Presudom Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gžrr 38/2019 od 03.07.2019. godine, stavom prvim izreke žalba tužioca je delimično usvojena kao osnovana, a delimično odbijena kao neosnovana i prvostepena presuda preinačena u pobijanom delimično usvajajućem – obavezujućem delu odluke o glavnoj stvari (stav prvi izreke) i u pobijanom odbijajućem delu odluke o glavnoj stvari (stav treći izreke), tako što se dosuđeni iznos od 400 evra povišava na iznos od 900 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate prema srednjem kursu Narodne banke Srbije, sa zakonskom zateznom kamatom od 01.04.2019. godine kao dana presuđenja do konačne isplate, dok se u preostalom delu od traženih 3.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate, sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do konačne isplate, a za razliku od 2.100 evra sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do konačne isplate, zahtev tužioca odbija kao neosnovan. Preinačena je odluka o troškovima postupka u pobijanom obavezujućem delu (stav drugi izreke), tako što se dosuđeni iznos troškova parničnog postupka od 9.117,72 dinara povišava na iznos od 17.640,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do konačne isplate, dok se za razliku između dosuđenog i traženog iznosa sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do konačne isplate zahtev tužioca odbija kao neosnovan. Stavom drugim izreke, tužena je obavezana da tužiocu naknadi troškove žalbenog postupka u iznosu od 4.320,00 dinara, dok se za razliku od 10.080,00 dinara zahtev tužioca odbija kao neosnovan.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava sa pozivom na odredbu člana 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse.

Protiv drugostepene presude u delu odluke o troškovima postupka, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odlučuje kao o izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju tužene, sa zahtevom za naknadu troškova odgovora na reviziju.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljenih revizija na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj72/11 ... 87/18), Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o revizijama, kao izuzetno dozvoljenim u smislu člana 404. stav 1. ZPP.

Pravnosnažnom presudom odlučeno je o zahtevu tužioca koji se odnosi na novčano obeštećenje zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, u postupku pred Privrednim sudom u Somboru u predmetu St 24/2010, a povreda ovog prava tužiocu je utvrđena rešenjem Privrednog suda u Sremskoj Mitrovici R4 St 257/18 od 05.07.2018. godine. O pravu tužioca na novčano obeštećenje i visini novčanog obeštećenja sudovi su odlučili na osnovu odredbe člana 30. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku. Tužena revizijom ukazuje na neujednačenu sudsku praksu u pogledu odlučivanja o visini naknade za novčano obeštećenje, međutim, u presudama koje su priložene uz reviziju nije reč o identičnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji kao što je ova, pa nema potrebe za odlučivanjem o reviziji tužene radi ujednačavanja sudske prakse. Visina novčanog obeštećenja određuje se u svakom konkretnom slučaju, prema činjenicama i okolnostima koje su od uticaja na primenu merila za ocenu trajanja suđenja u razumnom roku.

U konkretnom slučaju nema potrebe za odlučivanjem o reviziji tužioca, radi ujednačavanja sudske prakse povodom odluke suda o visini troškova postupka, imajući u vidu da sudovi o troškovima postupka odlučuju u svakom konkretnom slučaju, ceneći odredbe Zakona o parničnom postupku kojima je regulisano odlučivanje o zahtevima stranaka za naknadu troškova, a čiji obračun se vrši u svakoj parnici na osnovu Advokatske tarife i predstavlja činjenično pitanje svakog konkretnog spora.

Kako u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, za odlučivanje o revizijama tužene i tužioca kao izuzetno dozvoljenim, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljenih revizija na osnovu člana 410. stav 2. i 420. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizije parničnih stranaka nisu dozvoljene.

Tužba u ovoj parnici podneta je 25.01.2019. godine, sa zahtevom za novčano obeštećenje zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 3.000 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate.

Po članu 27. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“ broj 40/15), nezavisno od vrste i visine tužbenog zahteva u postupku pred sudom shodno se primenjuju odredbe o sporovima male vrednosti iz zakona kojim se uređuje parnični postupak, a stavom tri istog člana, propisano je da revizija nije dozvoljena. Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, a odredbom člana 479. stav 6. tog zakona, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Kako je pobijanom drugostepenom presudom odlučeno u postupku po tužbi za novčano obeštećenje, u kome je prema članu 27. stav 3. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, isključeno pravo na izjavljivanje revizije, to je revizija tužene nedozvoljena. Iako je pobijanom odlukom preinačena prvostepena presuda, nema mesta primeni odredbe o dozvoljenosti revizije iz člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP, jer je u posebnoj glavi Zakona o parničnom postupku koji reguliše postupak u sporu male vrednosti propisano da revizija u ovim slučajevima nije dozvoljena, pa specijalno pravilo isključuje primenu opštih pravila (član 467. ZPP).

Revizijom tužioca napada se odluka o troškovima postupka koja ne predstavlja rešenje protiv koga se revizija može izjaviti u smislu člana 420. ZPP, pa je revizija tužioca izjavljena protiv ove vrste odluke koja predstavlja sporedno traženje u smislu člana 28. ZPP, nedozvoljena.

Zahtev tužioca za naknadu troškova na ime sastava odgovora na reviziju od strane advokata je odbijen na osnovu člana 154. stav 1. ZPP, jer se ne radi o troškovima potrebnim za vođenje ove parnice.

Na osnovu člana 413. u vezi člana 420. stav 6. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić