.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 198/2020
17.06.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić, Jelice Bojanić Kerkez, Vesne Popović i Zorane Delibašić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Aleksandar Savić, advokat iz ..., protiv tužene OŠ „Vuk Karadžić“ iz ..., radi naknade troškova, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1612/2019 od 09.07.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 17.06.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1612/2019 od 09.07.2019. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1612/2019 od 09.07.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 1612/2019 od 09.07.2019. godine odbijena je, kao neosnovana, žalba tužilje i potvrđena presuda Osnovnog suda u Leskovcu P1 957/17 od 26.03.2019. godine kojom je stavom prvim izreke odbijen, kao neosnovan, primarni tužbeni zahtev da se obaveže tužena da tužilji, na ime neisplaćenog regresa za korišćenje godišnjeg odmora, isplati pojedinačne godišnje iznose za period od 2015. godine do 2017. godine, sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate, kako je navedeno u stavu prvom izreke, kao i da joj na ime neisplaćene naknade za ishranu u toku rada, u periodu od 2014. godine do 2017. godine, isplati mesečne iznose, bliže naznačene u stavu prvom izreke presude, sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog mesečnog iznosa, do isplate, stavom drugim izreke odbijen, kao neosnovan, eventualni tužbeni zahtev da se obaveže tužena da sa tužiljom zaključi aneks ugovora o radu, kojim bi se tužilji priznalo pravo na naknadu troškova za ishranu u toku rada i regres za korišćenje godišnjeg odmora i utvrdila njihova visina, a naknada troškova za ishranu u toku rada izrazila u novčanom iznosu od podnošenja tužbe, te da se, ukoliko tuženi ne zaključi aneks ugovora o radu sa tužiljom presuda smatra pravnim osnovom za utvrđivanje visine naknade troškova za ishranu u toku rada i naknade troškova za regres za korišćenje godišnjeg odmora i njihovu isplatu tužilji od podnošenja tužbe i izražavanje naknade troškova za ishranu u toku rada u novčanim isplatnim listama, a stavom trećim izreke obavezana tužilja da tuženoj naknadi troškove postupka u iznosu od 9.471,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku..
Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje, u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013-US, 74/2013- US, 55/2014, 87/2018, u daljem tekstu: ZPP).
U konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužilje kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. stav 1. ZPP, s obzirom da u ovom predmetu nije potrebno odlučivati o reviziji radi novog tumačenja prava, razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao i radi ujednačavanja sudske prakse, pa je odlučeno kao u stavu prvom izreke. Naime, predmet spora u ovom slučaju je potraživanje tužilje na naknadu regresa za godišnji odmor i za ishranu u toku rada. Nižestepeni sudovi su takav tužbeni zahtev odbili našavši da je tužilji isplaćena tražena naknada kroz ukupan koeficijent za obračun i isplatu plata u javnim službama, što je u skladu sa Zakonom o platama u državnim organima i javnim službama („Službeni glasnik RS“, br 34/2001...21/2016) i praksom ovog suda.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. ZPP odlučio kao u stavu izreke ovog rešenja.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5., u vezi člana 403. stav 3. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 07.12.2017. godine u kojoj je kao vrednost predmeta spora naveden iznos od 457.117,21 dinara. Podneskom od 17.01.2019. godine tužba je preinačena isticanjem drugog zahteva uz postojeći. Prvostepena presuda kojom je odlučeno o tužbenom zahtevu doneta je 26.03.2019. godine, a drugostepena presuda doneta je 09.07.2019. godine.
Na dan preinačenja tužbe 1 evro je, prema srednjem kursu NBS, iznosio 118,3533 dinara, pa vrednost predmeta spora pobijanog dela predstavlja dinarsku protivvrednost 3.862,31 evra.
Kako u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan preinačenja tužbe, to revizija tužilje nije dozvoljena u smislu člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Božidar Vujičić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
