Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović i Spomenke Zarić, članova veća, u izvršnom predmetu poverioca „Komercijalne banke“ AD Beograd, Filijala Kruševac, protiv izvršnog dužnika AA iz ..., čiji je punomoćnik Ana Đinđić Stanimirović, advokat iz .., radi naplate novčanog potraživanja, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti izvršnog dužnika izjavljenom protiv rešenja Osnovnog suda u Kruševcu Ipv(Iv) 26/19 od 16.04.2019. godine u sednici od 11.03.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti izvršnog dužnika, izjavljen protiv rešenja Osnovnog suda u Kruševcu Ipv(Iv) 26/19 od 16.04.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Osnovnog suda u Kruševcu Ipv(Iv) 26/19 od 16.04.2019. godine stavom prvim izreke odbijen je kao neosnovan prigovor izvršnog dužnika izjavljen 16.12.2015. godine. Stavom drugim izreke potvrđeno je rešenje tog suda Iv 7858/11 od 23.09.2015. godine.

Dopisom GtI 216/19 od 21.08.2019. godine, Republičko javno tužilaštvo obavestilo je prvostepeni sud i podnosioca predloga da nije podignut zahtev za zaštitu zakonitosti.

Protiv nižestepenog rešenja, izvršni dužnik je podneo zahtev za zaštitu zakonitosti iz čije sadržine proizilazi da je ovaj vanredni pravni lek podnet zbog pogrešne primene odgovarajućih odredaba Zakona o izvršenju i obezbeđenju.

Odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti u smislu čl. 421., 401. stav 2. tačka 5 i 404. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ 125/04, 11/09), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ 72/11), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da zahtev za zaštitu zakonitosti nije dozvoljen.

Prema članu 417. ZPP, zahtev za zaštitu zakonitosti može se podići samo zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 5. ovog zakona odnosno ako je protivno odredbama ovog zakona sud zasnovao svoju odluku na nedozvoljenim raspolaganjima stranaka, u smislu člana 3. stav 3. ZPP.

Iz sadržine zahteva za zaštitu zakonitosti proizilazi da je ovaj vanredni pravni lek podnet zbog pogrešne primene materijalnog prava, odnosno odgovarajućih odredaba Zakona o izvršenju i obezbeđenju, zbog čega se ovaj vanredni pravni lek ne može izjaviti kao ni zbog drugih bitnih povreda odredaba parničnog postupka osim povrede iz člana 361. stav 2. tačka 5. ranijeg ZPP. Iz navedenog proizilazi da zahtev za zaštitu zakonitosti nije dozvoljen.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu čl. 404., 418. i 421 ZPP.

Predsednik veća-sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić