U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija Biserke Živanović, predsednika veća, Spomenke Zarić i Zorane Delibašić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., i tužilje-protivtužene BB iz ..., čiji je punomoćnik Vladimir Bojović, advokat iz ..., protiv tužene-protivtužilje VV iz ... i tužene GG iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Zorana Ninković, advokat iz ..., i tužene DD iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tuženih VV i GG izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 3106/2017 od 27.03.2018. godine, u sednici od 07.08.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženih VV i GG izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 3106/2017 od 27.03.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Zaječaru P 253/15 od 10.03.2016. godine stavom prvim izreke delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilaca i prema tuženima je utvrđeno da su tužiocu po osnovu sticanja u zajednici vlasnici sa po 19,1% na stambenoj zgradi u ... opisanoj izrekom, a u preostalom delu je tužbeni zahtev odbijen. Stavom drugim izreke utvrđeno je prema tuženima da su tužioci suvlasnici sa 19,1% na pomoćnom objektu opisanom izrekom, a u preostalom delu je tužbeni zahtev odbijen. Stavom trećim izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca da se prema tuženima utvrdi njihovo pravo svojine sa po ½ idealnog dela na pokretnim stvarima opisanim ovim delom izreke. Stavom četvrtim izreke odbijen je kao neosnovan protivtužbeni zahtev protivtužilje VV da se utvrdi njeno pravo svojine sa 40% na stambenoj zgradi u ... opisanoj izrekom i pravo korišćenja dvorišta na istoj parceli, po osnovu zajedničkog sticanja sa sada pok. ĐĐ. Stavom petim izreke odbijen je protivtužbeni zahtev protivtužilje VV da se utvrdi njeno pravo svojine sa 40% na pokretnim stvarima opisanim izrekom. Stavom šestim izreke odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove. Rešenjem tog suda pod istim brojem od 14.12.2016. godine odbijen je predlog tuženih za donošenje dopunske odluke.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 3106/2017, donetom na raspravi održanoj pred drugostepenim sudom dana 27.03.2018. godine ukinuti su prvostepena presuda i rešenje, stavom prvim izreke delimično je usvojen tužbeni zahtev i prema tuženima utvrđeno da su tužioci po osnovu sticanja u porodičnoj zajednici suvlasnici svaki sa udelom od po 8/24 na porodičnoj stambenoj zgradi u ... na delu kp .../... u listu nepokretnosti ... KO ..., opisanoj izrekom, što su tuženi obavezani da priznaju, a u preostalom delu je tužbeni zahtev za utvrđivanje prava svojine na navedenoj nepokretnosti odbijen kao neosnovan. Stavom drugim izreke usvojen je tužbeni zahtev tužilaca i prema tuženima utvrđeno da je tužilac AA suvlasnik sa udelom od 3/12, a tužilja BB sa udelom od 4/12 na pomoćnom objektu – šupi opisanoj izrekom, što su tuženi obavezani da im priznaju. Stavom trećim izreke delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilaca i prema tuženima VV i GG utvrđeno njihovo pravo svojine sa udelom od po ½ na pokretnim stvarima opisanim ovim delom izreke i to traktoru, prikolici za motokultivator, kao i pravo svojine sa udelom od po ¼ na traktorskoj prikolici opisanoj izrekom, što su tužene obavezane da im priznaju, a u preostalom delu je tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan. Stavom četvrtim izreke odbijen je tužbeni zahtev tužilaca da se prema tuženoj DD utvrdi njihovo pravo svojine sa po ½ dela pokretnih stvari opisanih ovim delom izreke. Stavom petim izreke delimično je usvojen protivtužbeni zahtev VV i prema protivtuženoj BB i tuženim GG i DD utvrđeno da suvlasnički udeo protivtužilje VV na porodičnoj stambenoj zgradi u ... opisanoj izrekom iznosi 5/24 dela, što su one obavezane da joj priznaju, a u preostalom delu je protivtužbeni zahtev odbijen kao neosnovan. Stavom šestim izreke delimično je usvojen protivtužbeni zahtev VV i utvrđeno njeno pravo svojine sa udelom ¼ na traktorskoj prikolici opisanoj izrekom, dok je u preostalom delu za udeo preko dosuđenog protivtužbeni zahtev odbijen, kao i u delu da se utvrdi da protivtužilja ima pravo svojine sa 4/10 na pokretnim stvarima i to traktoru i prikolici za motokultivator opisanim izrekom, po osnovu zajedničkog sticanja sa sada pok. ĐĐ iz ... . Stavom sedmim izreke odbijen je kao neosnovan protivtužbeni zahtev VV da se prema tuženoj DD utvrdi njeno pravo svojine sa udelom od ½ na pokretnim stvarima opisanim ovim delom izreke. Stavom osmim izreke odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove parničnog postupka.

Protiv drugostepene presude reviziju su blagovremeno podnele tužene VV i GG zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 3. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, 72/11... 87/18) koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“, 72/11) i utvrdio da revizija tuženih nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijom se ukazuje na bitnu povredu postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, kao i na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi sa članom 202. ZPP (povlačenje tužbe), učinjenu pred prvostepenim sudom, zbog kojih povreda se revizija ne može podneti, prema članu 407. stav 1. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac AA i njegova pok. supruga EE su po osnovu pismenog neoverenog Ugovora o kupoprodaji od 16.09.1970. godine kupili deo kp ... KO ... površine 520 m2, a prema izveštaju Službe za katastar nepokretnosti Zaječar od 04.12.2015. godine tužilac i njegova unuka tužilja-protivtužena BB su upisani sa delom od po .../..., a tužena DD sa udelom od .../... na navedenoj katastarskoj parceli, i to tužilac AA i BB po osnovu Ugovora o kupoprodaji od 04.06.2015. godine, a tužena DD po osnovu ostavinskog rešenja O .../... i O .../... . Na zahtev tužene DD u 2015. godini izvršena je konverzija prava korišćenja u pravo svojine na parceli .../... . Na kupljenoj parceli tužilac i njegova sada pok. supruga su bez građevinske dozvole izgradili prizemnu kuću od dva odeljenja. U vreme izgradnje, tužilac je bio zaposlen kao ..., njegova supruga je bila domaćica i radila u poljoprivrednom domaćinstvu svog oca u selu ..., a njihov sin, sada pok. ĐĐ je bio učenik. Njihov sin iz prvog braka ima ćerku, tužilju BB, a drugi brak je zaključio sa tuženom VV, sa kojom je dobio ćerku, ovde tuženu GG. Nakon što se oženio sa tuženom VV, započeta je dogradnja navedenog objekta, u toku trajanja života u porodičnoj zajednici, tako što je skinut krov, a zidovi i temelji postojećeg objekta su iskorišćeni kao osnova za izgradnju novog spratnog objekta. Radovi na rekonstrukciji i dogradnji kuće su finansirani od zarade tužene VV i iz kredita koji je sada pok. ĐĐ podigao, kao i ulaganjima ĐĐ roditelja, tužioca AA i sada pok. majke EE. Utvrđeno je da radovi nisu završeni do smrti ĐĐ, da je krov stavljen kasnije, s tim što je tužilac kupio drvnu građu i platio majstore, a tužena VV je kupila ostatak građevinskog materijala, a na jednake delove su platili priključak na vodovod. Prema nalazu i mišljenju veštaka građevinske struke, prvobitni objekat čini 38,20% od tržišne vrednosti sadašnjeg stambenog objekta, a kp ... čini 10,58% ukupne vrednosti nepokretnosti. Utvrđeno je da je predmetni traktor kupljen kada je tužena VV postala član porodičnog domaćinstva, ali da je plaćen poljoprivrednim proizvodima i mlekom iz njihovog domaćinstva pre njenog dolaska, da je traktorska prikolica kupljena i plaćena kasnije, a da je prikolica za motokultivator ručne izrade nabavljena pre njenog dolaska u domaćinstvo. Tužiočev sin i suprug tužene VV preminuo je 1989. godine, a nakon njegove smrti u spornoj kući su živele tužena VV, njena ćerka GG i BB.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je u pobijanoj drugostepenoj presudi primenjeno materijalno pravo kada je utvrđeno da su tužioci AA i BB po osnovu sticanja u porodičnoj zajednici suvlasnici sa udelom od po 8/24 sporne stambene zgrade, kao i da su suvlasnici i to tužilac AA sa udelom 3/12, a tužilja BB sa udelom 4/12 šupe na istoj katastarskoj parceli, da imaju pravo svojine sa udelom od po ½ na traktoru i prikolici za motokultivator, kao i pravo svojine sa udelom od po ¼ na traktorskoj prikolici. Pravilno je takođe primenjeno materijalno pravo i u delu kojim je odbijen kao neosnovan protivtužbeni zahtev VV za utvrđenje njenog prava susvojine na spornoj porodičnoj stambenoj zgradi preko dosuđenog udela sa 5/24, preko dosuđenog svojinskog udela od ¼ na traktorskoj prikolici, kao i u delu kojim je odbijen njen protivtužbeni zahtev za utvrđenje svojinskog udela od 4/10 na traktoru i prikolici za motokultivator i u delu kojim je odbijen njen protivtužbeni zahtev prema tuženoj DD za utvrđenje prava svojine protivtužilje sa ½ idealnog dela na traktoru, traktorskoj prikolici i prikolici za motokultivator.

Prema članu 195. Porodičnog zakona, imovina koju su zajedno sa supružnicima, odnosno vanbračnim partnerima stekli radom članovi njihove porodične zajednice u toku trajanja zajednice života u porodičnoj zajednici predstavlja njihovu zajedničku imovinu. Prema članu 180. stav 2. tog zakona, pretpostavlja se da su udeli supružnika u zajedničkoj imovini jednaki, a prema članu 176. stav 2. tog zakona smatra se da je upis izvršen na oba supružnika i kada je izvršen na samo ime jednog od njih, osim ako nakon upisa nije zaključen pismeni sporazum supružnika o deobi zajedničke imovine odnosno bračni ugovor ili je o pravima supružnika na nepokretnosti odlučivao sud.

U konkretnom slučaju, utvrđeno je da su u porodičnoj i ekonomskoj zajednici živeli tužilac AA, njegova sada pok. supruga EE, njihov sada pok. sin ĐĐ i njegova supruga VV, a u dogradnji prizemne kuće koju je tužilac sazidao sa svojom suprugom, učestvovali su takođe i tužena VV i njen pok. suprug sve do njegove smrti 1989. godine, nakon čega je zajedničkim radom i ulaganjima tužioca, njegove pok. supruge i tužene VV kuća završena i postavljen krov. Svi članovi porodične zajednice učestvovali su u izvođenju radova nadogradnje stambenog objekta, obavljali fizičke poslove na gradilištu i nadgledali radnike, a hranu za majstore su pripremale sada pok. supruga tužioca i tužena VV. Pravilan je zaključak drugostepenog suda da su najveći udeo u sticanju ostvarili tužilac i njegova pok. supruga, jer su iz sredstava njihove posebne imovine kupili plac, čija vrednost predstavlja 10,58% vrednosti nepokretnosti, prema nalazu veštaka, i sazidali staru kuću čija vrednost iznosi 38,20% od ukupne vrednosti nepokretnosti. U tom periodu, njihov sin je bio maloletan, a tužena VV je došla u zajedničko domaćinstvo nakon udaje. Pravilan je zaključak drugostepenog suda da udeo tužioca u izgradnji objekta iznosi 8/24, kao i udeo njegove supruge, sada pok. EE, dok preostali udeo od 8/24 pripada ostalim članovima porodične zajednice, odnosno tuženoj VVi njenom sada pok. suprugu. S obzirom da sporni pomoćni objekat – šupa predstavlja pripadak i služi upotrebi porodične stambene zgrade, to su suvlasnički udeli tužioca i njegove pok. supruge, čiji je pravni sledbenik tužilja BB, isti kao i za porodičnu stambenu zgradu.

U odnosu na pokretne stvari utvrđeno je da su traktor i prikolica za motokultivator ručne izrade stečeni pre nego što je tužena VV došla u porodično domaćinstvo, a tužena nije dokazala da je učestvovala u sticanju ovih pokretnih stvari. Sporna traktorska prikolica je nabavljena u vreme kada je tužena već bila u porodičnom domaćinstvu, pa je tuženoj priznat pravilno svojinski udeo od ¼, a u preostalom delu je njen protivtužbeni zahtev pravilno odbijen kao neosnovan. Protivtužbeni zahtev tužene VV za utvrđivanje prava susvojine na porodičnoj stambenoj zgradi pravilno je odbijen kao neosnovan, preko dosuđenog udela od 5/24. Naime, tužena je zajedno sa svojim suprugom i njegovim roditeljima učestvovala u dogradnji ranijeg stambenog objekta, a nastavila je u učestvovanju u izgradnji krova i nakon smrti supruga, pa je pravilno određen njen suvlasnički udeo na nepokretnosti.

Suprotno revizijskim navodima, u pobijanoj drugostepenoj presudi pravilno je utvrđeno da je postojala porodična zajednica između tužioca, njegove pok. supruge, tužene VV i njenog sada pok. supruga, pa se revizijom neosnovano ukazuje da su tužena i njen suprug živeli u posebnom domaćinstvu u odnosu na tužioca i njegovu suprugu. Tužena tokom postupka nije dokazala ni da je njen pok. suprug kuću gradio za sebe i svoju porodicu, a da su mu roditelji u tome samo pomagali. Suprotno revizijskim navodima, sud je imao u vidu povećan doprinos tužene u odnosu na njenog pok. supruga u sticanju nepokretnosti, pa je visina njenog doprinosa sticanju pravilno ocenjena, kao i u odnosu na pomoćni objekat. Zato se revizijom neosnovano ističe pogrešna primena materijalnog prava i navodi da nije bilo mesta primeni odredaba Porodičnog zakona koje se odnose na sticanje u porodičnoj zajednici.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Biserka Živanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić