Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 3088/2020
27.08.2020. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Marine Milanović, Katarine Manojlović Andrić i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Ilija Lukić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije - Ministarstvo odbrane Beograd, koju zastupa Vojno pravobranilaštvo sa sedištem u Beogradu, radi utvrđenja diskriminacije, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu Gž 7398/2019 od 03.10.2019. godine, u sednici veća održanoj 27.08.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu Gž 7398/2019 od 03.10.2019. godine.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu Gž 7398/2019 od 03.10.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom na osnovu priznanja Višeg suda u Beogradu P 20172/18 od 26.02.2019. godine, stavom prvim izreke, utvrđeno je da je zaključkom Vlade Republike Srbije broj 401-161/2008-1 od 17.01.2008. godine povređeno načelo jednakih prava i obaveza čime je izvršena diskriminacija na osnovu mesta prebivališta tužioca. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove postupka u iznosu od 8.850,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Gž 7398/2019 od 03.10.2019. godine, odbijena je žalba tužene i potvrđeno rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu drugom izreke prvostepene presude na osnovu priznanja.

Protiv rešenja drugostepenog suda tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava pozivajući se na odredbe člana 404. ZPP i ističući da je neophodno u pogledu odlučivanja o naknadi troškova postupka razmotriti pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, kao i novo tumačenje prava.

Ocenjujući dozvoljenost izjavljene revizije u smislu člana 404. ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11...87/18), Vrhovni kasacioni sud je ustanovio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj.

Prema odredbi člana 404. stava 1. ZPP revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava, a prema stavu 2. istog člana ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije ocenjuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Drugostepeni sud je doneo pobijanu odluku u skladu sa pravnim stavom Vrhovnog kasacionog suda usvojenim na sednici Građanskog odeljenja održanoj 05.07.2016. godine. Prema ovom pravnom stavu stranka koju je u uspešno okončanoj parnici zastupao advokat, obveznik poreza na dodatu vrednost, ima pravo na naknadu troškova na ime PDV-a na advokatsku uslugu. Kao dokaz treba da priloži račun o izvršenim advokatskim uslugama. Takav pravni stav izražen je u brojnim odlukama Vrhovnog kasacionog suda. U ovoj parnici glavni zahtev nije ni bio predmet žalbenog pobijanja, već samo odluka o troškovima postupka koja je potvrđena jer je tužiocu dosuđena naknada troškova postupka koji su bili potrebni za vođenje parnice. Odluka o troškovima postupka uslovljena je ishodom spora i ocenom suda o troškovima koji su bili potrebni za vođenje konkretne parnice, kako sledi iz odredaba čl. 153, 154. i 163. st. 1-4. ZPP. Shodno navedenom, u pogledu odlučivanja o naknadi troškova postupka ne postoji potreba razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa i u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse i novog tumačenja prava.

Na osnovu iznetog, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stava 1. ZPP i odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stava. 2. tačke 5. u vezi člana 420. st. 1. i 6. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tužene nije dozvoljena.

Prema odredbama člana 28. ZPP za utvrđivanje prava na izjavljivanje revizije merodavna je samo vrednost predmeta spora glavnog tužbenog zahteva, a kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka ne uzimaju se u obzir ako ne čine glavni zahtev.

Revizija tužene je izjavljena protiv rešenja drugostepenog suda kojim je pravnosnažno odlučeno o troškovima postupka.

Kako troškovi postupka ne čine glavni zahtev, već predstavljaju sporedno potraživanje, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužene nije dozvoljena. Nije od značaja što je drugostepenim rešenjem delimično preinačeno prvostepeno rešenje, s obzirom da se radi o troškovima postupka, pa se ne primenjuje odredba člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP, po kojoj je revizija uvek dozvoljena ako je drugostepeni sud preinačio presudu i odlučio o zahtevima stranaka.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.