.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 3089/2020
10.09.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić, Danijele Nikolić, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., selo ..., čiji je punomoćnik Vladimir Mišković advokat iz ..., protiv tuženog Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje iz Beograda, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6979/2019 od 05.12.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 10.09.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6979/2019 od 05.12.2019. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6979/2019 od 05.12.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 792/17 od 22.05.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je prigovor apsolutne nenadležnosti tog suda. Stavom drugim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezan tuženi da na ime manje isplaćenih penzija za period od decembra 2013. godine do februara 2018. godine isplati tužiocu iznos od 1.451.554,04 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačne novčane iznose navedene u ovom stavu izreke počev od označenih datuma pa do isplate, sve u roku od 15 dana od dana prijema prepisa presude pod pretnjom prinudnog izvršenja. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev u delu kojim je traženo da se obaveže tuženi da na ime manje isplaćenih penzija za period od marta 1999. godine do novembra 2013. godine isplati tužiocu iznos od 2.160.224,55 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačne novčane iznose navedene u ovom stavu izreke počev od označenih datuma pa do konačne isplate. Stavom četvrtim izreke, usvojen je predlog tužioca za oslobađanje od obaveze plaćanja sudskih taksi. Stavom petim izreke, obavezan je tuženi da naknadi tužiocu troškove parničnog postupka u iznosu od 141.250,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 22.05.2019. godine do isplate u roku od 15 dana od dana prijema pismenog otpravka presude pod pretnjom prinudnog izvršenja.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 6979/2019 od 05.12.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe tužioca i tuženog i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 792/17 od 22.05.2019. godine u prvom, drugom, trećem i delu petog stava izreke kojim je odlučeno o visini troškova parničnog postupka. Stavom drugim izreke, preinačena je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 792/17 od 22.05.2019. godine u delu petog stava izreke i obavezan tuženi da tužiocu iznos troškova parničnog postupka od 141.250,00 dinara isplati sa zakonskom zateznom kamatom počev od nastupanja uslova za izvršenje pa do isplate, u roku od 15 dana od prijema ove presude, dok je zahtev tužioca za isplatu zakonske zatezne kamate počev od 22.05.2019. godine kao dana presuđenja pa do dana nastupanja uslova za izvršenje odbijen kao neosnovan. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku - radi ujednačavanja sudske prakse, blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u ovom sporu nema mesta odlučivanju o reviziji tužioca predviđenoj navedenom zakonskom odredbom (posebna revizija) iz razloga koje navodi revident.
Pobijana drugostepena presuda, u delu kojim je pravnosnažno odbijen tužbeni zahtev, ne odstupa od prakse domaćih sudova o zastarelosti potraživanja (član 376. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima) i sledstveno tome gubitku prava tužioca da zahteva naknadu štete zbog nezakonitog rada tuženog (član 172. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima) - neosnovanog uskraćivanja isplate penzije po pravnosnažnom rešenju kojim mu je to pravo priznato.
Pozivanje tužioca na presudu Vrhovnog kasacionog suda Rev 974/12 od 07.03.2013. godine i rešenje Višeg suda u Beogradu Gž 11283/16 od 20.09.2017. godine nije od uticaja. Označena presuda Vrhovnog kasacionog suda doneta je u sporu u kojem tuženi nije istakao prigovor zastarelosti, dok je u navedenom rešenju Višeg suda izražen stav o nezastarivosti prava na penziju, a ne o nezastarivosti potraživanja neisplaćenih penzija.
Ne postoji odstupanje ni od prakse Evropskog suda za ljudska prava - odluke tog suda u predmetu Skenderi i drugi protiv Srbije od 27.07.2017. godine (predstavka P 15090/08). U toj odluci je izražen stav da su rokovi propisani članom 376. Zakona o obligacionim odnosima zakoniti rokovi koji teže legitimnom cilju - obezbeđenju pravne sigurnosti i zaštiti potencijalno tuženih od zastarelih potraživanja. U odluci istog suda Grudić protiv Srbije od 27.03.2012. godine (predstavka P 31925/08), kojom je pružena zaštita prava na imovinu iz člana 1. Protokola 1. uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, zastarelost potraživanja podnosilaca predstavke nije razmatrana, pa zato ta odluka ne sadrži stav suda po tom pitanju koji bi se razlikovao od stava nižestepenih sudova u ovom sporu.
Iz navedenih razloga, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku (ZPP), odlučeno je kao u prvom stavu izreke.
Tužiočeva revizija nije dozvoljena ni po članu 403. stav 3. ZPP, jer vrednost predmeta spora u pobijanom delu kojim je pravnosnažno odbijen tužbeni zahtev iznosi 2.160.224,55 dinara i očigledno ne prelazi iznos merodavan za dozvoljenost revizije propisan navedenom odredbom.
Shodno izloženom, na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. i člana 413. ZPP, odlučeno kao u drugom stavu izreke.
Predsednik veća - sudija
Branislav Bosiljković, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
