U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Radmile Dragičević Dičić, predsednika veća, Radoslava Petrovića, Dragomira Milojevića, Milunke Cvetković i Jasmine Vasović, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Andreom Jakovljević, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela krađa iz člana 203. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Gorana Stefanovića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Leskovcu K 478/19 od 16.10.2019. godine i Višeg suda u Leskovcu Kž1 5/20 od 16.01.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 03.09.2020. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Gorana Stefanovića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Leskovcu K 478/19 od 16.10.2019. godine i Višeg suda u Leskovcu Kž1 5/20 od 16.01.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Leskovcu K 478/19 od 16.10.2019. godine okrivljeni AA oglašen je krivim zbog krivičnog dela krađa iz člana 203. stav 1. Krivičnog zakonika pa mu je izrečena uslovna osuda kojom mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 3 meseca i istovremeno je određeno da se ista neće izvršiti ukoliko okrivljeni u vremenu proveravanja u trajanju od 2 godine od dana pravnosnažnosti presude, ne učini novo krivično delo.

Istom presudom obavezan je okrivljeni da plati sudu na ime paušala iznos od 5.000,00 dinara, a Zdravstvenoj ustanovi apoteka „Farmakop“ Niš, ogranak apoteka „Leskovac 2“ u Leskovcu, ulica Južnomoravskih brigada broj 106, na ime nadoknade štete iznos od 7.819,00 dinara, sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Odlučujući o žalbama Osnovnog javnog tužioca u Leskovcu i branioca okrivljenog AA, Viši sud u Leskovcu je presudom Kž1 5/20 od 16.01.2020. godine, iste odbio kao neosnovane i potvrdio prvostepenu presudu.

Branilac okrivljenog AA, advokat Goran Stefanović blagovremeno je podneo zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedenih pravnosnažnih presuda zbog povrede zakona - član 438. stav 2. tačka 1), član 405. stav 3., član 439. tačka 1), 2) i 3), član 441. stav 1. i 4., član 16. stav 1.,2.,4. i 5., član 100. stav 1. i član 90. stav 1. i 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud utvrdi da je podneti zahtev za zaštitu zakonitosti osnovan i preinači pobijane presude i okrivljenog AA oslobodi od optužbe, kao i od plaćanja troškova postupka i nadoknade štete oštećenom, te da nakon toga okrivljenom dosudi troškove prvostepenog i drugostepenog postupka, kao i troškove postupka po vanrednom pravnom leku za angažovanje branioca u skladu sa AT i troškovnikom.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je neosnovan.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu ističe da se pravnosnažne presude zasnivaju na dokazu na kome se po odredbama ZKP ne mogu zasnivati i to na snimku sa video zapisom video nadzora iz prostorija oštećenog – ZUA „Farmakop“ Niš, apoteka „Leskovac 2“ u Leskovcu, koji snimak je po stavu branioca nezakonit iz razloga jer isti nije pribavljen na način i po postupku predviđenom odredbama ZKP.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Naime, odredbom člana 112. stav 26. KZ je propisano da se ispravom smatra svaki predmet koji je podoban ili određen da služi kao dokaz kakve činjenice koja ima značaj za pravne odnose, kao i računarski podatak.

Odredbom člana 138. stav 1. ZKP je propisano da se dokazivanje ispravom vrši čitanjem, gledanjem, slušanjem ili uvidom u sadržaj isprave na drugi način.

Pre svega, imajući u vidu citiranu zakonsku odredbu člana 112. stav 26. KZ kojom je bliže određen pojam isprave, te da snimak sa video zapisom video nadzora apoteke „Leskovac 2“, koji je nastao kao vid opštih bezbedonosnih mera koje se preduzimaju na javnim mestima, od strane držaoca tih prostorija, odnosno u objektima kao što je apoteka, a u kojima se snimanje redovno obavlja iz bezbedonosnih razloga, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, predstavlja predmet koji je podoban da služi kao dokaz neke činjenice koja ima značaj za pravne odnose, to se, dakle, navedeni video snimak shodno odredbi člana 112. člana 26. KZ može smatrati ispravom i kao takav se može koristiti, odnosno izvesti kao dokaz u krivičnom postupku.

U konkretnom slučaju, prvostepeni sud je ovaj dokaz, na glavnom pretresu dana 16.10.2019. godine, izveo na predlog javnog tužioca i to emitovanjem - gledanjem video snimka, a što je shodno odredbi člana 138. stav 1. ZKP predviđeno kao jedan od načina na koji se vrši dokazivanje ispravom.

Samim tim, Vrhovni kasacioni sud nalazi da predmetni snimak sa video zapisom, predstavlja zakonit dokaz i po načinu pribavljanja i po svojoj sadržini i da se na istome može zasnivati presuda, to se stoga kao neosnovani ocenjuju navodi zahteva branioca okrivljenog kojima se ukazuje da je izvođenjem ovog dokaza i zasnivanjem pobijane pravnosnažne presude na istom, sud učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Nadalje, branilac u podnetom zahtevu ističući povredu zakona iz člana 439. tačka 1), 2) i 3) ZKP i člana 441. stav 4. ZKP, zapravo osporava ocenu dokaza i polemiše sa činjeničnim utvrđenjima suda u pogledu odluke o krivičnoj sankciji i troškovima postupka, čime ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje (član 440. ZKP).

Međutim, Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao u ocenu ovih navoda branioca okrivljenog, niti se upuštao u ocenu istaknutih povreda člana 405. stav 3. ZKP, člana 441. stav 1., člana 16. stav 1.,2.,4. i 5., člana 100. stav 1. i člana 90. stav 1. i 2. ZKP, iz razloga što iste u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP ne predstavljaju razloge zbog kojih je dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                            Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                        Radmila Dragičević Dičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić