U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Matković Stefanović i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., Opština ..., čiji je punomoćnik Milica Milovančević, advokat u ..., protiv tuženog Kulturni centar „Topola“, Topola koga zastupa punomoćnik Milan Petrović, advokat u ..., radi poništaja rešenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3242/18 od 29.07.2019. godine, u sednici veća održanoj 18. juna 2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3242/18 od 29.07.2019. godine.

ODBIJAJU SE zahtevi tužioca i tuženog za naknadu troškova postupka po reviziji.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Aranđelovcu sudska jedinica u Topoli P1 43/17 od 31.05.2018. godine usvojen je tužbeni zahtev tužioca i poništeno kao nezakonito rešenje tuženog br. 50 od 20.01.2017. godine, kojim je tužiocu prestao radni odnos dana ...2017. godine, što je tuženi dužan da prizna i tužioca vrati na poslove koji odgovaraju stručnoj spremi i osposobljenosti. Obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 70.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude pa do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3242/18 od 29.07.2019. godine preinačena je presuda Osnovnog suda u Aranđelovcu sudske jedinice u Topoli P1 43/17 od 31.05.2018. godine, tako što je odbijen tužbeni zahtev tužioca da se poništi kao nezakonito rešenje tuženog br. 50 od 20.01.2017. godine, kojim rešenjem je prestao radni odnos tužiocu sa danom ...2017. godine, kao i da tuženi to prizna i tužioca vrati na poslove koji odgovaraju stručnoj spremi i osposobljenosti, kao neosnovan, i obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 107.300,00 dinara.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilac je izjavio blagovremenu i dozvoljenu reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 49/13 – US, 74/13 – US, 55/2014, 87/2018 i 18/2020 – u daljem tekstu: ZPP), i nalazi da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijom se ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, navodima da je presuda protivrečna razlozima iz obrazloženja, što nisu zakonom predviđeni razlozi za reviziju prema odredbama člana 407. ZPP, te ih revizijski sud nije cenio. Vreme za koje je drugostepeni sud doneo odluku po žalbi u odnosu na prijem spisa predmeta prvostepenog suda, sa žalbom, nije od značaja za pravilnost odluke o žalbi i zahtevima stranaka, u smislu člana 374. stav 1. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju na kome je zasnovana pobijana odluka, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog na neodređeno vreme, na osnovu ugovora o radu od 10.07.2009. godine. Radni odnos mu je prestao ...2017. godine rešenjem tuženog br. 58 od 20.01.2017. godine, iz razloga što je prestala potreba za obavljanjem poslova na radnom mestu ... usled ekonomskih i organizacionih promena kod tuženog poslodavca. U navedenom rešenju stoji i da se tužiocu utvrđuje pravo na otpremninu u iznosu od 218.612,00 dinara, koja će se isplatiti najkasnije do prestanka radnog odnosa. Tužiocu je isplaćena otpremnina. Skupština opštine Topola je donela odluku br. 020-384/2016-05-I, koja je stupila na snagu 07.12.2016. godine, kojom je smanjen broj izvršilaca kod tuženog za jedan. U skladu sa navedenom odlukom tuženi je doneo Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta br. 523 od 12.12.2016. godine, koji je stupio na snagu 27.12.2016. godine, na osnovu kojeg je ukinuto radno mesto tužioca ... . Tuženi se obratio načelniku Opštinske uprave sa zahtevom da bude obavešten da li postoji mogućnost da izvršilac čije je radno mesto ukinuto može da zasnuje radni odnos kod drugog poslodavca u sistemu lokalne samouprave. Tuženi je obavešten od strane JKSP Topola da ima jedno upražnjeno mesto čije bi uslove moglo da ispuni lice iz zahteva koji je uputio direktor Kulturnog centra, ali da je potrebno da se utvrdi postojanje zdravstvenih sposobnosti i obavi detaljni razgovor. Tužilac je obavešten od strane direktora kulturnog centra da postoji jedno upražnjeno mesto čije bi uslove mogao da ispuni, te da se može obratiti JKSP Topola radi obavljanja razgovora u cilju utvrđivanja uslova za zasnivanje radnog odnosa. Odlukom o izmeni i dopuni odluke o maksimalnom broju zaposlenih na neodređeno vreme od 07.12.2016. godine, koju je donela SO Topola, kojom je smanjen broj izvršilaca kod tuženog, povećan je broj izvršilaca kod JKSP Topola u Topoli za jedan, tako da ukupan broj zaposlenih u svim organizacionim oblicima u sistemu jedinica lokalne samouprave Opštine Topole ostaje isti - 215. Pravilnikom tuženog o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta od 08.03.2016. godine, sistematizovano je četiri radna mesta: direktor – 1 izvršilac, samostalni saradnik za organizaciju kulturnih programa – 2 izvršioca, organizator materijalno-finansijskih i administrativnih poslova – 1 izvršilac i realizator Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta broj 523 od 12.12.2016. godine, su sistematizovana 3 radna mesta sa 4 izvrilaca, s tim što je ukinuto radno mesto koje je bilo sistematizovano Pravilnikom od 08.03.2016. godine ... na koje je tužilac bio raspoređen.

Kod od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da je tužbeni zahtev tužioca osnovan, jer se tuženi u pobijanom rešenju poziva na organizacione promene, ali u rešenju ne objašnjava koje su to organizacione promene koje su se dogodile kod tuženog, osim što je ukinuto radno mesto tužioca, da se u obrazloženju rešenja ne pominje da su cenjene porodične prilike tužioca, niti se spominje eventualna mogućnost da tehnološkim viškom bude proglašen neko od izvršilaca na drugom radnom mestu, posebno imajući u vidu da je za ostala radna mesta predviđena visoka stručna sprema i da je bilo moguće propisati i primeniti kriterijume za utvrđivanje viška zaposlenih na tim radnim mestima, što uopšte nije ni razmatrano od strane poslodavca. Prvostepeni sud smatra da je tuženi bio dužan pre donošenja spornog rešenja da odredi radno mesto na kojem bi tužilac mogao da zasnuje radni odnos kod drugog poslodavca na nivou lokalne samouprave.

Suprotno, drugostepeni sud je preinačio prvostepenu odluku iz razloga što je tuženi dokazao da je došlo do organizacionih promena, tako što je ukinuto radno mesto tužioca, što jeste opravdani razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca u smislu odredaba člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05… 75/05) koji je važio u vreme donopenja pobijanog rešenja, zbog čega je odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca za poniptaj rešenja o otkazu ugovora o radu i za vraćanje na rad, imajući u vidu i činjenicu da je poslodavac tužiocu Kulturni centar Topola, a ne JKSP Topola, te da je tuženi dokazao da nije imao mogućnosti da tužioca rasporedi na drugo radno mesto u okviru istog pravnog lica, kao i da je tužiocu isplaćena otpremnina.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda pravilna je odluka drugostepenog suda.

Odredbom člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu koji je važio u vreme donošenja spornog rešenja („Službeni glasnik RS“, br.24/05...75/14), propisano je da zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca, i to ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla.

Imajući u vidu citirane zakonske odredbe, pravilno je stanovište drugostepenog suda da je rešenje o otkazu ugovora o radu tužiocu zakonito, s obzirom da je doneto pod uslovima propisanim zakonom. Kada je Skupština opštine Topola donela odluku na osnovu koje je smanjen broj izvršilaca kod tuženog za jedan, i u skladu sa navedenom odlukom tuženi doneo Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta, što jesu organizacione promene, kojima se menja organizacija obavljanja poslova u okviru delatnosti tuženog, na osnovu kojeg je ukinuto radno mesto tužioca, odnosno prestala potreba za obavljanjem određenog posla na kojem je on bio jedini izvršilac, tada je ispunjen uslov iz odredbe člana 179. stav 5. tačka 1. tada važećeg Zakona o radu za prestanak radnog odnosa tužiocu s obzirom na potrebe poslodavca.

Revizijski navodi kojima se ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava nisu osnovani.

Suprotno navodima revizije autonomno pravo poslodavca je da organizuje i racionalizuje proces rada, odnosno obavljanje poslova iz svoje delatnosti sa odgovarajućim brojem izvršilaca, te sud ne može da se upušta u ocenu opravdanosti organizacionih promena. S tim u vezi ne može ceniti opravdanost potrebe osnivača tuženog Opštine Topola, ni ekonomske ni druge prirode, kod donošenja odluke o smanjenju broja zaposlenih na neodređeno vreme za svaki organizacioni oblik u sistemu lokalne samouprave. Stoga su bez značaja navodi revizije o planiranim budžetskim sredstvima za veći broj zaposlenih kod tuženog. U parničnom postupku ne ispituje se usklađenost odluke jedinice lokalne samouprave sa zakonskim propisima, pa ni Zakonom o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru. Pobijano rešenje nije protivno odredbama tog zakona.

Zakonom o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru („Službeni glasnik RS“ br. 68/2015 i 81/2016 – Odluka US RS) utvrđuje se način i načela određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru, kao i obim i rokovi smanjenja broja zaposlenih do dostizanja utvrđenom maksimalnog broja zaposlenih, i u sistemu javnih sektora jedinica lokalne samouprave. Prema članu 6. tog Zakona, skupština jedinice lokalne samouprave svojim aktom utvrđuje maksimalan broj zaposlenih za svaki organizacioni oblik u sistemu lokalne samouprave. Prema članu 22., organizacioni oblik za koji je u skladu sa ovim Zakonom utvrđena potreba racionalizacije dužan je da nakon donošenja novih akata o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta (i nakon prestanka radnog odnosa zaposlenih sa kojima je zaključen sporazum o prestanku radnog odnosa uz novčanu naknadu), utvrdi broj zaposlenih za čijim radom prestaje potreba u skladu sa novom organizacijom rada najmanje do broja utvrđenog odlukom o maksimalnom broju zaposlenih. Onaj organizacioni oblik koji ima obavezu donošenja programa za rešavanje viška zaposlenih u skladu sa zakonom, dužan je da na propisani način donese i sprovede program rešavanja viška zaposlenih, kojim bi predvideo i kriterijume za utvrđivanje viška zaposlenih i mere za njihovo zapošljavanje, eventualno i kod drugog poslodavca, ali prema odredbama Zakona o radu, člana 153. tuženi ne spada u krug poslodavaca koji ima obavezu donošenja programa za rešavanje viška zaposlenih. Zaposleni koji je utvrđen kao višak zaposlenih, odnosno koji je neraspoređen, prema odredbama Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru ima pravo na isplatu otpremnine zbog prestanka potrebe za njegovim radom u skladu sa zakonom.

Primena kriterijuma za utvrđivanje viška zaposlenih moguća je kada su propisani kod poslodavca kada je to predviđeno zakonom i u situaciji kada je više izvršilaca na poslu za čijim obavljanjem je prestala potreba.

Revizijski sud je cenio navode revizije da je od uticaja na zakonitost pobijanog rešenja okolnost da je tužilac do 16.07.2016. godine bio član Upravnog odbora tuženog iz reda zaposlenih i našao da ne stoje za opravdane. Nema utvrđenih okolnosti koje bi ukazivale na to da je otkaz ugovora o radu bio posledica aktivnosti tužioca kao člana Upravnog odbora iz reda zaposlenih, u smislu člana 188. Zakona o radu, dok protivno navodima revizije zakonom nije predviđen potreban rok od prestanka ovog svojstva do donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu.

Na osnovu iznetog, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova postupka po reviziji jer sa revizijom tužilac nije uspeo, a i zahtev tuženog za naknadu troškova za sastav odgovora na reviziju, jer odgovor na reviziju nije bio potreban, na osnovu člana 165. stav 1. ZPP u vezi sa članom 153. stav 1. istog zakona,

Predsednik veća - sudija

Branko Stanić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić