U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je obavljao funkciju sudije Prvog opštinskog suda u Beogradu, a u postupku opšteg izbora nije izabran na stalnu sudijsku funkciju. Odlukom Visokog saveta sudstva od 25.12.2009. godine, tužiocu koji nije izabran za sudiju u skladu sa Zakonom o sudijama, prestala je sudijska dužnost sa danom 31.12.2009. godine. Ova odluka zamenjena je Odlukom Visokog saveta sudstva od 14.06.2010. godine. Tužilac je protiv odluke Visokog saveta sudstva uložio prigovor koji je odbijen, nakon čega je Ustavni sud Srbije usvojio ustavnu žalbu tužioca i poništio Odluku Visokog saveta sudstva, uz nalog tom organu da u roku od 60 dana izvrši izbor tužioca u skladu sa pravilima za primenu Odluke o utvrđivanju kriterijuma i merila za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti. Odlukom Visokog saveta sudstva od 26.03.2013. godine, poništena je pojedinačna odluka tog organa od 14.06.2010. godine. Rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu od 15.03.2013. godine, određeno je da tužilac ostvaruje sva prava i obaveze u tom sudu počev od 14.03.2013. godine. Rešenjem Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje od 01.03.2012. godine, tužiocu je utvrđen i dalji potpuni gubitak radne sposobnosti i produženo pravo na invalidsku penziju, utvrđeno rešenjem Fonda PIO od 15.07.2011. godine. Iz nalaza i mišljenja sudskog veštaka neuropsihijatra od 13.08.2014. godine, tužilac je i pre razrešenja sa sudijske funkcije bolovao od više bolesti u dužem vremenskom periodu, ali nije bio radno nesposoban. Nakon razrešenja razboleo se od povišenog krvnog pritiska i depresije. Povišeni krvni pritisak je manjim delom mogao biti uzrokovan i već postojećim bolestima, godinama života, i svakodnevnim stresom, ali je veći deo prouzrokovan traumom zbog gubitka statusa i posla. Sve ostale prisutne bolesti su progradirale i pogoršale tužiočevo opšte zdravstveno stanje. Povišeni krvni pritisak i ostale bolesti čine manji deo umanjene životne aktivnosti. Prema konzilijarnom zaključku sudskih veštaka neuropsihijatra i fizijatra reumatologa od 07.10.2014. godine, tužilac se pre prestanka sudijske funkcije lečio od kožnog lupusa i povišenog krvnog pritiska, a potpuni gubitak radne sposobnosti je nastupio nakon što tužilac nije izabran na sudijsku funkciju, što je prouzrokovalo umanjenje životne aktivnosti tužioca sa neuropsihijatrijske i reumatološke strane ukupno 35%. Prema dopunskom nalazu sudskog veštaka neuropsihijatra od 27.01.2017. godine, tužilac je zbog neizbora na sudijsku funkciju oboleo od depresije i trpeo je izraženi strah koji je prerastao u bolesti koje su dovele do umanjenja životne aktivnosti od 30%. Iz konzilijarnog zaključka sudskih veštaka, neuropsihijatra i interniste, proizlazi da je sa ovog stanovišta tužiocu životna aktivnost umanjena za 33%. Iz nalaza i mišljenja sudskog veštaka interniste od 01.12.2017. godine, koje je dopunjeno izjašnjenjem i iskazom na ročištu 22.03.2017. godine, na osnovu pregleda tužioca, ovaj sudski veštak je utvrdio da on ima glavobolje, bolove u grudnom košu, povišen krvni pritisak, koji usled povećane telesne težine, pušenja i uznemirenosti predstavlja opasnost.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je u pobijanoj drugostepenoj presudi primenjeno materijalnog pravo, kada je prvostepena delimična presuda preinačena i odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca za naknadu nematerijalne štete usled umanjenja životne aktivnosti i pretrpljenog straha.

Prema članu 172. Zakona o obligacionim odnosima – ZOO, pravno lice odgovara za štetu koju njegov organ prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija. Novačana naknada nematerijalne štete propisana je odredbom člana 200. ZOO.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilan je zaključak drugostepenog suda da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za naknadu štete iz navedenih zakonskih odredaba. Naime, donošenje nezakonite odluke organa tužene o neizboru tužioca na sudijsku funkciju nema za redovnu posledicu umanjenje životne aktivnosti ili pretrpljeni strah. Odsustvo obrazloženja i vrednosne ocene u ovoj odluci predstavljaju povredu prava na pravično suđenje, po kom osnovu je tužilac ostvario naknadu nematerijalne štete ranijom pravnosnažnom presudom. Tužilac je kao nosilac sudijske funkcije podneo prijavu na konkurs za opšti izbor, i na taj način pristao da bude izložen konkurenciji sa drugim kandidatima, zbog prirode posla se i inače susretao sa stresnim situacijama, te mu ni ishod opšteg izbora nije mogao predstavljati nepoznatu i nepredvidivu činjenicu. Iz svega iznetog proizlazi da strah koji je tužilac trpeo nije pravno relevantan u smislu člana 200. ZOO, pa tužilac nema pravo na naknadu štete po ovom osnovu, kako to pravilno zaključuje drugostepeni sud.

Pravilan je takođe i zaključak drugostepenog suda da je Visoki savet sudstva bio ovlašćeni organ za ispitivanje stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti kandidata za sudijsku funkciju, pa u tom smislu nema nezakonitog postupanja organa tužene u smislu člana 172. ZOO. S obzirom da je tužilac i pre neizbora na sudijsku funkciju bolovao od više bolesti, da obavljanje sudijske funkcije, po prirodi i složenosti poslova i odgovornosti, dovodi do svakodnevne izloženosti stresnim i nepredviđenim situacijama, kao i uzimajući u obzir ranije zdravstveno stanje i životne navike tužioca, to je pravilan zaključak drugostepenog suda da nije utvrđena uzročno – posledična veza između umanjenja životne aktivnosti tužioca u utvrđenom obimu od 35% i donete odluke o neizboru za sudijsku funkciju, jer tužilac nije dokazao da je umanjenje životne aktivnosti isključivo vezano sa odlukom organa tužene, a koje bi se moglo pripisati u odgovornost tužene za naknadu nematerijalne štete po osnovu umanjenja životne aktivnosti.

Zato je i u ovom delu pravilno u drugostepenoj presudi primenjeno materijalno pravo kada je tužbeni zahtev tužioca odbijen.

S obzirom na navedeno, revizijom tužioca neosnovano se ukazuje da je pogrešno primenjen član 200. ZOO, te da je nesumnjivo utvrđeno da su umanjenje životne aktivnosti i pretrpljeni strah kod tužioca isključivo prouzrokovani zbog neizborom na sudijsku funkciju.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Biserka Živanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić