Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Gorana Radenovića - advokat Milan Unković, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9), člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, te da u celini ukine presude Višeg suda u Beogradu 7K.br.702/18 od 27.08.2019. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1116/19 od 03.12.2019. godine i predmet vrati na suđenje prvostepenom sudu, kao i da u skladu sa članom 488. stav 3. ZKP odredi da se izvršenje pravnosnažne presude odloži, odnosno prekine.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, branilac okrivljenog Gorana Radenovića u podnetom zahtevu ističe da je pobijanom pravnosnažnom presudom optužba prekoračena, jer je sud vršeći u izreci presude izmenu činjeničnog opisa predmetnog događaja datog u optužnom aktu javnog tužioca povredio objektivni identitet između optužbe i presude. Po stavu branioca sud je prekoračio optužbu jer je u dispozitivu optužnog akta javnog tužioca kao radnja dela navedeno da je okrivljeni neovlašćeno radi prodaje držao ukupno 15.132,29 grama delova biljke kanabis, pa je dalje navedeno mesto gde je držao opojnu drogu, između ostalog i drugi kombi, te na kraju dispozitiva da je okrivljeni držao navedenu opojnu drogu, dok je u izreci prvostepene presude navedeno da je „jedan deo držao u tovarnom delu iza vozačevog sedišta, a drugi deo u kombiju marke „...“ plave boje“, bez jasnog navođenja i preciziranja šta je konkretno držao radi dalje prodaje u jednom, a šta u drugom kombiju.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 420. stav 1. ZKP je propisano da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici. Dakle, iz citirane zakonske odredbe proizilazi da između optužbe i presude mora postojati identitet i podudarnost u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju, pobijanom pravnosnažnom presudom nije prekoračena optužba, odnosno nije povređen ni subjektivni, a ni objektivni identitet optužbe i presude na štetu okrivljenog Gorana Radenovića. Ovo imajući u vidu da se pravnosnažna presuda odnosi na isto lice - okrivljenog Gorana Radenovića i na krivično delo za koje je optužen - krivično delo neovlašćenja proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ, te imajući pri tome u vidu da su bitna obeležja bića krivičnog dela ista i u optužnom aktu javnog tužioca i u izreci presude, odnosno da postoji istovetnost činjeničnog opisa radnje izvršenja predmetnog krivičnog dela iz izreke presude sa činjeničnim opisom radnje dela u optužnom aktu javnog tužioca. Dakle, kako je činjenični opis u izreci pravnosnažne presude ostao u granicama činjeničnog osnova iz optužbe, odnosno u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva, a iz kojih proizilaze zakonska obeležja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ, to su u konkretnom slučaju neosnovani navodi branioca okrivljenog kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Pored toga, po oceni ovoga suda, neosnovani su i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u delu u kojem ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, isticanjem da se pobijana pravnosnažna presuda zasniva na nezakonitim dokazima i to na dve potvrde o privremeno oduzetim predmetima KU-264/18 od 18.10.2018. godine i dva zapisnika o pretresanju vozila KU-264/18 od 18.10.2018. godine, koje je sud shodno članu 237. ZKP trebalo da izdvoji iz spisa predmeta. Po stavu branioca, navedeni dokazi su pribavljeni na nezakonit način iz razloga jer je okrivljeni navedene potvrde o privremeno oduzetim predmetima i zapisnike o pretresanju vozila potpisao u svojstvu građanina, bez prisustva branioca, iako je u trenutku njihovog potpisivanja morao imati status osumnjičenog, te imati branioca i biti poučen i upozoren na svoja zakonska prava u skladu sa članom 294. stav 4. u vezi člana 8. ZKP, obzirom da mu je istog dana - 18.10.2018. godine u 17:30 časova bilo određeno zadržavanje rešenjem MUP-a RS KU-264/18, LS-353/18 i lišen je slobode, a pored toga za predmetno krivično delo je predviđena obavezna odbrana.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog su neosnovani iz razloga jer su navedeni dokazi i to dve potvrde o privremeno oduzetim predmetima MUP-a RS KU-264/18 od 18.10.2018. godine i dva zapisnika o pretresanju vozila MUP-a RS KU-264/18 od 18.10.2018. godine pribavljeni na zakonit način u predistražnom postupku, a po ovlašćenjima policije, pri čemu je dokazna radnja pretresanja vozila izršena zakonito po naredbama dežurnog sudije za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu KPP.POV.br.1233/18 i KPP.POV.br.1234/18 od 18.10.2018. godine. Pored toga, suprotno navodima branioca okrivljenog, prilikom pribavljanja ovih dokaza nije postupljeno suprotno odredbama člana 294. stav 4. u vezi člana 8. ZKP, kako to neosnovano u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe branilac okrivljenog. Naime, po članu 294. stav 4. ZKP osumnjičenom treba da budu saopštena prava predviđena u članu 69. stav 1. ZKP, a iz spisa predmeta proizilazi da su okrivljenom Goranu Radenoviću u konkretnom slučaju saopštena sva prava iz člana 69. stav 1. ZKP, kao i prava iz člana 68. ZKP, te da je okrivljeni potpisao da je upoznat sa svim ovim pravima (strane 45/2, 46/2 i 47/2 spisa predmeta KTI 534/18).

Nadalje, prilikom donošenja rešenja o zadržavanju okrivljenog MUP-a RS KU- 264/18, LS-353/18 od 18.10.2018. godine, okrivljeni je imao branioca postavljenog mu po službenoj dužnosti - advokata Lelu Ignjatović koja je svojim potpisom potvrdila prijem navedenog rešenja o zadržavanju okrivljenog. Pored toga, prilikom vršenja dokazne radnje pretresanja vozila u kojima su pronađeni predmeti, a koji su potom potvrdama o privremeno oduzetim predmetima oduzeti od okrivljenog, okrivljeni Goran Radenović je izjavio da ne traži prisustvo branioca, pri čemu u svojoj odbrani nije osporio da su kritičnog dana pronađeni i od njega oduzeti predmeti koji su navedeni u potvrdama o privremeno oduzetim predmetima MUP-a RS KU-264/18 od 18.10.2018. godine.

Osim toga, po oceni ovoga suda, neosnovani su i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u delu u kojem ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, isticanjem da je sud pogrešno kvalifikovao radnje okrivljenog kao krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ, jer je u izreci presude kao radnja dela najpre navedeno da je okrivljeni neovlašćeno radi prodaje držao ukupno 15.132,29 grama delova biljke kanabis, dok je potom u izreci presude navedeno samo da je okrivljeni držao navedenu opojnu drogu, pri čemu samo držanje opojne droge, bez njene prodaje, predstavlja radnju drugog krivičnog dela, a ne predmetnog krivičnog dela.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog su neosnovani. Naime, kako iz činjeničnog opisa krivičnog dela utvrđenog u izreci pravnosnažne presude proizilazi da je okrivljeni Goran Radenović osnovni oblik krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ izvršio jednom od alternativno predviđenih radnji izvršenja ovog oblika krivičnog dela i to tako što je “... neovlašćeno radi prodaje držao supstancu proglašenu za opojnu drogu - ukupno 15.132,29 grama delova biljke kanabis koja sadrži psihoaktivnu kontrolisanu supstancu THC u količini većoj od 0,3%, koja se nalazi na Spisku psihoaktivnih kontrolisanih supstanci Pravilnika o utvrđivanju psihoaktivnih kontrolisanih supstanci („Službeni glasnik RS“, broj 49/18 od 27.06.2018. godine), pojedinačnih masa 997,60 grama, 999,11 grama, 997,68 grama, 985,43 grama, 998,56 grama, 1023,20 grama, 1041,25 grama, 1007,90 grama, 1017,35 grama, 1016,62 grama, 1017,94 grama, 1004,96 grama, 1028,49 grama, 997,18 grama i 999,04 grama ...“, a u vreme, mestu i na način kako je to bliže opisano u izreci presude, to, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, jasno i nedvosmisleno proizilazi da se u opisanim radnjama okrivljenog stiču sva bitna zakonska obeležja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ za koje je on u ovom krivičnom postupku optužen i pravnosnažno oglašen krivim.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9), člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 2) ZKP, na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Gorana Radenovića - advokata Milana Unkovića, to je Vrhovni kasacioni sud na osnovu člana 491. stav 1. ZKP navedeni zahtev branioca okrivljenog odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                        Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić