U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Vanja Kovačević, advokat iz ..., protiv tuženih BB i VV, obe iz ..., čiji je punomoćnik Jovan Mihajlović, advokat iz ..., radi utvrđenja ništavosti izjave o priznanju očinstva, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 509/2019 od 26.09.2019. godine, u sednici održanoj 12.02.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda Novom Sadu Gž2 509/2019 od 26.09.2019. godine.

ODBIJA SE zahtev tuženih za naknadu troškova odgovora na reviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Zrenjaninu P2 15/18 od 24.05.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila: da sud utvrdi da su ništave, izjava pok. GG, kojom je priznao da je otac tužene BB, rođene ... u ..., data pred matičarem matičnog područja Zrenjanin dana 07.04.2014. godine pod br. 65/2014; izjava tužene VV, kojom se saglašava sa izjavom o priznanju očinstva pok. GG nad BB, data pred matičarem područja grada Zrenjanina dana 07.04.2014. godine pod br. 65/2014 i izjava tužene BB kojom se saglašava sa izjavom o priznanju očinstva pok. GG nad BB dana 07.04.2014, godine data pred matičarem matičnog područja Zrenjanin pod br. 65/2014, da navedene izjave ne proizvode pravno dejstvo, i da se naloži nadležnoj matičnoj službi za Grad Beograd matično područje Savski venac da izvrši brisanje da je pok. GG, rođen ... otac BB, rođene ..., upisane pod tek.br. 7109/1986 matično područje Savski venac za ... godinu. Stavom drugim izreke, obavezana je tužilja da tuženima naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 258.400,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 509/19 od 26.09.2019. godine, odbijena je žalba tužilje, potvrđena prvostepena presuda i odbijen zahtev tuženih za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužene su podnele odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužilje nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja i GG, koji je preminuo ..., zaključili su 1977. godine brak, u kome nisu imali zajedničke dece. Tužena BB je rođena ..., a pok. GG je 07.04.2014. godine dao izjavu pred matičarem matičnog područja Zrenjanin da priznaje očinstvo deteta, sa kojom se saglasila tužena BB, kao dete pok. GG i majka deteta - tužena VV, na osnovu čega je izvršen upis očinstva u matičnoj knjizi rođenih. U vreme priznanja očinstva, GG je imao 60 godina i bio je sposoban za rasuđuvanje.

Tužilja je tužbom tražila da sud utvrdi da je ništava izjava o priznanju očinstva, jer je data u zabludi i nije istinita, pošto je tvrdila da GG nije mogao da ima dece i da nije nije mogao da shvati pravne posledice davanja izjave o priznanju očinstva, jer o tome nije poučen od strane matičara.

Na utvrđeno činjenično stanje, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev.

Porodični zakon, u čl. 46-51, propisuje uslove za priznanje očinstva, i to: da očinstvo može da prizna muškarac koji je navršio 16. godina života i koji je sposoban za rasuđivanje (čl. 46); da se očinstvo može priznati samo ako je dete živo u trenutku priznanja, a da se izuzetno očinstvo može priznati i ako je dete začeto u trenutku priznanja a rodi se živo (čl.47); da sa priznanjem očinstva mora da se saglasi majka ako je navršila 16. godinu života i ako je sposobna za rasuđivanje, a ako majka ne može da da saglasnost dovoljna je saglasnost deteta (čl.48.): da sa priznanjem mora da se saglasi dete ako je navršilo 16. godinu života i ako je sposobno za rasuđivanje, a ako dete ne može dati saglasnost, dovoljna je saglasnost majke (čl.49) i da se izjava o priznanju očinstva može dati pred matičarem, organom starateljstva ili sudom (čl. 51. st.1.).

Prema članu 253. stav 1. Porodičnog zakona, tužbu radi poništaja izjave o priznanju očinstva, kao i izjave o saglasnosti sa priznanjem očinstva, iz uzroka navedenih u čl. 46 – 51. ovog zakona, mogu podneti lica koja su dala izjavu, lica koja imaju pravni interes da izjava bude poništena i javni tužilac (stav 1.), s tim da lice koje je izjavu o priznanju očinstva, kao i izjavu o saglasnosti sa priznanjem očinstva dalo pod prinudom ili u zabludi može podneti tužbu radi poništaja izjave u roku od godinu dana od kada je prinuda prestala ili je zabluda uočena (stav 2.).

Odredbom člana 254. Porodičnog zakona, propisano je da pravo na tužbu u sporu o materinstvu i očinstvu ne prelazi na naslednike (stav 1.), da naslednici tužioca mogu nastaviti već započeti postupak radi utvrđivanja da je postojao osnov za utvrđivanje ili osporavanje materinstva ili očinstva, odnosno radi poništenja priznanja očinstva (stav 2). Članom 256. stav 5. Porodičnog zakona, propisano je da stranke u sporu radi poništenja priznanja očinstva jesu: lice koje dalo izjavu o priznanju očinstva, lice koje je dalo izjavu o saglasnosti sa priznanjem očinstva, a lice koje ima pravni interes da izjava bude poništena samo ako se radi o uslovima za ništavost priznanja.

Iz citiranih odredbi zakona, proizlazi da zakonski naslednici imaju pravo na tužbu za poništenje priznanja očinstva, samo ako je reč o apsolutnoj ništavosti izjave o priznanju. Pravo na tužbu izostalih razloga ne prelazi na naslednike, izuzev kada naslednici tužioca mogu nastaviti već započeti postupak.

U konkretnom slučaju, sada pok. GG je u vreme davanja izjave o priznanju očinstva deteta bio sposoban za rasuđivanje, a majka i dete su se saglasili sa izjavom o priznanju, pri čemu je izjava data i overena pred matičarem pod brojem 65/14 dana 07.04.2014. godine, iz čega sledi da razlozi za apsolutnu ništavost ne postoje, jer je izjava data u skladu sa odredbama Porodičnog zakona. Shodno navedenom, kao i usled činjenice da sada pok. GG nije pokrenuo postupak za poništenje izjave o priznanju očinstva za života zbog prinude ili zablude, pravilna je ocena nižestepenih sudova da tužilja, kao zakonski naslednik pok. GG, ima pravni interes za vođenje ove parnice, ali da nisu ispunjenosti zakonski uslovi za utvrđenje ništavosti osporenih izjava.

Kako je drugostepeni sud za svoju odluku dao potpune razloge, koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata kao pravilne, suprotni navodi revizije nisu osnovani.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Odbijen je zahtev tuženih za naknadu troškova odgovora na reviziju, primenom člana 154. Zakona o parničnom postupku, jer nisu bili potrebni za vođenje postupka.

Predsednik veća-sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić