.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 3304/2020
27.08.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić, Jelice Bojanić Kerkez, Jasminke Stanojević i Dobrile Strajina, članova veća, u parnici tužilje AA iz sela ..., čiji je punomoćnik Vladimir Mišković, advokat iz ..., protiv tuženog Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje Beograd, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 457/20 od 24.01.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 27.08.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 457/20 od 24.01.2020. godine, u delu stava prvog izreke kojim je odbijena žalba tužilje i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 22849/18 od 17.10.2019. godine u stavu drugom i stavu četvrtom izreke, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 457/20 od 24.01.2020. godine, u delu stava prvog izreke kojim je odbijena žalba tužilje i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 22849/18 od 17.10.2019. godine u stavu drugom i stavu četvrtom izreke.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 22849/18 od 17.10.2019. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezan je tuženi da isplati tužilji na ime naknade štete zbog neisplaćenih penzija za period od 01.03.2013. godine do 06.11.2017. godine pojedinačne mesečne iznose, sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog iznosa do isplate, sve bliže navedeno tim stavom izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje preko dosuđenog do traženog iznosa, za period od 01.03.2013. godine do 06.11.2017. godine. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da naknadi tužilji troškove parničnog postupka u iznosu od 210.880,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate. Stavom četvrtim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev za isplatu kamate na troškove parničnog postupka za period od presuđenja do izvršenja.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 457/20 od 24.01.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijene su, kao neosnovane, žalbe stranaka i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju iz svih zakonskih razloga, s pozivom na član 404. Zakona o parničnom postupku, radi ujednačavanja sudske prakse.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 87/18 - u daljem tekstu: ZPP), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema stavu 2. istog člana, o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Predmet tražene pravne zaštite je isplata razlike između penzije na koju je tužilja imala pravo u periodu od 01.03.2013. godine do 06.11.2017. godine i posebne penzije koju je tužilja primila u tom periodu. O ovom pravu tužilje sudovi su odlučili u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda u kojima je odlučivano o zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim pravnim osnovom, zbog čega u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.
Shodno navedenom, proizlazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stava 1. ZPP, te je Vrhovni kasacioni sud odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stava 2. tačke 5), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Članom 403. stavom 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000,00 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi naknade štete podneta je 04.04.2016. godine, a preinačena 29.11.2017. godine. Pobijana drugostepena presuda doneta je 14.01.2020. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela iznosi 1.375.327,25 dinara, što na dan preinačenja tužbe iznosi 11.490,71 evro (1 evro = 119,6904 dinara).
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu NBS na dan preinačenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija tužene koja se odnosi na odbijajući deo glavnog duga nedozvoljena, primenom odredbe člana 403. stava 3. ZPP.
Revizijom tužioca pobija se i drugostepeno rešenje kojim je potvrđeno rešenje o troškovima postupka u delu koji se odnosi na zakonsku zateznu kamatu na troškove. Odredbom člana 420. stav 1. ZPP, propisano je da se revizija može izjaviti i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno završen, ali primenom stava 2. istog člana, revizija protiv rešenja nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude, što znači da je uslovljena graničnom vrednošću za izjavljivanje revizije, propisanom članom 403. stav 3. ZPP.
Kada je za izjavljivanje revizije merodavna vrednost predmeta spora, na osnovu člana 28. stav 1. ZPP, uzima se samo vrednost glavnog duga, dok se prema stavu 2. istog člana, kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i parnični troškovi ne uzimaju u obzir ako ne čine glavni dug.
Imajući ovo u vidu, kao i da je u konkretnom slučaju revizija izjavljena i protiv drugostepenog rešenja kojim je odlučeno o sporednom traženju tužioca, koje ne čini njegovo glavno potraživanje, to je i revizija nedozvoljena.
Na osnovu člana 413. u vezi člana 410. stava 2. tačke 5 ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Božidar Vujičić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
