuženi je obavezan da tužiocu naknadi troškove postupka po reviziji, koji troškovi se odnose na troškove na ime naknade za sastav revizije od strane advokata u iznosu od 22.500,00 dinara, takse na reviziju u iznosu od 77.704,64 dinara i takse na odluku u iznosu od 97.500,00 dinara, sa kojih razloga je odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Slađana Nakić Momirović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić