Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, i u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenja odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u delu u kojem se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da u izreci prvostepene presude nije navedeno ko je od okrivljenih preduzeo radnju obijanja, a ko je oduzeo nakit, niti se precizira koju je tačno radnju preduzeo svaki od okrivljenih, a na koji način je učinjena povreda krivičnog zakona na štetu okrivljenih, jer se „sud ne izjašnjava koje su to saizvršilačke radnje koje je okrivljeni AA preduzeo“.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 33. KZ, propisano je da ako više lica učestvovanjem u radnji izvršenja sa umišljajem ili iz nehata zajednički izvrše krivično delo, ili ostvarujući zajedničku odluku drugom radnjom sa umišljajem bitno doprinesu izvršenju krivičnog dela, svako od njih kazniće se kaznom propisanom za to delo.

Iz izreke prvostepene presude proizilazi da su okrivljeni BB, AA i VV kritičnom prilikom, sposobni da shvate značaj svoga dela i upravljaju svojim postupcima, svesni svog dela, pri čemu su hteli njegovo izvršenje, u zajednici i po prethodnom dogovoru, u nameri da oduzmu tuđe pokretne stvari i da njihovim prisvajanjem za sebe pribave protivpravnu imovinsku korist, obijanjem zatvorenih prostora došli do kuće oštećenog GG, i dok je okrivljeni VV čuvao stražu, okrivljeni BB, DD koji je u međuvremenu preminuo i AA su upotrebom podesnog predmeta delovali na zaključanu ulaznu kapiju, ušli u unutrašnjost kuće i iz spavaće sobe, iz fioke, oduzeli i prisvojili plastičnu kutiju za nakit u kojoj se nalazio zlatan lančić sa priveskom od zlatne burme i dve zlatne ženske minđuše, ukupne vrednosti 20.000 dinara, te su se sa navedenim predmetima udaljili sa lica mesta, pri čemu su bili svesni da je njihovo delo bilo zabranjeno.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, iz izreke pobijane prvostepene presude, jasno proizilaze sva subjektivna i objektivna obeležja bića krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1. u saizvršilaštvu-u vezi člana 33. KZ zbog kog je okrivljeni AA oglašen krivim pravnosnažnom presudom.

Ovo stoga što je prema izreci prvostepene presude okrivljeni, po prethodnom dogovoru, zajedno sa ostalim okrivljenima, učestvovao u izvršenju predmetnog krivičnog dela, na taj način što je sa okrivljenim BB i DD koji je u međuvremenu preminuo, dok je okrivljeni VV čuvao stražu, upotrebom podesnog predmeta delovao na zaključanu ulaznu kapiju i ušao u unutrašnjost kuće, te oduzeo stvari navedene u izreci prvostepene presude.

Kako iz ovako opisanih radnji nesumnjivo proizilazi da je okrivljeni AA zajedno sa ostalim okrivljenima bio nosilac odluke o izvršenju dela, nakon čega je i učestvovao u njegovom izvršenju, odnosno da je postupao kao saizvršilac u smislu odredbe člana 33. KZ, to se njegovo svojstvo saizvršioca ne može dovoditi u pitanje činjenicom da u izreci presude nisu taksativno navedene radnje koje je upravo on preduzeo kritičnom prilikom.

Stoga je Vrhovni kasacioni sud našao da donošenjem pravnosnažnih presuda nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) u vezi člana 33. KZ, kako se to neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, pa je zahtev u ovom delu odbijen kao neosnovan.

U ostalom delu, navodima zahteva ukazuje se na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, isticanjem da u obrazloženju pobijane presude prvostepeni sud nije dao valjane razloge o odlučnim činjenicama, dok su dati razlozi nejasni i u znatnoj meri protivrečni, te na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, isticanjem da od okrivljenog AA ni jedan predmet nije oduzet, niti su na licu mesta pronađeni otisci papilarnih linija okrivljenog, te da ni jedan dokaz izveden u toku postupka ne potvrđuje navode optužnice o postojanju saizvršilaštva.

Kako bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP ne predstavljaju razloge zbog kojih okrivljeni preko branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu branioca okrivljenog AA u ovom delu odbacio kao nedozvoljen.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP u delu u kome je zahtev odbijen kao neosnovan, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kome je zahtev odbačen kao nedozvoljen, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                      Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                 Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić