Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Branislava Bosiljkovića, Branke Dražić, Danijele Nikolić i Dobrile Strajina, članova veća, u parnici tužioca „MERCATOR-S“ d.o.o Novi Sad, čiji je punomoćnik Petar Učajev, advokat iz ..., protiv tuženog AA iz ..., čiji je punomoćnik Ivan Ćalović, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Čačku Gž 191/19 od 21.08.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 09.07.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Čačku Gž 191/19 od 21.08.2019. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Čačku Gž 191/19 od 21.08.2019. godine

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Čačku P 685/18 od 05.09.2018. godine, koja je ispravljena rešenjem istog suda od 12.10.2018. godine, stavom prvim izreke ukinuto je rešenje Osnovnog suda u Čačku Pl 43/14 od 26.03.2014. godine u delu u kome je obavezan tuženi da tužiocu na ime duga isplati iznos od 68.276,12 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 09.01.2014. godine do isplate i na ime troškova izdavanja platnog naloga u iznosu od 10.632,00 dinara. Stavom drugim izreke odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da tužiocu na ime duga isplati iznos u visini od 68.276,12 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 09.01.2014. godine do isplate i na ime troškova izdavanja platnog naloga u iznosu od 10.632,00 dinara, kao neosnovan. Stavom trećim izreke obavezan je tužilac da tuženom na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 70.500,00 dinara.

Presudom Višeg suda u Čačku Gž 191/19 od 21.08.2019. godine stavom prvim izreke odbijena je kao neosnovana žalba tužioca, a presuda Osnovnog suda u Čačku P 685/18 od 05.09.2018. godine, u stavu prvom i drugom je potvrđena. Stavom drugim izreke preinačeno je rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u stavu trećem izreke presude Osnovnog suda u Čačku P 685/18 od 05.09.2018. godine i rešenje P 685/18 od 12.10.2018. godine i obavezan je tužilac da tuženom na ime troškova postupka isplati iznos od 71.446,00 dinara. Stavom trećim izreke odbijen je zahtev tuženog za dosuđenje troškova žalbenog postupka, kao neosnovan.

Protiv drugostepene presude, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s predlogom da se o istoj odlučuje na osnovu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, radi ujednačavanja sudske prakse.

Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14 i 87/18), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Stavom 2. ovog člana propisano je da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

U parničnom postupku u ovoj pravnoj stvari tužilac je podneo tužbu sa predlogom za izdavanje platnog naloga na osnovu verodostojne isprave-overenog izvoda iz poslovnih knjiga-analitička konto kartica, radi naplate duga u iznosu od 68.276,12 dinara, te je nakon što je usvojen predloženi platni nalog, tuženi izjavio prigovor, nakon čega je prvostepeni sud zakazao ročište za glavnu raspravu i sproveo dokazni postupak. Nižestepeni sudovi odbili su kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca za isplatu duga, sa obrazloženjem da tužilac nije dokazao osnov potraživanja, obzirom da priložena analitička kartica predstavlja jednostrani akt izdavao tj. privatnu ispravu iz koje se ne može utvrditi postojanje navedenih dugovanja, zbog čega je ukinuto rešenje Pl 43/14 od 26.03.2014. godine i odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca za isplatu duga u iznosu od 68.276,12 dinara.

Uzimajući u obzir vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge za odbijanje tužbenog zahteva, u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana. Tužilac u reviziji ukazuje na činjenice i pravna pitanja koja se odnose na konkretan spor, što nije razlog za odlučivanje o reviziji, kao posebnoj reviziji. Obrazloženje pobijane drugostepene presude za odluku o potvrđivanju prvostepene presude, u skladu je sa postojećom sudskom praksom u tumačenju i primeni materijalnog prava, tako da ne postoji potreba za novim tumačenjem prava. Stoga, bez obzira na sudsku odluku na koju se tužilac poziva u reviziji, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne postoji potreba da se odlučuje o posebnoj reviziji tužioca radi ujednačavanja sudske prakse.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda ne postoji potreba da se odlučuje o posebnoj reviziji tužioca, radi ujednačavanja sudske prakse.

Iz navedenih razloga, posebna revizija tužioca nije dozvoljena, pa je primenom člana 404. ZPP odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, u vezi člana 479. stav 6. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužioca nije dozvoljena. Pobijanom presudom pravnosnažno je okončan postupak u sporu male vrednosti iz člana 468. ZPP. Prema članu 479. stav 6. istog zakona, protiv odluke drugostepenog suda u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Imajući u vidu izloženo, na osnovu člana 413. ZPP odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća-sudija

Branislava Apostolović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić