.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 4686/2019
27.11.2019. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović, Spomenke Zarić, Branislava Bosiljkovića i Zorane Delibašić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Aleksandra Kalić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije – Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalne pitanja, koju zastupa Državni pravobranilac, radi isplate, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1153/19 od 25.04.2019. godine, u sednici od 27.11.2019. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1153/19 od 25.04.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1153/19 od 25.04.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 615/18 od 01.11.2018. godine, koja je ispravljena rešenjem tog suda pod istim brojem od 12.09.2019. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca i tužena obavezana da mu na ime naknade štete zbog neisplaćene invalidnine za period od 01.12.2012. godine do 01.05.2018. godine, isplati pojedinačne mesečne iznose navedene izrekom sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca za isplatu neisplaćene invalidnine za period od 01.03.1999. godine zaključno sa novembrom 2012. godine, u pojedinačnim mesečnim iznosima sa pripadajućom zakonskom kamatom. Stavom trećim izreke, odbijen je predlog tužene za prekid postupka. Stavom četvrtim izreke, tužena je obavezana da tužiocu naknadi parnične troškove u iznosu od 74.250,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.11.2018. godine do isplate. Stavom petim izreke, tužilac je oslobođen plaćanja sudskih taksi.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 1153/19 od 25.04.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda u delu stava prvog izreke kojim je odlučeno o potraživanju tužioca za period od decembra 2014. godine do maja 2018. godine, kao i u stavovima trećem i četvrtom izreke. Stavom drugim izrke, preinačena je prvostepena presuda u preostalom delu stava prvog izreke, tako što je tužbeni zahtev tužioca odbijen kao neosnovan za isplatu neisplaćene invalidnine za period od decembra 2012. godine, zaključno sa novembrom 2014. godine.
Protiv drugostepene presude, u stavu prvom izreke, zastupnik tužene je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i iz razloga propisanih članom 404. Zakona o parničnom postupku.
Tužilac je dostavio odgovor na reviziju.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nema zakonskih uslova za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP (“Službeni glasnik RS” 72/11, 55/14). U konkretnom slučaju radi se o potraživanju naknade štete koje zastareva u rokovima iz člana 376. Zakona o obligacionim odnosima. Revizijskim navodima se ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava, i navodi da se radi o povremenim potraživanjima na koje kamata teče od dana podnošenja tužbe sudu, a ne ističu se razlozi za izuzetnu dozvoljenost revizije iz člana 404. stav 1. ZPP. Zato je odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije u smislu člana 410. stav 2. ZPP i utvrdio da revizije nije dozvoljena.
Tužbom od 17.01.2018. godine, tužilac je tražio isplatu neisplaćene invalidnine, a vrednost predmeta spora je označena na 592.500,00 dinara. Podneskom od 26.07.2018. godine, tužba je preinačena na iznos od 2.070.551,81 dinar, koji je kao vrednost predmeta spora unet u uvod prvostepene presude.
Prema noveliranom članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000,00 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
S obzirom da vrednost predmeta spora pobijanog dela očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000,00 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan preinačenja tužbe, to revizija nije dozvoljena.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke, na osnovu člana 413. ZPP.
Predsednik veća - sudija
Jasminka Stanojević,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
