Zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne presude Višeg suda u Beogradu Kž.1. br.303/20 od 30.07.2020. godine podneo je branilac okrivljene, advokat Milun Dragutinović, mada iz sadržine zahteva proizilazi da je zahtev podnet i protiv prvostepene presude Trećeg osnovnog suda u Beogradu 13K.br.233/18 od 10.02.2020. godine, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, drugostepenu presudu ukine i predmet vrati drugostepenom sudu na ponovni postupak.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) i u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke u smislu člana 488. stav 2. ZKP, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljene u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da su pobijane presude zasnovane na dokazu na kome se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku presuda ne može zasnivati odnosno na zapisniku o prepoznavanju lica MUP-a RS, Policijska uprava za Grad Beograd, Policijska stanica Zemun od 12.09.2016. godine. Naime, branilac navodi da prepoznavanje nije sprovedeno u skladu sa odredbama člana 90. i 100. ZKP, jer je okrivljena najpre u sobu za prepoznavanje uvedena od strane jednog inspektora kao poslednje lice za prepoznavanje u trenutku kada su se u prostoriji već nalazile četiri ženske osobe za prepoznavanje i u kom momentu je oštećena koja je vršila prepoznavanje već stajala i sve to videla na ogledalu sobe za prepoznavanje kao i da su sve četiri postavljene ženske osobe za prepoznavanje bile lica bez uniforme carinika, drugačijeg uzrasta i znatno mlađe od okrivljene, punije telesne konstitucije i crne boje kose, što je znatno odudaralo od izgleda okrivljene. Osim toga, branilac je naveo da je oštećena unapred bila pripremljena kako izgleda okrivljena i pre nego što je došla na prepiznavanje a što se utvrđuje na osnovu dopisa od 08.12.2015. godine, upućenog Policijskoj stanici Zemun uz koji dopis su dostavljene dve fotografije okrivljene koje je oštećena dobila preko društvene mreže „Fejsbuk“ a koja činjenica kompromituje u celosti izvršeno prepoznavanje.

Iznete navode iz zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim iz sledećih razloga:

Iz spisa predmeta i to iz zapisnika o prepoznavanju lica od strane svedoka oštećene BB MUP Republika Srbija, Policijska uprava za Grad Beograd, Policijska stanica Zemun 03/16/14/1 br.PO-1131/15 od 12.09.2016. godine, proizilazi da je dokazna radnja prepoznavanja lica okrivljene AA od strane svedoka oštećene BB obavljena u svemu u skladu sa odredbom člana 90. stav 1. ZKP i člana 100. ZKP, na koje povrede branilac okrivljene neosnovano ukazuje u zahtevu. Naime, iz navedenog zapisnika proizilazi da su ovoj dokaznoj radnji prisustvovali Javni tužilac, ovlašćena službena lica Policijske stanice Zemun i da je pre samog prepoznavanja u obavljenom razgovoru sa oštećenom ista dala opis lica za koji postoji osnov sumnje da je dana 07.06.2015. godine izvršilo krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. Krivičnog zakonika (KZ) na njenu štetu, te da je u prostoriju specijalno namenjenu za tu svrhu uvedeno pet lica, da su lica poređana određenim redosledom u vrstu, nakon čega je oštećena sa nesumnjivom sigurnošću od 100% prepoznala okrivljenu AA kao lice koje je izvršilo krivično delo na njenu štetu, a na osnovu njenog izgleda o čemu su prvostepeni sud na strani 10 stav 3. i strani 11 stav 1. kao i drugosteni sud na strani 4 stav 5. dali jasne i dovoljne razloge. Nesporno je iz spisa predmeta da je oštećena na društvenoj mreži „Fejsbuk“ pronašla i prepoznala službenicu sa aerodroma, o čemu je obavestila svog advokata koji je dopisom obavestio policiju, pa je tek nakon toga izvršena dokazna radnja prepoznavanja u policijskoj stanici, ali se ne može reći da se na oštećenu uticalo i da se pripremila da unapred zna kako izgleda okrivljena s obzirom da je oštećena na osnovu svog saznanja kako okrivljena izgleda istu pronašla i o tome obavestila svog advokata.

Odredbom člana 100. ZKP propisano je da ako je potrebno da se utvrdi da li svedok prepoznaje određeno lice ili predmet, odnosno osobine koje je opisao, prepoznavanje će se obaviti u skladu sa članom 90. ovog zakonika, odnosno da će se prepoznavanje lica u predistražnom postupku i istrazi obaviti tako da lice koje je predmet prepoznavanja ne može da vidi svedoka niti svedok može da vidi to lice pre nego što pristupi prepoznavanju, a da će se prepoznavanje lica u predistražnom postupku i u istrazi obaviti u prisustvu Javnog tužioca.

Odredbom člana 90. ZKP propisani su uslovi prepoznavanja lica ili predmeta i navedeno je da ako je potrebno da se utvrdi da li u ovom slučaju svedok oštećeni prepoznaje određeno lice odnosno njegove osobine koje je opisao pokazaće mu se to lice zajedno sa drugim njemu nepoznatim licima čije su osnovne osobine slične onima kakve je opisao, a nakon toga će se od lica tražiti da izjavi da li može da prepozna sa sigurnošću određeno lice ili sa određenim stepenom verovatnoće i da u slučaju potvrdnog odgovora na prepoznato lice ili predmet ukaže.

Stoga, dokazna radnja prepoznavanje lica je izvršena u skladu sa napred citiranim odredbama zakona, pa su neosnovani navodi iz zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Iz navedenih razloga Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić