.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 4052/2019
12.02.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović i Spomenke Zarić, članova veća, u vanparničnom predmetu predlagača AA iz ... i BB iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Mile Korać, advokat iz ..., protiv protivnika predlagača Opštine Žabalj, koju zastupa pravobranilac opštine, radi utvrđenja, odlučujući o reviziji protivnika predlagača izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Novom Sadu Gž 512/2019 od 22.02.2019. godine, u sednici od 12.02.2020. godine, doneo
R E Š E NJ E
ODBIJA SE kao neosnovana revizija protivnika predlagača izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Novom Sadu Gž 512/2019 od 22.02.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem Osnovnog suda u Novom Sadu R1. 84/2018 od 12.12.2018. godine stavom prvim izreke utvrđena je naknada za eksproprisanu nepokretnost parcelu .. u vlasništvu predlagača AA, u iznosu od 4.163.108,50 dinara. Stavom drugim izreke utvrđena je naknada za eksproprisanu nepokretnost u suvlasništvu tužene BB sa 13120/34881 dela, parcela .., u iznosu od 6.327.616,25 dinara, i protivnik predlagača je obavezan da predlagačima isplati navedene novčane iznose sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate. Stavom trećim izreke protivnik predlagača je obavezan da predlagačima naknadi parnične troškove u iznosu od 637.483 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate, dok je odbijen zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate na troškove prničnog postupka za period od presuđenja do dana izvršnosti odluke.
Rešenjem Višeg suda u Novom Sadu Gž 512/2019 od 22.02.2019. godine delimično je usvojena žalba protivnika predlagača i prvostepeno rešenje preinačeno u delu koji se odnosi na troškove parničnog postupka, tako što je protivnik predlagača obavezan na isplatu iznosa od 592.483 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti odluke do isplate. U preostalom delu, žalba protivnika predlagača je odbijena i potvrđeno prvostepeno rešenje.
Protiv drugostepenog rešenja, protivnik predlagača je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijano rešenje u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ 72/11, 55/14) i utvrdio da revizija nije osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijom se neosnovano ukazuje na bitnu povredu parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP pred drugostepenim sudom, jer je u obrazloženju drugostepenog rešenja sud ocenio bitne žalbene navode, u smislu člana 396. stav 1. ZPP.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužena je izvršila eksproprijaciju parcele .. i .. u 25920/34881 idealnog dela, radi potrebe izgradnje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, a javni interes za eksproprijaciju utvrđen je rešenjem Vlade Republike Srbije od 25.10.2012. godine. Poreska uprava Odsek Žabalj dostavila je procenu tržišne vrednosti nepokretnosti, vodeći računa o vrsti zemljišta, a na osnovu podataka o tržišnoj vrednosti utvrđenoj pravnosnažnim rešenjima Poreske uprave za iste ili slične nepokretnosti. Na osnovu navedenih parametara, utvrđena je tržišna vrednost u iznosu od 135.000 dinara / m2. Predlagači su smatrali da je procena tržišne cene od strane Poreske uprave neprimereno niska, pa su predložili veštačenje koje je sprovedeno putem veštaka građevinske struke. Nalazom i mišljenjem veštaka tržišna vrednost je utvrđena direktnim upoređivanjem cena odgovarajućeg zemljišta, s obzirom da su predmetne nekretnine u trećoj zoni i predstavljaju građevinsko zemljište van građevinskog reona, pa je utvrđena cena od 482,29 dinara po kvadratnom metru, odnosno 4.163.108,50 dinara za parcelu .. i iznos od 6.327.616,25 dinara za suvlasnički udeo parcele .. .
Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je u nižestepenim rešenjima primenjeno materijalno pravo kada je utvrđena visina naknade za eksproprisane nepokretnosti i tužena obavezana da predlagačima isplati navedene novčane iznose sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom.
Prema članu 42. Zakona o eksproprijaciji, naknada za eksproprisano poljoprivredno zemljište i građevinsko zemljište određuje se u novcu prema tržišnoj ceni takvog zemljišta, ako zakonom nije drugačije propisano. Procenu tržišne cene vrši organ nadležan za utvrđivanje poreza na prenos apsolutnih prava na nepokretnostima.
U konkretnom slučaju, visina tržišne cene eksproprisanih nepokretnosti utvrđena je u skladu sa članom 42. Zakona o eksproprijaciji, pri čemu je Poreska uprava, kao organ nadležan za utvrđivanje poreza za prenos apsolutnih prava na nepokretnostima, dala svoju procenu tržišne vrednosti nepokretnosti. Procena koju vrši Poreska uprava predstavlja najniži iznos naknade za eksproprisanu nepokretnost, pri čemu ovaj organ ne utvrđuje tržišnu vrednost eksproprisane nepokretnosti već samo daje njenu procenu, a sud je nadležan da utvrdi naknadu za eksproprisanu nepokretnost. U postupku se, pored procene Poreske uprave, mogu izvoditi i drugi dokazi, odnosno odrediti veštačenje ukoliko to predlažu učesnici u postupku, kao u konretnom slučaju, a u skladu sa članom 136. Zakona o vanparničnom postupku.
Revizijom se neosnovano ukazuje da nije utvrđena realna vrednost predmetnih parcela, da je veštak uzimao u obzir parametre koje nije smeo, te da je sud pogrešno primenio Zakon o eksproprijaciji u delu koji je organ nadležan za utvrđivanje poreza na prenos apsolutnih prava na nepokretnostima. Međutim, sud je imao u vidu procenu tržišne cene eksproprisanih nepokretnosti koju je utvrdila Poreska uprava u odnosu na poljoprivredno zemljište. Do razlike u proceni tržišne vrednosti između izveštaja Poreske uprave i nalaza veštaka došlo je usled toga što je predmetno zemljište upisano u katastru nepokretnosti kao poljoprivredno zemljište, iz razloga što korisnik nije preveo namenu zemljišta na neizgrađeno gradsko građevinsko zemljište, koja činjenica ne umanjuje njegovu vrednost, a naknada za eksproprisane nepokretnosti treba da odražava realnu vrednost oduzete imovine.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.
Predsednik veća-sudija
Jasminka Stanojević, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
