Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Marine Milanović i Dobrile Strajina, članova veća, u parnici tužilje AA iz …, čiji je punomoćnik Vladimir Mišković, advokat iz …, protiv tužene Republike Srbije – Ministarstva odbrane iz Beograda, koju zastupa Vojno pravobranilaštvo u Beogradu, radi naknade štete, odlučujući o žalbi tužilje izjavljenoj protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu R3 56/18 od 20.09.2018. godine i o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1154/18 od 14.05.2018. godine, u sednici održanoj 02.07.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE kao nedozvoljena žalba tužilje izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu R3 56/18 od 20.09.2018. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1154/18 od 14.05.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 15493/10 od 22.11.2017. godine, u prvom stavu izreke, dozvoljeno je objektivno preinačenje tužbe učinjeno podneskom od 20.02.2017. godine. U drugom stavu izreke, usvojen je tužbeni zahtev i tužena obavezana da tužilji isplati, na ime naknade štete za izgubljeno izdržavanje u periodu od 01.01.1994. godine do 31.12.2016. godine, pojedinačno označene mesečne iznose sa opisanom kamatom, a mesečnu rentu u iznosu od 24.656,31 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dospelosti svake mesečne rate do isplate, od 01.01.2017. godine pa ubuduće dok za to postoje zakonski uslovi. U trećem stavu izreke, obavezana je tužena da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu 799.129,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 17.06.2015. godine do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 1154/18 od 14.05.2018. godine, u prvom stavu izreke, preinačena je prvostepena presuda u drugom stavu izreke tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se tužena obaveže da joj isplati, na ime naknade štete za izgubljeno izdržavanje u periodu od 01.01.1994. godine do 31.12.2016. godine označene mesečne iznose sa kamatom i mesečnu rentu od 01.01.2017. godine pa ubuduće dok za to postoje zakonski uslovi, u iznosu od 24.656,31 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dospelosti svake mesečne rate do isplate. U drugom stavu izreke, preinačeno je rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u trećem stavu izreke prvostepene presude, tako što je tužilja obavezana da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 24.000,00 dinara. U trećem stavu izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđeno rešenje kojim je dozvoljeno objektivno preinačenje tužbe iz prvog stava izreke prvostepene presude.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i predložila da se ista smatra posebnom revizijom s pozivom na odredbu člana 395. ZPP (pogrešno označenog kao člana 404. ZPP).

Apelacioni sud u Beogradu, rešenjem R3 56/18 od 20.09.2018. godine, nije predložio Vrhovnom kasacionom sudu da odlučuje o reviziji tužilje u smislu člana 395. ZPP, što je uslov za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj.

Tužilja je protiv navedenog rešenja izjavila žalbu.

Ispitujući dozvoljenost žalbe izjavljene protiv rešenja Apelacionog suda, Vrhovni kasacioni sud je našao da žalba nije dozvoljena.

Prema članu 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 – stupio na snagu 01.02.2012. godine), postupci započeti pre stupanja na snagu ovog zakona, sprovešće se po odredbama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04 i 111/09). Parnični postupak u ovom sporu započet je tužbom od 21.12.2001. godine, pa se primenjuju odredbe ranijeg Zakona o parničnom postupku.

Prema ranije važećem Zakonu o parničnom postupku, žalba kao pravni lek se može izjaviti protiv presude donete u prvom stepenu i protiv rešenja prvostepenog suda (član 355. i 385. ZPP).

Kako odredbe tog zakona, koji se u ovom slučaju primenjuje, ne propisuju žalbu kao pravni lek koji se može izjaviti protiv rešenja drugostepenog suda, izjavljena žalba nije dozvoljena.

Zato je na osnovu člana 411. u vezi člana 373. Zakona o parničnom postupku, odlučeno kao u prvom stavu izreke.

Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije u smislu člana 401. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku i člana 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 55/14), jer je pobijana drugostepena presuda doneta 14.05.2018. godine, posle stupanja na snagu navedenih izmena, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Prema članu 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku, revizija je dozvoljena u svim postupcima u kojima vrednost predmeta spora pobijanog dela prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, a koji nisu pravnosnažno rešeni do dana stupanja na snagu ovog zakona.

Imajući u vidu da je pobijana drugostepena presuda doneta posle stupanja na snagu navedenih izmena i dopuna Zakona o parničnom postupku, a da vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude iznosi 4.558.063.54 dinara (zbir naknade štete za izgubljeno izdržavanje u periodu od 01.01.1994. godine do 31.12.2016. godine – 3.078.684,94 dinara i iznosa budućih davanja iz člana 30. ZPP - 1.479.378,60 dinara), što je dinarska protivvrednost 36.779,34 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan preinačenja tužbe 20.02.2017. godine, kada je srednja vrednost jednog evra iznosila 123,93 dinara, to revizija tužilje nije dozvoljena.

Na osnovu člana 404. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća - sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić