Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Vladimir Jakić, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Lazar Todorović, advokat iz ..., radi sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 11315/17 od 29.05.2019. godine, u sednici održanoj 27.08.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 11315/17 od 29.05.2019. godine kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 11315/17 od 29.05.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 2395/16 od 10.05.2017. godine, prvim stavom izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime sticanja bez osnova isplati iznos od 85.333,33 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 21.11.2002. godine, pa do isplate. Drugim stavom izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca u delu u kome je traženo da se obaveže tuženi da mu na ime sticanja bez osnova isplati preko dosuđenog, a do traženog iznosa, za iznos od još 83.742,67 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 21.11.2002. godine, pa do isplate, kao neosnovan. Trećim stavom izreke, odbačen je prigovor kompenzacije istaknut u podnesku tuženog od 22.02.2017. godine, kao neuredan. Četvrtim stavom izreke, obavezan je tuženi da tužiocu isplati troškove parničnog postupka u iznosu od 85.180,00 dinara.

Presudom Višeg suda u Beogradu Gž 11315/17 od 29.05.2019. godine, prvim stavom izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe tužioca i tuženog i potvrđena prvostepena presuda. Drugim stavom izreke, odbijeni su zahtevi tužioca i tuženog za troškove drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, u kojoj je predložio da Vrhovni kasacioni sud odluči primenom člana 395. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.125/04 i 111/09), a radi razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa, ujednačenja sudske prakse i potrebe novog tumačenja prava.

Apelacioni sud u Beogradu je rešenjem R3 2/20 od 30.01.2020. godine, predložio Vrhovnom kasacionom sudu da odlučuje o reviziji kao o izuzetno dozvoljenoj.

Predmet tražene pravne zaštite je sticanje bez osnova na ime izvedenih radova od strane tužioca na nepokretnosti, na kojoj je jedan od suvlasnika tuženi. Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi iz člana 395. ZPP, da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, s obzirom da u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, s obzirom na to da su pitanja na koja se ukazuje kao sporna, vezana za konkretnu činjeničnu podlogu i rešenje spornog odnosa stranaka, a pobijana drugostepena presuda je u skladu sa sudskom praksom i pravnim shvatanjima, zbog čega je odlučeno kao u prvom stavu izreke.

Vrhovni kasacioni sud je, ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 401. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 125/04 i 111/09), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 87/18), zaključio da revizija nije dozvoljena.

Članom 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11..87/18), propisano je da će se postupci započeti pre stupanja na snagu ovog zakona sprovesti po odredbama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 125/04 i 111/09).

Međutim, prema članu 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', broj 55/14, koji je stupio na snagu 31.05.2014. godine), revizija je dozvoljena u svim postupcima u kojima vrednost predmeta spora pobijanog dela prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, a koji nisu pravnosnažno rešeni do dana stupanja na snagu ovog zakona.

Drugostepena presuda protiv koje je revizija izjavljena doneta je 29.05.2019. godine, dakle posle stupanja na snagu novela Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', broj 55/14).

Tužba u ovoj parnici radi naknade štete podneta je 21.11.2002. godine. Vrednost predmeta spora je 169.076,00 dinara.

Imajući u vidu da se radi o imovinsko-pravnom sporu koji se odnosi na potraživanje u novcu u kome vrednost predmeta spora očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u drugom stavu izreke rešenja.

Predsednik veća - sudija
Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić