Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Branke Dražić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Darko Miščević, advokat iz ..., protiv tuženog Grada Beograda, čiji je zastupnik Gradsko javno pravobranilaštvo iz Beograda, radi naknade štete, odlučujući o sukobu stvarne nadležnosti između Apelacionog suda u Beogradu i Višeg suda u Beogradu, na sednici održanoj 18.06.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

Za odlučivanje o žalbi tuženog, izjavljenoj protiv presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P 28729/12 od 27.09.2017. godine, ispravljene rešenjem istog suda P 28729/12 od 24.05.2019. godine, stvarno je NADLEŽAN Apelacioni sud u Beogradu.

O b r a z l o ž e nj e

Prvi osnovni sud u Beogradu, presudom P 28729/12 od 27.09.2017. godine, ispravljene rešenjem tog suda P 28729/12 od 24.05.2019. godine, delimično je usvojio tužbeni zahtev tužioca, tako što je obavezao tuženog da isplati tužiocu na ime naknade nematerijalne štete iznos od 170.000,00 dinara i to iznos od 80.000,00 dinara na ime pretrpljenih fizičkih bolova, iznos od 60.000,00 dinara na ime pretrpljenog straha i iznos od 30.000,00 dinara na ime pretrpljenih duševnih bolova izazvanih naruženošću, sve sa zakonskom zateznom kamatom od 27.09.2017. godine, pa do isplate (stav prvi izreke). Odbio je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca, u delu kojim je tražio da se obaveže tuženi da isplati tužiocu na ime naknade nematerijalne štete preko dosuđenog iznosa, iznos od još 230.000,00 dinara i to iznos od još 70.000,00 dinara na ime pretrpljenih fizičkih bolova, iznos od još 40.000,00 dinara na ime pretrpljenog straha i iznos od još 120.000,00 dinara na ime pretrpljenih duševnih bolova izazvanih naruženošću, sve sa zakonskom zateznom kamatom od 27.09.2017. godine pa do isplate (stav drugi izreke). Obavezao je tuženog da naknadi tužiocu na ime troškova parničnog postupka iznos od 107.000,00 dinara (stav treći izreke).

Protiv navedene presude, tuženi je izjavio žalbu.

Viši sud u Beogradu, rešenjem Gž 12725/19 od 29.01.2020. godine, oglasio se stvarno nenadležnim za odlučivanje o žalbi tuženog, izjavljenoj protiv presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P 28729/12 od 27.09.2017. godine, ispravljene rešenjem istog suda P 28729/12 od 24.05.2019. godine i odlučio da predmet ustupi Apelacionom sudu u Beogradu, kao stvarno i mesno nadležnom sudu za dalje postupanje i odlučivanje. U obrazloženju je ukazao, da imajući u vidu istaknut tužbeni zahtev opredeljen podneskom od 16.12.2015. godine na ukupan iznos od 400.000,00 dinara, da se u konkretnoj situaciji ne radi o sporu male vrednosti, s obzirom na to da vrednost predmeta spora prelazi iznos od 3.000 evra (računajući po srednjem kursu NBS na dan 16.12.2015. godine 1 evro je iznosio 122,2767 dinara i da vrednost predmeta spora iznosi 3.271,2691 evra) i da je za odlučivanje o izjavljenoj žalbi tuženog stvarno nadležan Apelacioni sud u Beogradu, na osnovu člana 23. i 24. Zakona o uređenju sudova.

Apelacioni sud u Beogradu, nije prihvatio stvarnu nadležnost, već je uz dopis Gž 1960/20 od 28.05.2020. godine, spise predmeta dostavio Vrhovnom kasacionom sudu radi odlučivanja o sukobu stvarne nadležnosti između sudova iste vrste. U obrazloženju je ukazao, da, kako je u konkretnoj situaciji žalba tuženog izjavljena samo protiv odluke sadržane u stavu prvom izreke, kojim je tužbeni zahtev tužioca usvojen za ukupan iznos od 170.000,00 dinara i protiv odluke o troškovima parničnog postupka u iznosu od 107.000,00 dinara, sadržane u stavu trećem izreke, koji ukupan iznos ne prelazi iznos od 3.000 evra, da se po oceni tog suda radi o sporu male vrednosti i da je za odlučivanje o izjavljenoj žalbi stvarno nadležan Viši sud u Beogradu, na osnovu odredbe člana 23. stav 2. tačka 3. Zakona o uređenju sudova.

Vrhovni kasacioni sud je odlučujući o nastalom sukobu stvarne nadležnosti, na osnovu odredbe člana 22. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 49/13 - US, 74/13 - US, 55/14, 87/18 i 18/20), a u vezi odredbe člana 30. stav 2. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br.116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11, 101/11, 101/13, 40/15, 106/15, 13/16, 108/16, 113/17, 65/18-US, 87/18 i 88/18-US), utvrdio da je za odlučivanje u drugom stepenu o izjavljenoj žalbi tuženog, stvarno nadležan Apelacioni sud u Beogradu.

Tužba je podneta 28.12.2012. godine. U tužbi je navedena vrednost predmeta spora u iznosu od 300.000,00 dinara. Tužilac je u tužbi predložio da se obaveže tuženi da mu isplati na ime naknade nematerijalne štete i to pretrpljenih fizičkih bolova iznos od 150.000,00 dinara i pretrpljenog straha iznos od 150.000,00 dinara, sve ukupno 300.000,00 dinara. Tužilac je podneskom od 16.12.2015. godine preinačio tužbu povećanjem postojećeg tužbenog zahteva na ukupan iznos od 400.000,00 dinara, po opredeljenim vidovima na ime naknade nematerijalne štete, kao u izreci prvostepene presude. Pobijana prvostepena presuda sadrži pravnu pouku da, „protiv ove presude dozvoljena je žalba Višem sudu u Beogradu u roku od osam dana od dana dostavljanja pismenog otpravka, a preko ovoga suda“.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, je propisano, da, sporovi male vrednosti, u smislu odredaba ove glave, jesu sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Odredbom stava 2. ovog člana, da, promena kursa iz stava 1. ovog člana nakon podnošenja tužbe ne utiče na primenu pravila ovog postupka.

Odredbom člana 476. stav 1. ZPP je propisano da, ako tužilac preinači tužbu tako da vrednost predmeta spora prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije, postupak će da se dovrši u skladu sa odredbama ovog zakona o opštem parničnom postupku.

Prema tome, bez obzira na pravnu pouku u prvostepenoj presudi, kako je tužilac preinačio tužbu povećanjem postojećeg tužbenog zahteva na ukupan iznos od 400.000,00 dinara i kao vrednost predmeta spora uzima samo vrednost glavnog zahteva, u smislu odredbe člana 28. stav 1. ZPP, koji iznos očigledno prelazi dinarsku protivvrednost od 3.000 evra, propisan odredbama člana 468. stav 1. i 476. stav 1. ZPP, to se u konkretnoj situaciji ne radi o sporu male vrednosti, zbog čega se postupak po žalbi tuženog ima sprovesti po opštim pravilima Zakona o parničnom postupku.

Kako apelacioni sud odlučuje o žalbama i na presude osnovnih sudova u građanskopravnim sporovima, ako za odlučivanje o žalbi nije nadležan viši sud, s obzirom na to da se u konkretnoj situaciji ne radi o sporu male vrednosti, to je za odlučivanje o izjavljenoj žalbi tuženog, stvarno nadležan Apelacioni sud u Beogradu, na osnovu odredbe člana 24. stav 1. tačka 3. Zakona o uređenju sudova.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 22. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić