Republički javni tužilac podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti Ktz broj 618/20 od 09.07.2020. godine samo protiv pravnosnažnog rešenja Trećeg osnovnog suda u Beogradu Kv broj 1157/19 od 20.05.2020. godine, ne navodeći zakonski osnov, s tim što iz obrazloženja proizilazi da ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP u vezi tarifnog broja 8. Tarife o nagradama i naknadama za rad advokata, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijano rešenje i predmet vrati Trećem osnovnom sudu u Beogradu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom AA, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim rešenjem protiv kog je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan.

Prema navodima zahteva za zaštitu zakonitosti, u konkretnom slučaju, punomoćniku maloletnog oštećenog pripadaju troškovi u iznosu od 9.750,00 dinara, kako je to pravilno i opredeljeno prvostepenim rešenjem, odnosno rešenjem Trećeg osnovnog javnog tužioca u Beogradu, te su pobijanim drugostepenim rešenjem „po osnovu nepravilne odluke krivičnog vanraspravnog veća Trećeg osnovnog suda u Beogradu prouzrokovani dodatni troškovi žalbenog postupka, koji na krajnje neosnovan način padaju na teret budžetskih sredstava Trećeg osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu“, a pobijanim rešenjem je učinjena povreda tarifnog broja 8 Tarife o nagradama i naknadama za rad advokata.

Izloženi navoda zahteva za zaštitu zakonitosti su, po oceni ovoga suda, neosnovani, iz sledećih razloga:

Prema odredbi člana 261. stav 2. tačka 8) ZKP, troškovi krivičnog postupka obuhvataju nužne izdatke oštećenog i njegovog zakonskog zastupnika, kao i nagradu i nužne izdatke njegovog punomoćnika.

Članom 154. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivično pravnoj zaštiti maloletnih lica propisano je, u stavu jedan, da maloletno lice kao oštećeni mora imati punomoćnika od prvog saslušanja okrivljenog, a stavom dva istog člana propisano je da u slučaju da maloletno lice nema punomoćnika, njega će rešenjem iz reda advokata koji su stekli posebna znanja iz oblasti prava deteta i krivično-pravne zaštite maloletnih lica postaviti predsednik suda, i da u tom slučaju troškovi zastupanja padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Iz citirane zakonske odredbe proizilazi da punomoćnik maloletnog oštećenog predstavlja specifičnu, svojevrsnu kategoriju punomoćnika koji se određuje, odnosno postavlja maloletnom licu kao oštećenom po sili zakona, sa ciljem posebne zaštite njegovih interesa u krivičnom postupku, određenim članom 1. stav 3. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivično-pravnoj zaštiti maloletnih lica, i pod uslovima propisanim članom 154. istog zakona.

Sledstveno rečenom, visina nagrade punomoćnika – advokata za zastupanje maloletnog oštećenog u krivičnom postupku, ne određuje se primenom tarifnog broja 8. stav 2. u vezi tarifnog broja 1. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata, koje odredbe važe samo za izabranog punomoćnika oštećenog, te je Treći osnovni javni tužilac u Beogradu pogrešnom primenom navedene tarife umanjio za 50% naknadu troškova punomoćnika maloletnog oštećenog i odredio da se punomoćniku – advokatu Tijani Vujović na ime nagrade i nužnih izdataka isplati iznos od svega 9.750,00 dinara, dok je odluka Trećeg osnovnog suda u Beogradu Kv broj 1157/19 od 20.05.2020. godine, kojom je određeno da se punomoćniku maloletnog oštećenog BB ima isplatiti iznos od 18.000,00 dinara, odnosno pun iznos zahtevane nagrade, shodno odredbi člana 261. stav 2. tačka 8) ZKP, u potpunosti pravilna.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na ocenio neosnovanim navode zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca kojima se ukazuje da je „nepravilna odluka krivičnog vanraspravnog veća Trećeg osnovnog suda u Beogradu“, te da je zbog toga valja ukinuti.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Za predsednik veća-sudija

Snežana Medenica,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Vesko Krstajić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić