.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 2838/2020
16.09.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Zorane Delibašić, Gordane Komnenić, Božidara Vujičića i Biserke Živanović, članova veća, u pravnoj stvari tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Miloš Petrović, advokat iz ..., protiv tuženog A.D. „Elektromreža Srbije“ Beograd, koga zastupa punomoćnik Igor Isailović, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 4630/19 od 12.12.2019. godine, u sednici održanoj 16.09.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 4630/19 od 12.12.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 4630/19 od 12.12.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Leskovcu P 3051/17 od 26.07.2018. godine, stavom prvim izreke, utvrđeno je pravo postojanja stvarne službenosti nadzemnih elelktroenergetskih vodova dalekovoda na parceli tužilje k.p. .../..., površine 56,16 ari po LN ... KO ..., kao poslužnom dobru u korist tuženog kao vlasnika povlasnog dobra energetskog objekta dalekovoda 400 kv Niš-makednonska granica u merama i granicama bliže opisanom kao u tom stavu izreke. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužilji na ime naknade za ustanovljenu stvarnu službenost isplati iznos od 101.810,00 dinara, sa zakonskm zateznom kamatom počev od 11.09.2017. godine do isplate. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužilji na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 70.736,00 dinara, u roku od 8 dana od prijema presude, a nakon proteka ovog roka sa zakonskom zateznom kamatom do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 4630/19 od 12.12.2019. godine, odbijena je žalba tuženog i prvostepena presuda je potvrđena.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava na osnovu člana 403. i 404. ZPP.
Tužilja je podnela odgovor na reviziju.
Prema članu 404. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14 i 87/18), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema stavu 2. istog člana, o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Predmet tražene pravne zaštite je obavezivanje tuženog na isplatu tužilji naknade zbog konstituisanog prava zakonske stvarne službenosti provođenjem preko parcele tužilje nadzemnih elelktroenergetskih vodova dalekovoda u korist tuženog. Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za primenu ovog pravnog instituta, jer u konkretnom slučaju ne postoji potreba za novim tumačenjem prava, niti za ujednačavanjem sudske prakse, budući da pravno shvatanje izraženo u nižestepenim odlukama po pitanju pravne prirode naknade zbog prolaska nadzemnih elelktroenergetskih vodova i određivanja njene visine ne odstupa od pravnog stava usvojenog na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanoj 23.01.2017. godine. Navodima revizije ističe se pogrešno tumačenje pojedinih odredaba zakona, što ne predstavlja razlog za primenu člana 404. ZPP, o izuzetnoj dozvoljenosti revizije.
Imajući u vidu navedeno, kao i da tuženi u reviziji ne ukazuju na drugačije odluke drugostepenih sudova ili Vrhovnog kasacionog suda, to nisu ispunjeni uslovi da se revizija tuženih smatra posebnom, u smislu člana 404. stav 1. ZPP, na osnovu čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Tužba u ovoj pravnoj stvari, podneta je 11.09.2017. godine, a podneskom od 26.07.2018. godine tužba je preinačena povećanjem zahteva na iznos od 101.810,00 dinara.
Člano 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi 3.000 evra, dok prema članu 479. stav 6. ZPP, protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje koje očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra na dan preinačenja tužbe, radi se o sporu male vrednosti u kome revizija nije dozvoljena, pa je i revizija tuženog nedozvoljena, primenom člana 479. stav 6. ZPP.
Na osnovu iznetog, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Vesna Popović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
