Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku primenom odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11... 87/2018), i utvrdio da je revizija tužilje osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema do sada utvrđenom činjeničnom stanju, parnične stranke su ćerke sada pokojnog VV, bivšeg iz ..., koji je dana 25.01.2012. godine, podneo tužbu sudu radi utvrđenja da je, danom podnošenja tužbe, tj. 25.01.2012. godine, prestala njegova obaveza da plaća izdržavanje tuženoj, utvrđena pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Zrenjaninu P2 768/10 od 19.11.2010. godine. Tužbeni zahtev zasniva se na činjenici da je tužena rođena .... godine i da je školske 20.../20... godina upisala ... fakultet Univeriteta u Novom Sadu – .... Po tvrdnji tužioca, u toku trajanja osnovnih studija, tužena je, zaključno sa školskom 20.../20... godinu, položila ukupno 7 ispita, tako da je po treći put upisana na drugu godinu studija, što, po mišljenju tužioca ne može biti okarakterisano kao redovno školovanje. Tužilac, VV je preminuo dana 17.04.2012. godine, a na održanoj ostavinskoj raspravi O 1071/12 od 24.05.2012. godine, proglašeno je njegovo sudsko zaveštanje sačinjeno dana 19.05.2012. godine, kojim je svu svoju imovinu ostavio svojoj ćerki AA iz ..., ovde tužilji. Zakonske naslednice BB (ovde tužena) i GG, nisu osporile punovažnost tog zaveštanja, ali su istakle pravo na nužni nasledni deo, pa je rešenjem Ostavinskog suda u Zrenjaninu O 369/2012 od 09.02.2018. godine i rešenjem Višeg suda u Zrenjaninu Gž2 72/18 od 25.04.2012. godine, AA, oglašena za testamentalnu naslednicu na 395/500 delova, a BB i GG, oglašene su za nužne naslednice na po 51/500 delova ostaviočeve zaostavštine. Tužilja AA je nakon što je na njen zahtev, kao zakonskog naslednika tužioca, postupak u ovoj parnici nastavljen posle prekida zbog smrti VV, podneskom od 09.10.2019. godine, tražila da sud utvrdi da je danom podnošenja tužbe, tj. 25.01.2012. godine prestala obaveza tužioca VV iz ... da plaća izdržavanje tuženoj, po pravnosnažnoj presudi Osnovnog suda u Zrenjaninu P2 768/10 od 19.11.2010. godine, a da sud tuženu obaveže da na ime neosnovano plaćenog izdržavanja za mesece februar i mart 2012. godine, isplati tužilji iznos od 20.000,00 dinara, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom od 26.03.2012. godine, pa do isplate. Presudom Osnovnog suda u Zrenjaninu P2 768/10 od 19.11.2010. godine, utvrđena je obaveza sada pokojnog VV da plaća doprinos izdržavanju tužene, njegove ćerke, iznosom od 10.000,00 dinara mesečno, koju obavezu je pokojni VV redovno izvršavao.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da je tužena iznos od 20.000,00 dinara primila po osnovu obaveze izdržavanja utvrđene pravnosnažnom presudom koja je prestala po sili zakona zbog smrti pokojnog VV, saglasno odredbi člana 167. stav 1. tačka 2. Porodičnog zakona, pa da zbog toga tužilja nema pravni interes za podnošenje tužbe, shodno odredbi člana 194. Zakona o parničnom postupku.

Međutim, Vrhovni kasacioni sud nalazi da tužilja osnovano revizijom ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Prestanak izdržavanja propisan je u odredbi člana 167. Porodičnog zakona tako što izdržavanje prestaje, između ostalog smrću poverioca ili dužnika izdržavanja (stav 1. tačka 2.), a može da prestane kada dužnik izdržavanja izgubi mogućnost za davanje izdržavanja, ili davanje izdržavanja postane za njega očigledno nepravično, osim ako poverilac izdržavanja nije maloletno dete (stav 2. tačka 2.).

Odredbom člana 155. stav 2. Porodičnog zakona, propisano je da punoletno dete koje se redovno školuje, ima pravo na izdržavanje od roditelja srazmerno njihovim mogućnostima, a najkasnije do navršene 26 godine života.

U konkretnom slučaju, tužilac, sada pokojni VV je tužbom tražio da sud utvrdi da je njegova obaveza izdržavanja tužene prestala danom podnošenja tužbe, 25.01.2012. godine, pa to što je tužilac preminuo, nakon podnošenja tužbe, dana 17.04.2012. godine, ne znači da tužilja AA (njegova ćerka), nema pravni interes za vođenje ove parnice, kada se ima u vidu da sud prestanak obaveze izdržavanja, u slučaju kada je tužbeni zahtev osnovan, utvrđuje počev od dana podnošenja tužbe. Smrću poverioca izdržavanja, svakako je, po zakonu, prestala obaveza izdržavanja. Međutim, nije utvrđeno da li je VV bio dužan da izdržava svoju ćerku, ovde tuženu, u periodu od dana podnošenja tužbe 25.01.2012. godine, pa do dana svoje smrti 17.04.2012. godine. S tim u vezi, nije utvrđeno da li se tužilja, u vreme kada je njen pokojni otac podneo tužbu sudu, redovno školovala, ili to nije slučaj. Suština pojma „redovno školovanje“, upotrebljenog u odredbi člana 155. stav 2. Porodičnog zakona, nije samo u tome da dete ima status upisanog studenta (finansiranog iz budžeta ili samofinansirajućeg), već je bitno da li dete izvršava svoje školske obaveze, što, između ostalog, podrazumeva i redovno davanje ispita. Ako to, u vreme podnošenja tužbe sudu, nije bio slučaj, onda bi obaveza izdržavanja tužene prestala onda kada je VV podneo tužbu sudu, u kom slučaju bi tužena bez osnova stekla iznos izdržavanja koji joj je isplaćen za period nakon podnošenja tužbe sudu (25.01.2012. godine).

Pošto je zbog pogrešne primene materijalnog prava, činjenično stanje nepotpuno utvrđeno, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u izreci doneo u smislu odredbe člana 416. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

U ponovnom postupku potrebno je da prvostepeni sud utvrdi da li se tužena, kao punoletno dete pokojnog VV, redovno školovala u vreme kada je on podneo tužbu sudu, dana 25.01.2012. godine, ili to nije slučaj, da bi imao mogućnost da o tužbenom zahtevu tužilje donese novu i na zakonu zasnovanu odluku.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić