.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 387/2020
05.02.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Biserke Živanović, predsednika veća, Spomenke Zarić, Gordane Komnenić, Vesne Popović i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Jelena Cakić, advokat iz ..., protiv tužene Nacionalne službe za zapošljavanje RS, Filijala Prokuplje, radi uplate doprinosa, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Prokuplju Gž 1490/18 od 05.09.2019. godine, na sednici održanoj 05.02.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv rešenja o troškovima postupka sadržanog u presudi Višeg suda u Prokuplju Gž 1490/18 od 05.09.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
PREINAČUJE SE presuda Višeg suda u Prokuplju Gž 1490/18 od 05.09.2019. godine u stavu prvom izreke, tako što se odbija žalba tužene i potvrđuje odluka o troškovima postupka sadržana u stavu četvrtom izreke presude Osnovnog suda u Prokuplju P 2237/17 od 28.05.2018. godine.
OBAVEZUJE SE tužena da tužilji naknadi troškove revizijskog postupka u iznosu od 12.000,00 dinara, u roku od 15 dana od dana prijema ovog rešenja.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Prokuplju P 2237/17 od 28.05.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijen je prigovor stvarne nenadležnosti suda izjavljen od strane tužene. Stavom drugim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i obavezana tužena da u korist tužilje nadležnom Fondu PIO, uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje, za period od 17.03.2016. godine do 17.06.2016. godine, na iznose bliže navedene ovim stavom izreke. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da popuni i preda nadležnoj službi RF za PIO obrazac M8 za tužilju Stavom četvrtim izreke, obavezana je tužena da tužilji naknadi troškove postupka u iznosu od 21.000,00 dinara, a u slučaju docnje sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude do isplate.
Presudom Višeg suda u Prokuplju Gž 1490/18 od 05.09.2019. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojena žalba tužene, ukinuta prvostepena presuda u stavu trećem izreke i u tom delu tužba tužilje odbačena, a preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu četvrtom izreke prvostepene presude tako što je odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka. Stavom drugim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda u preostalom delu u odnosu na stav prvi i drugi izreke.
Protiv rešenja o troškovima postupka sadržanog u stavu prvom izreke presude Višeg suda u Prokuplju Gž 1490/18 od 05.09.2019. godine tužilja je, blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odlučuje kao o izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. ZPP.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda ispunjeni su uslovi za odlučivanje o reviziji tužilje kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ 72/11...55/14) zbog potrebe razmatranja pravnih pitanja i ujednačavanja sudske prakse u vezi prava na naknadu troškova postupka. Iz navedenih razloga odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući pobijanu odluku u delu kojim je odlučeno o troškovima postupka u smislu člana 408. u vezi člana 420. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 55/14), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija tužilje osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stava 2. tačke 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.
Tužilja je tužbom od 10.10.2017. godine tražila uplatu pripadajućih doprinosa penzijskog i invalidskog osiguranja. Nižestepenim presudama usvojen je tužbeni zahtev, tužena obavezana da u korist tužilje uplati doprinose penzijkog i invalidskog osiguranja nadležnom fondu PIO za period od 17.03.2016. godine do 17.06.2016. godine, po stopi važećoj na dan uplate, stim što je prvostepeni sud tužilji dosudio troškove postupka, dok je drugostepeni sud prvostepenu presudu preinačio u ovom delu i odlučio da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Vrhovni kasacioni sud nalazi da se osnovano revizijom tužilje ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava u delu drugostepene odluke kojom je odbijen kao neosnovan zahtev za naknadu troškova postupka.
Odredbom člana 153. stava 1. ZPP, propisano je da je stranka koja u celini izgubi parnicu dužna da protivnoj stranci naknadi troškove, a članom 154. stava 1. ZPP je propisano da će sud prilikom odlučivanja koji će se troškovi naknaditi stranci uzeti u obzir samo one troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice.
Imajući u vidu sadržinu citiranih zakonskih odredaba, kao i ishod ove parnice, ne može se prihvatiti zaključak drugostepenog suda da je zahtev za naknadu troškova ovog postupka tužilje neosnovan. Prilikom odlučivanja o troškovima parničnog postupka, osim u sporovima iz oblasti porodičnih odnosa, sud ne vodi računa o razlozima pravičnosti, a takođe visina tužbenog zahteva ni jednom zakonskom odredbom nije propisana kao osnov za nedosuđivanje troškova parničnog postupka, u situaciji kada je stranka uspela u sporu. Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je preinačio drugostepenu odluku o troškovima postupka i na osnovu člana 416. stav 1. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.
Tužena je obavezana da tužilji naknadi troškove revizijskog postupka koji obuhvataju troškove za sastav revizije od strane advokata u iznosu od 12.000,00 dinara na osnovu Tarifnog broja 13. Tarife o nagradama i naknadama za rad advokata („Službeni glasnik RS“, br. 121/12), kao u stavu trećem izreke.
Predsednik veća - sudija
Biserka Živanović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
