.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 4108/2019
10.06.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Zorane Delibašić, Gordane Komnenić, Biserke Živanović i Božidara Vujičića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Milena Kostić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije – Ministarstvo odbrane, VP ..., koju zastupa Vojno pravobranilaštvo – Odeljenje u Nišu, radi isplate potraživanja iz radnog odnosa, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 650/2019 od 11.09.2019. godine, u sednici održanoj 10.06.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 650/2019 od 11.09.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 650/2019 od 11.09.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Nišu P1 3742/17 od 12.10.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tužena da mu na ime naknade štete u vidu neisplaćene naknade za rad duži od punog radnog vremena za period od januara 2014. godine do novembra 2015. godine, plati ukupno 386.455,87 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na svaki pojedinačni iznos bliže određen u izreci presude. Stavom drugim izreke, odbijen je prigovor tužene da Osnovni sud u Nišu nije stvarno nadležan za postupanje po tužbenom zahtevu. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova postupka.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 650/2019 od 11.09.2019. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Nišu P1 3742/2017 od 12.10.2018. godine u stavu prvom i trećem izreke.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio posebnu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči u smislu člana 404. ZPP radi razmatranja pravnog pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse i novog tumačenja prava.
Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br.72/11, 55/14), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), a stavom 2. istog člana propisano je da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Pravnosnažnom presudom odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tužena da mu plati utuženi iznos na ime neisplaćene plate za rad duži od punog radnog vremena u spornom periodu, jer je tužilac kao profesionalni pripadnik Vojske Srbije, ostvarivao dodatke za terenski rad koji isključuju uvećanje plate za rad duži od redovnog i da je pored dodatnog koeficijenta od 20% ostvarivao i naknadu troškova za rad na terenu. Članom 36. stav 1. Pravilnika o platama i drugim novčanim primanjima profesionalnih pripadnika Vojske Srbije, propisano je da dodatak za rad noću, dodatak za rad na dan praznika koji nije radni dan, dodatak za dodatno opterećenje na radu, naknada troškova za rad na terenu i naknada troškova za službu na posebnim vojnim objektima isključuje dodatak za prekovremeni rad. Vrhovni kasacioni sud nalazi da su sudovi prilikom odlučivanja o osnovanosti tužbenog zahteva cenili opšte akte tužene na osnovu kojih je utvrđena visina plate, tako da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj. Revizijom se ne ukazuje na drugačije odluke apelacionih sudova što bi bilo od uticaja na odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj. Međutim i eventualno postojanje drugačije odluke ne bi nužno ukazivalo i na drugačiji pravni stav, jer pravilna primena prava kod ocene prava na isplatu manje isplaćene zarade zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom slučaju.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. ZPP, tako da u ovom predmetu nema potrebe za odlučivanjem o reviziji radi novog tumačenja prava, razmatranja pravnog pitanja u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potrebe za ujednačavanjem sudske prakse.
Odlučujući o dozvoljenosti revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Članom 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj parnici podneta je 18.10.2017. godine, sa zahtevom za isplatu 386.455,87 dinara na ime naknade štete zbog manje plaćene zarade za rad duži od punog radnog vremena. Prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, pobijani deo pravnosnažne presude od 386.455,87 dinara je dinarska protivvrednost od 3.243,16 evra prema srednjem kursu NBS.
Kako je vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ispod zakonom propisanog cenzusa za izjavljivanje revizije iz člana 403. stav 3. ZPP, to revizija tužioca nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Vesna Popović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
