.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 2545/2019
03.09.2020. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Ivan Ivanković, advokat iz ..., protiv tuženog JP „Elektroprivreda Srbije“, Beograd, Ogranak RB „Kolubara“, Lazarevac, čiji je punomoćnik Aleksandar Budalić, advokat iz ..., radi utvrđenja i isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 900/2018 od 11.04.2019. godine, u sednici veća održanoj 03.09.2020. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 900/2018 od 11.04.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Lazarevcu P1 770/17 od 26.12.2017. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se utvrdi da je ništava i da ne proizvodi pravno dejstvo njegova izjava data 14.03.2014. godine, da se obaveže tuženi da tužiocu na ime manje isplaćene otpremnine pre prestanka radnog odnosa isplati iznos od 50.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 01.06.2014. godine pa do konačne isplate, kao i da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka sa zakonskom kamatom od dana donošenja prvostepene presude do isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženom na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 1.950,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 900/18 od 11.04.2019 . godine, stavom prvim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu prvom izreke, pa je utvrđeno da je ništava izjava tužioca od 14.03.2014. godine, u delu u kome se saglasio da poslodavac izvrši obustavu neisplaćenog iznosa zajma od ukupnog iznosa njegove otpremnine, a tuženi se obavezuje da tužiocu, na ime razlike između pripadajuće otpremnine i iznosa koji je obustavljen po osnovu zajma, isplati iznos od 50.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 01.06.2014. godine pa do isplate, kao i da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 42.300,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja pa do isplate. Stavom drugim izreke, potvrđena je prvostepena presuda u preostalom delu stava prvog izreke i u navedenom delu je tužbeni zahtev odbijen. Stavom trećim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u stavu drugom izreke prvostepene presude i odbijen zahtev tuženog da se obaveže tužilac da mu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 1.950,00 dinara. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove drugostepenog postupka u iznosu od 40.800,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. i Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu sve do ...2014. godine, kada mu je radni odnos prestao zbog odlaska u starosnu penziju. Tužiocu je na osnovu Odluke tuženog o beskamatnom zajmu zaposlenima u RB „Kolubara“ DOO od 13.03.2014. godine, na ime odobrenog zajma, isplaćen iznos od 50.000,00 dinara. Odlukom je odobren beskamatni zajam zaposlenima koji su u radnom odnosu kod tuženog (član 1.) i predviđeno da će se isplata zajma izvršiti u fiksnom iznosu od 50.000,00 dinara za svakog zaposlenog (član 2.). Propisano je da zaposleni kome radni odnos kod tuženog prestane pre početka odnosno pre isteka krajnjeg roka za otplatu zajma, dužan je da neotplaćeni iznos zajma vrati prilikom prestanka radnog odnosa, te da će obračunska služba u skladu sa datom izjavom zaposlenog obustaviti neotplaćeni iznos zajma prilikom prestanka radnog odnosa zaposlenog (član 5.). Tužilac je po izjavi od 14.03.2014. godine, koja je data na osnovu člana 123. Zakona o radu, saglasan da u slučaju prestanka radnog odnosa nadležna služba obračuna zarade, izvrši obustavi neotplaćenog iznosa zajma od njegove zarade, naknade zarade i drugih primanja. Tužiocu je obračunata otpremnina u iznosu od 343.209,00 dinara, ali mu je isplaćena otpremnina umanjena za iznos od 50.000,00 dinara na ime neotplaćenog zajma.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo kada je preinačio prvostepenu presudu i usvojio tužbeni zahtev, budući da je u konkretnom slučaju reč o potraživanju neisplaćenog dela otpremnine. Otpremnina, po svojoj pravnoj prirodi, predstavlja jednu od zakonom utvrđenih mera zaštite zaposlenih za čijim radom je prestala potreba, pri čemu je pravo na otpremninu Ustavom Republike Srbije, u članu 60. stav 4, definisano kao neotuđivo pravo kojeg se niko ne može odreći. Tužilac je dana 12.04.2014. godine dao izjavu tuženom kojom se obavezao da će ukoliko mu radni odnos prestane pre isteka krajnjeg roka za otplatu zajma, neuplaćeni iznos zajma vratiti prilikom prestanka radnog odnosa. Međutim, tužilac ovom izjavom nije dao saglasnost da se njegova otpremnina umanji za preostali dug po osnovu ugovora o zajmu, s obzirom da tako nešto nije bilo izričito predviđeno navedenom izjavom, već se istom tužilac obavezao da će neisplaćeni iznos zajma vratiti prilikom prestanka radnog odnosa. Shodno navedenom, tek nakon isplate otpremnine, tuženi poslodavac je imao mogućnost da od tužioca tužbom ili na drugi način potražuje neisplaćeni deo zajma, ali nije bio ovlašćen da izvrši umanjenje otpremnine za iznos zajma, iz razloga što za takvo umanjenje ne postoji pravni osnov. Iz navedenih razloga, navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava nisu osnovani.
Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Slađana Nakić Momirović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
