.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 798/2020
03.09.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić, Danijele Nikolić, Slađane Nakić Momirović i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragan Miletić, advokat iz ..., protiv tužene OŠ „Petar Tasić“ iz Leskovca, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Leskovcu, radi isplate, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2879/2019 od 22.10.2019. godine, u sednici veća održanoj 03.09.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2879/2019 od 22.10.2019. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2879/2019 od 22.10.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Leskovcu P1 972/17 od 02.07.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je primarni tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da sud obaveže tuženu da joj na ime neisplaćenog regresa za korišćenje godišnjeg odmora za 2015, 2016. i 2017. godinu i na ime neisplaćene naknade za ishranu u toku rada za period od septembra 2014. godine do jula 2017.godine, isplati novčane iznose sa zakonskom zateznom kamatom, navedene u tom stavu izreke, kao neosnovan. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan eventualni tužbni zahtev tužilje kojim je tražila da sud obaveže tuženog da sa tužiljom zaključi aneks ugovora o radu kojim se tužilji priznaje pravo na naknadu troškova za ishranu u toku rada i za regres za korišćenje godišnjeg odmora i utvrđuje njihova visina, a naknada troškova za ishranu u toku rada izražava se u novčanom iznosu počev od dana podnošenja tužbe, te ukoliko tužena ne zaključi aneks ugovora o radu sa tužiljom, da se ova presuda ima smatrati pravnim osnovom za utvrđivanje naknade troškova za ishranu u toku rada i naknade troškova za regres za korišćenje godišnjeg odmora i njihovu isplatu tužilji počev od dana podnošenja tužbe i izražavanja naknade troškova za ishranu u toku rada u novčanom iznosu u isplatnim listovima. Stavom trećim izreke, obavezana je tužilja da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 6.000,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 2879/2019 od 22.10.2019. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena presuda Osnovnog suda u Leskovcu P1 972/17 od 02.07.2019. godine.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izajvila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i predložila da se o reviziji odlučuje kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, radi razmatranja pravnog pitanja u interesu ravnopravnosti građana.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11,87/18), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednčavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužilje kao izuzetno dozvoljenoj u smislu citirane zakonske odredbe.
Predmet tražene pravne zaštite u ovoj pravnoj stvari je isplata neisplaćenog regresa za korišćenje godišnjeg odmora za 2015, 2016. i 2017. godinu i naknada troškova za ishranu u toku rada za period od septembra 2014. godine do jula 2017.godine, koje naknade su tužilji isplaćivane kroz platu, shodno odredbi člana 4. stav 2. Zakona o platama u državnim organima i javnim službama („Službeni glasnik RS“ br. 34/2001...21/2016). O tužbenom zahtevu tužilje nižestepeni sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koja je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda u kojima je odlučivano o istovrsnim zahtevima tužilaca, zbog čega ne postoji potreba za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potrebe ujednačavanja sudske prakse niti novog tumačenja prava.
Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužilje nije dozvoljena.
Prema članu 441. Zakona o parničnom postupku, revizija je dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. U ostalim sporovima iz radnog odnosa dozvoljenost revizije se ceni pod istim uslovima kao u imovinskopravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje.
Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužilja je tužbu radi naknade štete podnela sudu 14.12.2017. godine a vrednost predmeta spora je 386.195,56 dinara.
Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom zahtevu u kom vrednost predmeta spora očigledno ne prelazi 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to revizija nije dozvoljena.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke ovog rešenja.
Predsednik veća - sudija
Branislav Bosiljković,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
