Ispitujući pravilnost pobijane presude, u granicama razloga propisanih odredbom člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374.stav 2.tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je kod tuženog bila zaposlena na neodređeno vreme od 13.07.2008. godine, na poslovima ... – ..., u mestu ..., od 24.11.2014. godine, Aneksom ugovora o radu br. .../... raspoređena je na poslove u Odeljenju pakovanja, koji obuhvataju ... . Po prethodnom Pravilniku o organizaciji i sistematizaciji poslova tuženog br. ... od 23.01.2015. godine, u Odeljenju pakovanja gde je bila raspoređena tužilja, bilo je 179 izvršilaca, a novim Pravilnikom od 04.03.2015. godine, taj broj je smanjen na 135 izvršilaca. Odlukom od 18.02.2015. godine, propisano je da će svaki neposredni rukovodilac izvršiti ocenjivanje rada svih zaposlenih koji su na radnom mestu u okviru organizacionog dela za koji je odgovoran neposredni rukovodilac za period od 19.08.2014. godine do 18.02.2015. godine (180 dana). Tužilja je ocenjena na poslovima ... – ... za period, ukupnom ocenom 24, a u odeljenju pakovanja ukupnom ocenom 21, uz konstataciju oba neposredna rukovodioca da se radi o nesavesnom i nepouzdanom radniku. Upoređivanjem rezultata rada tužilje i ostalih zaposlenih na istom radnom mestu, utvrđeno je da su njeni rezultati rada ocenjeni nižom ocenom, pa kako nije postojala mogućnost premeštaja zaposlene, tužilja je pobijanim rešenjem proglašena viškom zaposlenih, nakon isplate otpremnine.

Ovaj Aneks je ponuđen tužilji jer je Rešenjem Nacionalne službe za zapošljavanje od 14.11.2014. godine, utvrđen 1. stepen teškoća i prepreka u radu a po ovom rešenju tužilja ima status osobe sa invaliditetom koja se zapošljava pod opštim uslovima. Tužilja nije osporavala zaključeni aneks ugovora o radu, pa je utvrđeno da je ona raspoređena na odgovarajuće radno mesto shodno navedenom rešenju Nacionalne službe za zapošljavanje, a što proizlazi iz zaključka Inspektorata rada od 17.02.2015. godine.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su usvojili tužbeni zahtev i poništili rešenje o otkazu ugovora o radu a tuženu obavezali da tužilju vrati na rad. Stav o nezakonitosti pobijanog rešenja zasnivaju na činjenici da tužena prilikom odlučivanja o tome ko će od zaposlenih biti proglašen viškom, nije mogla primeniti utvrđene ocene rezultata rada date pre donošenja Programa rešavanja viška zaposlenih od 23.03.2015. godine, već je bila dužna da primeni kriterijume propisane programom. A primena tih kriterijuma bila bi moguća i pravno dopuštena samo posle 23.03.2015. godine. Iz tog razloga je ocenjeno da je primena ranije utvrđenih ocena rezultata rada iz prethodnog perioda sprovedena na osnovu Odluke od 18.02.2015. godine, nezakonita, zbog čega je usvojen tužbeni zahtev.

Vrhovni kasacioni sud ne prihvata izneto stanovište drugostepenog suda, jer nalazi da je isto zasnovano na pogrešnoj primeni odredbe člana 155. Zakona o radu. Tom odredbom je, pored ostalog, izričito propisano da program rešavanja viška zaposlenih mora da sadrži kriterijume za utvrđenje viška zaposlenih i broj, kvalifikacionu strukturu, godine starosti i staža osiguranja zaposlenih koji su višak i poslove koje obavljaju. Ni tom, a ni bilo kojom drugom zakonskom odredbom nije propisano da se programom ustanovljeni kriterijumi za utvrđenje viška zaposlenih mogu primenjivati tek od datuma njegovog objavljivanja. Zakon o radu samo obavezuje poslodavca da u skladu sa propisanim kriterijumima za utvrđenje viška zaposlenih iz programa mora utvrditi konkretan broj, kvalifikacionu strukturu, godine staža i staža osiguranja zaposlenih koji su višak i poslove koje oni obavljaju. Zato se logičkim i ciljnim tumačenjem takve norme nedvosmisleno može utvrditi da se njome nameće objektivno postupanje poslodavca sa ciljem da se spreči diskriminacija zaposlenih. To se čini primenom kriterijuma za utvrđivanje viška zaposlenih propisanih programom. Pri tome, nema zakonskih prepreka da se propisani kriterijumi za utvrđenje viška zaposlenih konkretan broj, kvalifikaciona struktura, godine starosti i staža osiguranja zaposlenih koji su višak utvrdi na osnovu ocene ostvarenih rezultata rada svih zaposlenih kod poslodavca date za period koji prethodi datumu objavljivanja programa. Bitno je samo da su ocene sačinjene na osnovu kriterijuma iz programa uz objektivno sagledavanje ostvarenih rezultata rada i dopunskih merila za sve zaposlene. Tužena je upravo tako postupila. Ocenjivanje svih zaposlenih u Odeljenju ... – ... je izvršeno primenom kriterijuma iz programa. To je učinjeno na osnovu odluke tuženog od 18.02.2015. godine, a za period od 19.08.2014. do 18.02.2015. godine. Nakon toga je Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji od 04.03.2015. godine prethodni broj zaposlenih u Odeljenju ...– ... smanjen sa 460 na 325 izvršilaca. Saglasno utvrđenim ocenama svih zaposlenih u Odeljenju utvrđen je broj, kvalifikaciona struktura, godine starosti i staža osiguranja pojedinačnih izvršilaca koji su višak u tom odeljenju.

Dakle, tužena je pravilno primenila odredbe člana 151. i 155. Zakona o radu i usvojeni Program rešavanja zaposlenih. Objektivno su utvrđeni rezultati rada svih zaposlenih i saglasno tome sačinjena lista izvršilaca koji su višak. Takvim postupanjem nije izvršena bilo kakva diskriminacija ili šikaniranje zaposlenih. Naprotiv, pravilno su primenjeni kriterijumi iz Progama i objektivno sagledane potrebe optimalnog broja zaposlenih, odnosno broja onih koji su zbog loših rezultata rada ostvarenih u posmatranom periodu utvrđeni kao višak.

Kako je u pobijanim nižestepenim presudama pogrešno primenjeno materijalno pravo, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 416. stav 1. ZPP, preinačio obe nižestepene presude i odbio tužbeni zahtev tužilje.

Budući da tužena nije postavila opredeljen zahtev za naknadu troškova postupka, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka na osnovu člana 163. stav 2. i 3. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić