Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažna rešenja protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.

Branilac okrivljenog AA u zahtevu navodi da je kao branilac okrivljenog 27.02.2020. godine podneo zahtev za ponavljanje krivičnog postupka koji je vođen protiv okrivljenog pred Višim sudom u Kraljevu K.73/13 i okončan presudom dana 11.12.2013. godine, koja je potvrđena presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 284/14 od 25.02.2014. godine. U podnetom zahtevu za ponavljanje krivičnog postupka branilac okrivljenog je naveo činjenicu da je osuđeni AA dana 18.10.2019. godine sproveden na izdržavanje kazne zatvora u KPZ Sremska Mitrovica, te su se od navedenog trenutka stekli uslovi da se okrivljenom sudi u njegovom prisustvu, saglasno članu 480.ZKP.

Postupajući po podetom zahtevu za ponavljanje postupka Viši sud u Kraljevu je rešenjem Kv.46/20 od 27.03.2020. godine isti odbio kao neosnovan, navodeći da se zahtev za ponavljanje krivičnog postupka iz razloga propisanog u članu 479. ZKP-a može podneti u roku od 6 meseci od dana nastupanja mogućnosti da se okrivljenom sudi u njegovom prisustvu, konstatujući da se okrivljeni nalazio u ekstradicionom pritvoru u periodu od 12.05.2019. godine do 18.10.2019. godine kada je ekstradiran u Republiku Srbiju. Iako je sud pravilno citirao odredbu člana 480. stav 1. ZKP istu odredbu je pogrešno protumačio i primenio, pa je kao dan od kojeg počinje da se računa rok od 6 meseci za podnošenje zahteva za ponavljanje krivičnog postupka odredio dan 12.05.2019. godine od kog datuma sud smatra da je okrivljeni dostupan državnim organima. Naime, okrivljeni jeste lišen slobode 12.05.2019. godine, ali se ne može smatrati da od tog trenutka teče rok od 6 meseci za izjavljivanje zahteva za ponavljanje krivičnog postupka jer se u tom trenutku još uvek nisu stekli uslovi da se okrivljenom sudi u njegovom prisustvu, jer je okrivljeni lišen slobode u stranoj državi, te rok iz člana 480. ZKP počinje da teče od dana nastupanja mogućnosti da se okrivljenom sudi u njegovom prisustvu, a ne od momenta kada je on dostupan držanim organima, kako se to pogrešno navodi u pobijanim rešenjima. Dalje u zahtevu navodi da postoji odluka Osnovnog suda u Novom Sadu Kv.178/12 od 13.02.2012. godine gde je okrivljeni isto tako bio u ekstradicinom pritvoru u Bugarskoj od 21.09.2010. godine do 19.01.2012. godine i da je dana 19.01.2012. godine ekstradiran u Republiku Srbiju, a da je nakon toga 23.01.2012. godine branilac podneo molbu za ponavljanje krivičnog postuka koje je usvojena navedenim rešenjem i krivični postupak koji je protiv njega sproveden u odsustvu ponovljen. Kako očigledno postoji različito tumačenje zakonskih propisa koje se negativno reflektuje na pravo okrivljenih, navedeno pravno pitanje je bitno za sudsku praksu sudova Republike Srbije i u tom smilu Vrhoni kasacioni sud treba da donese odluku.

Vrhovni Kasacioni sud je našao da se u konkretnom slučaju radi o pitanju od značaja za pravilnu ili ujednačenu primenu prava, ceneći posebno značaj povređenog prava odnosno osnovnog prava da se okrivljenom sudi u njegovom prisustvu, kao dela prava na pravično suđenje, s toga je na osnovu člana 486. stav 2 ZKP-a odlučio da postupa po ovom zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA i isti usvojio, a iz sledećih razloga:

Odredbom člana 13. ZKP je propisano da se okrivljenom koji je dostupan sudu može suditi samo u njegovom prisustvu, osim kada je suđenje u odsustvu ovim zakonikom izuzetno dozvoljeno, stavom dva istog člana je propisano da okrivljenom koji je dostupan sudu ne može biti izrečena krivična sankcija ako mu nije omogućeno da bude saslušan i da se brani.

Odredbom člana 479. ZKP je propisano da će se krivični postupak u kome je okrivljeni osuđen u odsustvu (član 381.) ponoviće se i van uslova propisanih u članu 473. ovog zakonika, ako nastupi mogućnost da se suđenje sprovede u njegovom prisustvu.

Članom 480. ZKP u stavu prvom propisano je da zahtev za ponavljanje krivičnog postupka iz razloga propisanih u članu 479. ovog zakonika mogu podneti okrivljeni i njegov branilac u roku od šest meseci od dana nastupanja mogućnost da se okrivljenom sudi u njegovom prisustvu.

Pobijanim pravnosnažnim rešenjima su na štetu okrivljenog učinjene povrede odredaba člana 479. i 480. stav 1. ZKP-a, na taj način što je tumačeno da rok za podnošenje zahteva za ponavljanje krivičnog postupka, u situaciji kada je okrivljeni osuđen u odsustvu, počinje da teče od trenutka kada je okrivljeni lišen slobode, bez obzira što okrivljeni nije u tom trenutku bio izručen Republici Srbiji, već se nalazio u ekstradicionom pritvoru u Republici Hrvatskoj, i na taj način su povređene i odredbe člana 13. ZKP-a, koji garantuje suđenje u prisustvu okrivljenog.

Nadalje, utvrđeno je da u praksi sudova postoje različiti stavovi o tome od kog trenutka se računa rok iz člana 480. stav 1. ZKP-a i na koji način se tumači mogućnost da se okrivljenom sudi u njegovom prisustvu, imajući u vidu da nasuprot odluke Višeg suda u Kraljevu i Apelacionog suda u Kragujevcu protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, postoji Odluka Osnovnog suda u Novom Sadu, Kv.178/12 od 13.02.2012. godine kojom je uvažen zahtev branioca osuđenog i dozvoljeno ponavljanje krivičnog postupka koji je i ponovljen po presudi Osnovnog suda u Novom Sadu K – 1600/12 od 27.11.2012. godine, u situaciji kada je okrivljeni bio u ekstradicionom pritvoru u Republici Bugarskoj od 21.09.2010. godine do 19.01.2012. godine, kada je sproveden u Republiku Srbiju, a zahtev za ponavljanje krivičnog postupka podnet je Osnovnom sudu u Novom Sadu dana 23.01.2012. godine, dakle nakon što je okrivljeni sproveden na izdržavanje kazne zatvora u Republiku Srbiju. Isti stav izražen je u presudi Okružnog suda u Beogradu Kv 1175/78 od 26.10.1978. godine da se ponavljanje krivičnog postupka ne može dozvoliti na zahtev osuđenog upućen iz inostranstva već je potrebno da se vrati u zemlju pre nego što je podneo zahtev i da o tome uz zahtev pruži dokaz.

Imajući u vidu činjenicu da postoji različita praksa sudova u pogledu tumačenja kada nastupa mogućnost da se okrivljenom sudi u njegovom prisustvu od kog trenutka se računa rok za podnošenje zahteva za ponavljanje krivičnog postupka, a koje pitanje je od značaja za ujednačenu primenu prava, a različitim tumačenjem mogu su narušiti prava okrivljenog zagarantovana kako zakonom, tako i Ustavom Republike Srbije, Vrhovni kasacioni sud je u tom smislu odlučivao i zaključio da je trajanje ekstradicionog pritvora buduća neizvesna okolnost, obzirom da se ne zna u kom trenutku će okrivljeni biti izručen Republici Srbiji i postati dostupan državnim organima, i da li će uopšte biti izručen, te u takvoj situaciji, za trenutak nastupanja mogućnosti da se okrivljenom sudi u njegovom prisustvu, ne treba uzeti trenutak kada je okrivljeni lišen slobode u inostranstvu i određen mu je ekstradicioni pritvor, već trenutak kada je okrivljeni ekstradiran Republici Srbiji, i u tom trenutku postaje dostupan državnim organima i tek tada nastupa mogućnost da mu se sudi u njegovom prisustvu.

Na opisani način povređeno je i pravo na pravično suđene utemeljeno u članu 32. Ustava Republike Srbije kojim je u stavu jedan propisano da svako ima pravo da nezavisan, nepristarasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega. Takođe su povređene i odredbe člana 33. stav 4. Ustava Republike Srbije, u kome je propisano da svako ko je okrivljen za krivično delo, a dostupan je sudu, ima pravo da mu se sudi u njegovom prisustvu i ne može biti kažnjen, ako mu nije omogućeno da bude saslušan i da se brani, i odredba člana 36. Ustava Republike Srbije kojom je u prvom stavu propisano da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim držanim organima.

Imajući u vidu napred navedeno, Vrhovni kasacioni sud je usvajajući zahtev branioca okrivljenog AA kao osnovan, ukinuo prvostepeno rešenje Višeg suda u Kraljevu Kv.46/20 od 27.03.2020. godine i drugostepeno rešenje Apelacionog suda u Kragujevcu Kž2 243/20 od 06.05.2020. godine i predmet vratio Višem sudu u Kraljevu na ponovno odlučivanje o zahtevu branioca za ponavljanje krivičnog postupka.

U ponovljenom postupku prvostepeni sud će uzeti u obzir primedbe iznete u ovoj presudi, i nakon toga, doneti pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku.

Iz iznetih razloga, na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 1) u vezi člana 486. stav 2. ZKP-a, odlučeno je kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                               Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić,s.r.                                                                                         Radmila Dragičević Dičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić