U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Sonja Popović, advokat iz ..., protiv tuženog Grada Novog Sada, koga zastupa Pravobranilaštvo Grada Novog Sada, radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2076/19 od 20.06.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 28.11.2019. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljene protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2076/19 od 20.06.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom zbog propuštanja Višeg suda u Novom Sadu P 2683/18 od 14.02.2019. godine, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezan tuženi da mu isplati iznos od 4.997.048,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 14.12.2018. godine, pa do isplate, kao i troškove parničnog postupka sa zakonskom zateznom kamato od izvršnosti presude do isplate, uplatom na tekući račun punomoćnika tužioca broj ... kod „...“ AD ... .

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2076/19 od 20.06.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Višeg suda u Novom Sadu P 2683/18 od 14.02.2019. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tuženi je blagovremeno, izjavio reviziju pobijajući je zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br.72/11 i 55/14), pa je utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

U postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do nepravilne primene neke od odredaba Zakona o parničnom postupku, zbgo čega nema ni bitne povrede iz člana 374. stav 1. istog zakona na koji se revizijom ukazuje.

Prema činjeničnom stanju, tužilac se vodi kao nosilac prava svojine u celosti na nepokretnosti upisanoj u LN ... KO ..., parcela broj ... površine 32 ara i 48 m2, koja je sada u sastavu Ulice ... u ... . Prema planu generalne regulacije naseljenog mesta ... („Službeni list Grada Novog Sada“, br.27/15 i 14/17), navedena parcela je u potpunosti namenjena za javnu površinu - ulicu. Na parceli je izgrađena infrastruktura (vodovod, kanalizacija, struja i gas), a ulica je asfaltirana i privedena nameni. Nakon oduzimanja nalazi se u sastavu napred navedene ulice u 50% svoje površine, odnosno ukupno 16 ari i 24 m2 i predstavlja javnu saobraćajnicu koju koristi neograničeni broj lica. Uz tužbu je dostavljen nalaz veštaka građevinske struke koji je izvršio procenu tržišne vrednosti oduzetog zemljišta koja na dan veštačenja iznosi 3.077,00 dinara po m2. Tržišna vrednost oduzetih 16 ari 24 m2 iznosi ukupno 4.997.048,00 dinara, koliko tužilac tužbom i potražuje. Prvostepeni sud je rešenjem od 26.12.2018. godine, pozvao tuženog da u roku od 30 dana podnese pisani odgovor na tužbu, te ga upozorio na zakonske posledice propuštanja. Tuženi je rešenje i tužbu sa prilozima primio dana 27.12.2018. godine, ali nije dostavio pisani odgovor na tužbu.

Prvostepeni sud je polazeći od člana 350. stav 1. ZPP, koji propisuje da ako tuženi ne podese odgovor na tužbu, u određenom roku, sud donosi presudu kojom se usvaja tužbeni zahtev (presuda zbog propuštanja) ako su ispunjeni kumulativni uslovi predviđeni iz tačke 1. do 4. isgog člana, usvojio tužbeni zahtev.

Drugostepeni sud je prihvatio stanovište prvostepenog suda.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi usvojili tužbeni zahtev tužioca. Naime, osnovanost postavljenog tužbenog zahteva proizilazi iz činjenica navedenih u tužbi. Činjenica o faktičkom oduzimanju parcele koja je u vlasništvu tužioca i s tim u vezi obaveze tuženog da tužiocu isplati naknadu za oduzeto zemljište kao i visina potkrepljena je priloženim listom nepokretnosti broj ... KO ..., informacijom o lokaciji Gradske uprave za urbanizam i građevinske poslove broj V-353-556/18 od 09.08.2018. godine, informacijom o lokaciji –struktura JP Urbanizam broj 131770/2018 od 03.08.2018. godine, kopijom plana RGZ SKN Novi Sad 1 broj 953-2/2018-34 od 24.08.2018. godine i uverenjem RGZ SKN Novi Sad 1 broj 952-3/2018-5750 od 21.08.2018. godine i nalazom veštaka građevinske struke od 14.12.2018. godine.

Imajući u vidu navedeno, neosnovano je pozivanje tuženog na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 6. ZPP, imajući u vidu da osnovanost tužbenog zahteva tužioca proizilazi iz činjenica navedenih u tužbi, kao i priloženih dokaza.

Osim toga, tužilac je visinu tužbenog zahteva opredelio u skladu sa nalazom nalaz veštaka kojim je odgovoreno samo na pitanje da li je sporna parcela u sastavu Ulice ... u ..., te da li je privedena urbanističkoj nameni, da li je infrastrukturalno opremljena i da li je koristi neograničeni broj lica za javni saobraćaj.

Pravilno je drugostepeni sud zaključio da za tuženu nije nastala obaveza naknade troškova parničnog postupka u smislu člana 163. ZPP.

Predmetom ocene revizijskog suda nisu bili isticani činjenični navodi jer se revizija po članu 407. stav 2. ZPP ne može izjaviti iz tog razloga.

Kako se ostalim revizijskim navodima ne dovodi u sumnju zakonitost i pravilnost pobijane presude, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić