U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Marine Milanović i Dobrile Strajina, članova veća, u parnici tužioca AA iz …, čiji je punomoćnik Vidosava Vergaš, advokat iz …, protiv tužene BB iz …, čiji je punomoćnik Ninoslav Komluški, advokat iz …, radi utvrđivanja ništavosti ugovora, odlučujući o revizijama tužioca i tužene izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 783/18 od 12.04.2018. godine, u sednici održanoj 11.06.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 783/18 od 12.04.2018. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 783/18 od 12.04.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Zrenjaninu P 632/15 od 26.10.2017. godine, u prvom stavu izreke, utvrđeno je da je ništav ugovor o zakupu zemljišta, zaključen 27.03.2014. godine, između tužioca kao zakupodavca i tužene kao zakupca, kojim je tužilac dao u zakup tuženoj parcelu br. …/… u površini od 15 ha 84 ara i 66 m2, u potesu ''…'' u KO … . U drugom stavu izreke, utvrđeno je da je, delu tužbenog zahteva da se obaveže tužena da tužiocu preda predmetnu nepokretnost, tužba povučena. U trećem stavu, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 204.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 26.10.2017. godine do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 783/18 od 12.04.2018. godine, u prvom stavu izreke, usvojena je žalba tužene i prvostepena presuda u pobijanom usvajajućem delu preinačena tako što je odbijen tužbeni zahtev da se utvrdi da je ništav ugovor o zakupu zemlje, zaključen 27.03.2014. godine između tužioca kao zakupodavca i tužene kao zakupca, kojim je tužilac dao u zakup tuženoj parcelu br. …/… u površini od 15 ha 84 ara i 66 m2, u potesu ''…'' u KO …, kao i zahtev tužioca za naknadu troškova postupka. U drugom stavu izreke, obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove prvostepenog i drugostepenog postupka u iznosu od 138.900,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Takođe je i tužena blagovremeno izjavila reviziju protiv odluke o troškovima postupka, sadržane u drugom stavu izreke drugostepene presude.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu, primenom člana 403. stav 2. tačka 2. i člana 408. Zakona o parničnom postupku, pa je našao da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a takođe nisu učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka na koje se u reviziji ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, svekar tužene, VV iz …, po osnovu usmenog ugovora o zakupu zemlje sa tužiocem obrađivao je parcelu koja je predmet spornog ugovora o zakupu još od 2011. godine. Na ime dela zakupnine za 2013. godinu, VV je platio tužiocu dana 31.12.2012. godine iznos od 300.000,00 dinara, iako ugovarači nisu tačno precizirali cenu zakupa. U toku 2013. godine, VV je na navedenoj parceli zasejao pšenicu, a usev je trebalo da skine u leto 2014. godine. Međutim, u proleće 2014. godine, svekar tužene je tužiocu predložio da započnu zajednički posao sa firmom iz … za koji bi dobili posebna sredstva, te da on u jesen 2014. godini zasadi semensku detelinu. Tada su se dogovorili i da tužilac zaključi pismeni ugovor o zakupu sa snahom VV, odnosno tuženom. U skladu sa dogovorom, dana 27.03.2014. godine zaključen je pismeni ugovor između stranaka, predmet zakupa je navedena parcela broj …/… površine 15 ha 84 ara i 66 m2 u KO … i određeno je da će ugovor trajati do 27.03.2019. godine, ali u ugovor nije uneta visina zakupnine. Potpise su ugovarači overili u mesnoj kancelariji. Tužilac je u 2014. godini dva puta primio iznose od po 200.000,00 dinara, sa priznanicama da te iznose isplaćuje tužena. Nakon toga je tužilac zaključio da ipak neće moći da se realizuje posao sa pomenutom firmom iz …, pa je zatražio od tužene i od njenog svekra da raskinu ugovor o zakupu, zato što ima nameru da zemlju izda drugim licima. Dana 21.10.2014. godine, tužilac je opomenuo tuženu da mu preda zemlju u roku od 3 dana, jer smatra da ugovor koji su zaključili 27.03.2014. godine nije punovažan i da ne proizvodi pravne posledice. U opomeni je navedeno i da, ukoliko je tužena zainteresovana da uzme u zakup navedenu parcelu, treba da izmiri dug za 2014. godinu i da plati i unapred zakupninu za 2015. godinu. Tužena i njen svekar nisu predali u posed navedenu parcelu tužiocu, već su na istoj parceli u proleće 2015.godine zasejali kukuruz, a u jesen te godine tužilac je skinuo useve sa četvrtine parcele, dok je ostatak sa 3/4 dela parcele useve skinuo svekar tužene. Tužena i njen svekar više nisu u posedu ove parcele, pošto su nakon podnošenja tužbe parcelu vratili tužiocu.

Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilan je zaključak drugostepenog suda da je neosnovan tužbeni zahtev da se utvrdi da je ništav navedeni ugovor o zakupu zemlje zaključen 27.03.2014. godine između stranaka.

Odredbom člana 583. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, propisano je da je zakupac dužan plaćati zakupninu u rokovima određenim ugovorom ili zakonom, a u nedostatku ugovora i zakona, kako je to uobičajeno u mestu gde je stvar predata zakupcu.

Pošto je ugovor o zakupu dugotrajni ugovorni odnos koji svaka stranka može prekinuti otkazom dostavljenim drugoj strani i datim u svako doba osim u nevreme, a i kako se radi o ugovoru o zakupu na određeno vreme, koji bi po redovnom toku stvari prestao istekom roka na koji je zaključen, pravilan je zaključak drugostepenog suda da ovaj ugovor o zakupu nije ništav, bez obzira na izostanak odredbe o visini zakupnine. Ovo stoga, što je utvrđeno da je zakupac plaćao, a zakupodavac primao zakupninu, ali da ista nije isplaćena u celosti, dok je strankama bila poznata visina zakupnine, shodno odredbi člana 583. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, te je samo ostalo dugovanje po osnovu zakupa. Tužilac je zbog toga opomenom koju je uputio tuženoj u suštini dao otkaz, shodno odredbama člana 597. Zakona o obligacionim odnosima, što potvrđuje činjenica da je tužiocu ova parcela i predata u posed tokom parničnog postupka, te je na taj način ugovor prestao i pre isteka ugovorenog roka.

Takođe su pravilni i potpuni razlozi izneti u pobijanoj presudi o neosnovanosti tužiočeve tvrdnje da sporni ugovor nema osnov iz razloga što je prava namera stranaka bila ostvarivanje subvencija, a ne zaključivanje ugovora o zakupu, što bi dovelo do ništavosti istog, u smislu odredbe člana 51. i 52. Zakona o obligacionim odnosima. U postupku je pouzdano utvrđeno da su upravo na osnovu ugovora o zakupu zaključenog između stranaka, tužena i njen svekar bili u posedu zemljišta, obrađivali ga i skidali useve čak i 2015.godine, pa osnov ugovora postoji. Naime, tužilac je želeo da ugovor raskine zbog dugovane zakupnine i da zemljište izda u zakup drugim licima, zbog čega je uputio opomenu u kojoj je istakao i zahtev za isplatu dugovane zakupnine, što ne bi bio slučaj da stranke nisu imale nameru da zaključe ugovor o zakupu.

Sud je cenio i ostale navode revizije, pa je našao da su neosnovani. Drugostepeni sud je pri tom za svoju odluku dao jasne i potpune razloge koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata kao pravilne.

Na osnovu člana 414. Zakona o parničnom postupku, doneta je odluka kao u prvom stavu izreke.

Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije tužene, u odnosu na odluku o troškovima postupka, sadržanoj u pobijanoj presudi, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 420. stav 1. i 6. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tužene nije dozvoljena.

Prema odredbama člana 28. Zakona o parničnom postupku, za utvrđivanje prava na izjavljivanje revizije merodavna je samo vrednost predmeta spora glavnog tužbenog zahteva, a kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka ne uzimaju se u obzir ako ne čine glavni zahtev.

U konkretnom slučaju, tužena je izajvila reviziju protiv rešenja drugostepenog suda, kojim je pravnosnažno odlučeno o troškovima postupka.

Budući da troškovi postupka ne čine glavni zahtev, već predstavljaju sporedno potraživanje, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužene nije dozvoljena.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 413. ZPP, odlučio kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća-sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić