Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP-a, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

U podnetom zahtevu branilac okrivljenog navodi da je od strane sudova učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP-a, jer je u drugostepenom postupku učestvovao sudija koji se morao izuzeti, odnosno sudija koji je doneo prvostepeno rešenje.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Odredbom člana 37. stav 1. ZKP, predviđene su situacije u kojima je, u cilju obezbeđenja pretpostavke nepristrasnog suda, obavezno izuzeće sudije od vršenja sudijske dužnosti u određenom predmetu, kada je zbog neke njegove povezanosti sa strankama ili predmetom, dovedena u sumnju njegova objektivnost u postupanju. Time je uspostavljena apsolutna zakonska pretpostavka neobjektivnosti sudije koji je u nekoj od pravnih situacija i odnosa, predviđenih stavom 1. tačka 1) do 4) navedenog člana.

Iz spisa predmeta proizilazi da je rešenje Višeg suda u Nišu Ik – Kz 6/20 od 23.06.2020. godine kojim je odlučivano o molbi osuđenog AA za izvršenje kazne zatvora u prostorijama u kojima stanuje donela sudija za izvršenje krivičnih sankcija Dragana Živadinović, a rešenje istog suda Kv 328/20 od 29.07.2020. godine kojim je odlučivano o žalbi osuđenog AA na rešenje istog suda Ik – Kz 6/20 od 23.006.2020. godine, donelo veće u čijem sastavu su bile sudije Dejan Stamenković, Tomislav Trajković i Bojan Vujačić.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi propisani članom 37. ZKP-a, imajući u vidu da u donošenju rešenja kojim je odlučivano o žalbi osuđenog AA na rešenje Ik – Kz 6/20 od 23.06.2020. godine nije učestvovala sudija Dragana Živadinović, koja je u postupku okrivljenog AA postupala kao sudija za izvršenje krivičnih sankcija, pa su samim tim navodi branioca okrivljenog da su pravnosnažna rešenja obuhvaćena bitnom povredom odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP-a ocenjeni kao neosnovani.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u ostalom delu je odbačen kao nedozvoljen.

Naime, branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva, kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP-a, koja predstavlja zakonom dozvoljen razlog zbog koga je okrivljenom i njegovom braniocu dozvoljeno podnošenje ovog vandrednog pravnog leka. Međutim, kako je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA podnet protiv rešenja kojim se odlučuje o načinu izvršenja krivične sankcije, a kako se povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP-a, odnosi isključivo kada je odlukom o krivičnoj sankciji povređen zakon, a ne i na odluku kojom se odlučuje o načinu izvršenja krivične sankcije, to je Vrhovni kasacioni sud podneti zahtev ocenio kao nedozvoljen.`

Pored toga, branilac okrivljenog kao razlog pobijanja pravnosnažnih presuda navodi i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, isticanjem da se u pravnosnažnim rešenjima navodi da je uslov za usvajanje molbe da okolnosti iz člana 45. stav 5. KZ (u zahtevu je očiglednom omaškom navedeno član 45. stav 3. KZ) nastupe nakon pravnosnažnosti presude.

Imajući u vidu da iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti pravnosnažna rešenja pobija zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, a što ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud i u ovom delu zahtev branioca okrivljenog ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim rešenjima nije učinjene bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka. 4) ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Ane Igić, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev u odnosu na ovu povredu odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) i člana 485. stav 4. ZKP zahtev odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                  Predsednika veća-sudija

Vesna Zarić,s.r.                                                                                                             Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić