.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 1332/2019
24.06.2020. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac i Dragane Marinković, članova veća, u parnici tužioca Grad Beograd, koga zastupa Gradsko javno pravobranilaštvo, protiv tuženog AA iz ..., čiji je punomoćnik Goran Ninić, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2489/18 od 17.10.2018. godine, u sednici veća održanoj 24.06.2020. godine, doneo je
P R E S U D U
PREINAČUJE SE presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž 2489/18 od 17.10.2018. godine, tako što se žalba tuženog odbija kao neosnovana i potvrđuje presuda Trećeg osnovnog suda u Beogradu P 20594/13 od 18.01.2017. godine.
OBAVEZUJE SE tuženi da tužiocu na ime troškova spora isplati 232.469,40 dinara u roku od 15 dana od dana prijema otpravka ove presude.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu P 20594/13 od 18.01.2017. godine stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezan tuženi da mu isplati na ime duga iznos od 406.693,96 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 30.03.2011. godine do isplate (bliže označeno i opredeljeno u ovom stavu izreke). Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 130.800,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 2489/18 od 17.10.2018. godine, preinačena je prvostepena presuda, tako što je odbijen tužbeni zahtev tužioca. Stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu drugom izreke prvostepene presude, tako što je obavezan tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 48.000,00 dinara, a odbijen je kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova parničnog postupka.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tužilac je izjavio blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. i člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...55/14) pa je ocenio da je revizija tužioca osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tuženi se ugovorom o kupoprodaji nepokretnosti Ov. br. 1953/04 od 13.08.2004. godine, obavezao da će kao kupac snositi troškove overe ugovora, poreza na prenos apsolutnih prava i dr. (članom 5. ugovora). Rešenjem Poreske uprave od 15.07.2005. godine, utvrđen je porez na prenos apsolutnih prava prema poreskom obvezniku Gradu Beogradu i solidarnom jemcu BB iz ... (za nepokretnost - stan u ... u ulici ...) u ukupnom iznosu od 178.906,29 dinara, koji se plaća u roku od 15 dana, a na neplaćeni iznos se plaća kamata i troškovi prinudne naplate poreza. Tužilac kao prodavac nepokretnosti nije platio porez na prenos apsolutnih prava, a to nije učinio ni tuženi, pa je i rešenjem poreskog organa od 28.02.2011. godine, određena prinudna naplata iznosa od 178.906,29 dinara, koji iznos je 30.03.2011. godine, sa troškovima postupka i kamatom, naplaćen sa računa Grada Beograda i tako je naplata poreza na prenos apsolutnih prava sprovedena i poreski dug u celosti izmiren. Gradsko javno pravobranilaštvo je tokom januara 2012. godine dostavilo opomenu pred utuženje tuženom u kojoj ga pozivaju da u roku od 15 dana od prijema opomene uplati iznos od 178.906,29 dinara na račun Grada Beograda na ime poreza na prenos apsolutnih prava. Tuženi je postupio po navedenoj opomeni i 01.02.2012. godine, uplatio navedeni iznos na račun tužioca, nakon čega mu je isti dostavio novu opomenu pred utuženje za plaćanje iznosa od 396.780,58 dinara na ime obračunate kamate i naplaćene zbog kašnjenja u isplati glavnog duga. Iz nalaza i mišljenja sudskog veštaka ekonomsko-finansijske struke od 30.12.2015. godine, utvrđeno je da dug tuženog koji obuhvata kamatu za docnju i naplatu poreza za prenos apsolutnih prava iznosi i to: kamata za kašnjenje uplate poreza na prenos apsolutnih prava za period od 08.09.2005. do 30.03.2011. godine, iznosi 396.780,58 dinara, a jednokratna taksa za prinudnu naplatu 8.945,37 dinara, odnosno ukupno iznos od 405.725,89 dinara.
Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev nalazeći da su se stekli uslovi za povraćaj datog po osnovu sticanja bez osnova iz člana 210. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima - ZOO, te da tužilac ima pravo na restituciju, (zbog kašnjenja u isplati glavnog duga-poreza na prenos apsolutnih prava) naplaćene mu kamate po članu 214. ZOO jer je tuženi bio nesavestan sticalac, pošto je bio upoznat sa svojom obavezom plaćanja ovog poreza iz čl. 5 kupoprodajnog ugovora.
Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu, smatrajući da na utvrđeno činjenično stanje nije pravilno primenjeno materijlano pravo, pa je odbio tužbeni zahtev, nalazeći da je tuženi nakon opomene tužiocu isplatio glavno poresko dugovanje u iznosu od 178.906,29 dinara, čime je izvršio svoju ugovornu obavezu preuzetu kupoprodajnim ugovorom. Zato ne može biti odgovoran za štetu koja je nastala usled docnje u izmirenju poreskih obaveza jer je tužilac sam doprineo uvećanju štete (člana 192. ZOO), zato što nije po prijemu rešenja od 15.07.2005. godine, uplatio dugovani porez nadležnom poreskom organu, niti mu je ukazao da je oslobođen od plaćanja poreza na prenos apsolutnih prava.
Stanovište drugostepenog suda nije pravilno.
Tužilac je u smislu člana 25. stav 1. Zakona o porezima na imovinu („Službeni glasnik RS“ broj 26/01...68/14), kao prodavac obveznik poreza na prenos apsolutnih prava. Prema članu 29. Zakona o porezima na imovinu poreska obaveza nastaje danom zaključenja ugovora o prenosu apsolutnih prava. U vreme zaključenja ugovora 13.08.2004. godine, poreski obveznik (grad) nije bio oslobođen obaveze plaćanja poreza. Oslobađanje od plaćanja poreza na prenos apsolutnih prava, uvedeno je Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu („Službeni glasnik RS“ broj 61/07), tek tri godine kasnije.
Članom 42. stav 2. Zakona o porezima na imovinu propisano je da lice na koje je preneto apsolutno pravo, odnosno koje se ugovorom obavezalo da plati porez na prenos apsolutnih prava, jemči solidarno za plaćanje tog poreza. Ugovorom se mogla preneti poreska obaveza na kupca, što je i učinjeno. Kupac (tuženi) svoju ugovornu obavezu preuzetu članom 5. kupoprodajnog ugovora nije blagovremeno ispunio, a morao je. Tuženi je tek nakon što je od tužioca prinudnim putem naplaćen iznos poreza na prenos apsolutnih prava i to tek nakon opomene, platio utvrđeni iznos poreza, ali ne i kamatu koja je obračunata i naplaćena usled kašnjenja. Tuženi se kao kupac ugovorom obavezao da će platiti porez na prenos apsolutnih prava, pa na osnovu člana 42. stav 2. Zakona o porezima na imovinu jemči solidarno za plaćanje tog poreza. Dakle, u ovoj situaciji postoji zakonski zasnovana solidarnost stranaka u odnosu na obavezu plaćanja poreza na prenos aspolutnih prava - prava svojine na nepokretnosti, izvršenog kupoprodajnim ugovorom Ov. 1953/04 od 13.08.2004. godine. Pored toga, na njihov odnos se shodno primenjuje i odredba člana 424. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima koja uređuje situaciju kada solidarni dužnik (jemac) stupa u poziciju poverioca. Tužilac koji je kao sadužnik u celosti izmirio poverioca, osnovano od tuženog zahteva naknadu iznosa u visini kamate obračunate i naplaćene usled kašnjenja tuženog sa uplatom (poreza na prenos apsolutnih prava) i jednokratne takse za prinudnu naplatu.
Prema tome, kako se tuženi obavezao da će kao kupac snositi troškove poreza na prenos apsolutnih prava i na taj način postao solidarni jemac (jemac-platac), tužilac osnovano potražuje isplatu naplaćene mu kapitalizirane kamate na osnovu člana 424. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima i člana 42. stav 2. Zakona o porezima na imovinu.
Kako je Vrhovni kasacioni sud preinačio drugostepenu presudu, to je na osnovu člana 165. stav 2. Zakona o parničnom postupku odlučio o troškovima celog postupka i tužiocu na osnovu člana 153. i 154. ZPP dosudio troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice u iznosu od 232.469,40 dinara. Troškovi postupka su odmereni primenom Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata i Taksene tarife pa su tužiocu priznati troškovi i to: utvrđeni i obrazloženi u prvostepenoj presudi u iznosu od 130.800,00 dinara kao i 12.000,00 dinara na ime sastava revizije, troškovi sudske takse na reviziju 35.867,76 dinara i revizijsku odluku iznos od 53.801,64 dinara.
Na osnovu člana 416. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Zvezdana Lutovac, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
