.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 43/2020
11.06.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., koju zastupa punomoćnik Zoran Cvetković, advokat iz ..., protiv tuženog „CP DIGITAL-GLOBAL PRINT“ DOO Beograd, koga zastupa punomoćnik Zoran Milojković, advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 56/2019 od 30.08.2019. godine, u sednici veća od 11.06.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
UKIDAJU SE presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž1 56/2019 od 30.08.2019. godine u delu stava 1. izreke, kojim je odbijena žalba tuženog i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 881/15 od 04.10.2018. godine u delu stava 2. izreke, kojim je utvrđeno da je tužilja zasnovala radni odnos na neodređeno vreme kod tuženog počev od 01.10.2014. godine i kojim je obavezan tuženi da tužilju vrati na rad i presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 881/15 od 04.10.2018. godine u navedenom delu stava 2. izreke, pa se u tom delu predmet vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 881/15 od 04.10.2018. godine, stavom 1. izreke je utvrđeno da je apsolutno ništavo i da kao takvo ne proizvodi pravno dejstvo rešenje o prestanku radnog odnosa na određeno vreme doneto od strane tuženog 30.09.2014. godine pod brojem 14-30/9 što je tuženi dužan priznati. Stavom 2. izreke je utvrđeno da je tužilja zasnovala radni odnos na neodređeno vreme kod tuženog, a na osnovu ugovora o radu zaključenog i potpisanog od strane parničnih stranaka 01.10.2014. godine pod brojem 0/2014 na radnom mestu komercijaliste i obavezan tuženi da tužilju vrati na rad. Stavom 3. izreke, odbačena je tužba u delu tužbenog zahteva kojim je tužilja tražila da se obaveže tuženi da tužilju vrati na radno mesto komercijaliste u roku od osam dana od dana prijema otpravka presude kao nedozvoljena. Stavom 4. izreke, odbačena je tužba u delu tužbenog zahteva kojim je tužilja tražila da se obaveže tuženi da plati tužilji na ime neisplaćenih neto zarada za period od decembra 2016. godine do dana vraćanja na radno mesto za svaki mesec po 22.375,81 dinar sa zakonskom zateznom kamatom počev od poslednjeg dana narednog meseca za prethodni mesec, a dospele i neisplaćene iznose u roku od osam dana od prijema presude kao neuredna. Stavom 5. izreke, odbačena je tužba u delu tužbenog zahteva kojim je tužilja tražila da se obaveže tuženi da plati Republičkom fondu PIO Filijala za Grad Beograd na ime neisplaćenih doprinosa iz bruto zarade za penzijsko i invalidsko osiguranje za period od decembra 2016. godine do vraćanja na radno mesto za svaki mesec po 4.169,00 dinara, a dospele i neisplaćene iznose u roku od osam dana po prijemu presude kao neuredna. Stavom 6. izreke, odbačena je tužba u delu tužbenog zahteva kojim je tužilja tražila da se obaveže tuženi da plati Republičkom fondu penzijskog i invalidskog osiguranja Filijala za Grad Beograd na ime neisplaćenih doprinosa na bruto zaradz za penzijsko i invalidsko osiguranje za period počev od decembra 2016. godine do vraćanja na radno mesto za svaki mesec po 3.573,60 dinara, a dospele a neisplaćene iznose u roku od osam dana po prijemu presude kao neuredna. Stavom 7. izreke, obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 181.125,00 dinara u roku od 15 dana po prijemu presude pod pretnjom izvršenja.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 56/2019 od 30.08.2019. godine, stavom 1. izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 881/15 od 04.10.2018. godine u delu stava 2. izreke, kojim je utvrđeno da je tužilja zasnovala radni odnos na neodređeno vreme kod tuženog počev od 01.10.2014. godine i kojim je obavezan tuženi da tužilju vrati na rad, dok je u preostalom delu stava 2. izreke preinačena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 881/15 od 04.10.2018. godine i tužbeni zahtev tužilje odbijen. Stavom 2. izreke, preinačena je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 881/15 od 04.10.2018. godine u stavu 1. izreke, pa je odbijen tužbeni zahtev tužilje da se utvrdi kao ništavo rešenje o prestanku radnog odnosa na određeno vreme tuženog broj 14-30/9 od 30.09.2014. godine. Stavom 3. izreke, ukinuta je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 881/15 od 04.10.2018. godine u stavovima 3, 4, 5, 6. i 7. izreke i u tom delu predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude tuženi je blagovremeno izjavio reviziju iz svih zakonom predviđenih razloga.
Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11... 87/18) Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tuženog osnovana.
U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu kod tuženog na određeno vreme od tri meseca u periodu od 16.06.2014. do 30.09.2014. godine po osnovu ugovora o radu broj 0/2014 od 16.06.2014. godine na poslovima ..., kojim je ugovorena mesečna bruto zarada u iznosu od 29.780,03 dinara. Nakon isteka vremena na koje je zaključen navedeni ugovor o radu, tužilji je prestao radni odnos osporenim rešenjem o otkazu ugovora o radu broj 14-30/9 od 30.09.2014. godine. Nakon toga, tužilja nastavlja da radi kod tuženog bez zaključivanja ugovora o radu. Posle podnošenja tužbe tuženi se obraćao tužilji s pozivom za povratak na rad bez dostavljanja pismenog primerka ugovora o radu za radno mesto ... koje je poslove tužilja obavljala do 26.01.2015. godine kada je tužilja prestala da obavlja rad za tuženog.
U ovoj parnici tužilja traži da se utvrdi da je apsolutno ništavo rešenje o prestanku radnog odnosa od 30.09.2014. godine kao i da se utvrdi da je tužilja po osnovu ugovora o radu zasnovala radni odnos na neodređeno vreme, te da se tuženi obaveže da je vrati na poslove ... . Takođe je tražila i da joj tuženi isplati pripadajuće zarade i doprinose na iste počev od decembra 2016. godine do vraćanja na rad. Prvostepeni sud nalazi da je osnovan tužbeni zahtev da je rešenje o prestanku radnog odnosa apsolutno ništavo, kao i da je tužilja zasnovala radni odnos na neodređeno vreme te da je tuženi dužan da je vrati na poslove, dok u delu potraživanja zarade i doprinosa prvostepeni sud je tužbu kao neurednu odbacio. Međutim, drugostepeni sud nalazi da se rešenje o prestanku radnog odnosa može pobijati kao nezakonito, a ne zbog apsolutne ništavosti, te je u tom smislu preinačio prvostepenu presudu i zahtev odbio, dok je i drugostepeni sud prihvatio da je tužilja zasnovala radni odnos na neodređeno vreme.
Ovakvi zaključci u pogledu prerastanja radnog odnosa na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme tužilje nižestepenih sudova se za sada ne mogu prihvatiti kao pravilni jer je zbog pogrešne primene materijalnog prava, činjenično stanje ostalo nepravilno i nepotpuno utvrđeno.
Drugostepeni sud u svojoj odluci navodi odredbu člana 195. stav 1. Zakona o radu po kojoj zaposleni protiv rešenja kojim mu je povređeno pravo može da pokrene spor pred nadležnim sudom u roku od 60 dana od dostavljanja rešenja odnosno za povredu prava. Tokom postupka, zatim u žalbi, a i u reviziji tuženi je isticao da u konkretnom slučaju tužilja nije sudski spor pokrenula u zakonskom roku, te da je samim tim izgubila pravo na sudsku zaštitu. Međutim, nižestepeni sudovi se ovim pitanjem nisu bavili, prvostepeni sud je očito smatrao da se radi o utvrđenju apsolutne ništavosti, te da samim tim i ne postoji zakonski rok u kome se takav zahtev može istaći, ali drugostepeni sud s pravom nije prihvatio takvo pravno stanovište prvostepenog suda. Međutim, ni drugostepeni sud se nije izjasnio u pogledu blagovremene sudske zaštite u konkretnom slučaju, a što sve čini odluke nižestepenih sudova nezakonitim, odnosno reviziju osnovanom.
S tim u vezi i odlučeno je kao u izreci na osnovu člana 416. stav 1. ZPP.
U ponovnom postupku, prvostepeni sud će oceniti blagovremenost tražene sudske zaštite i nakon toga će doneti na zakonu zasnovanu odluku.
Predsednik veća-sudija
Božidar Vujičić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
