Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužilaca AA i BB, oboje iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Igor Janjić, advokat iz ..., protiv tuženih VV i GG, oboje iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Zoran Čukić, advokat iz ... i DD iz ..., radi utvrđenja prava svojine i prava korišćenja, odlučujući o reviziji tužilaca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 5714/2019 od 13.09.2019. godine, na sednici održanoj 28.05.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilaca, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 5714/2019 od 13.09.2019. godine, u preinačujućem delu.

O b r a z l o ž e nj e

Drugi osnovni sud u Beogradu, presudom P 798/17 od 31.01.2018. godine, usvojio je tužbeni zahtev tužilaca, tako što je utvrdio da su tužioci vlasnici objekta, porodične stambene zgrade spratnosti „P“, koju čine dve sobe, kuhinja, kupatilo, upisana kao porodična stambena zgrada, objekat izgrađen bez odobrenja za izgradnju, upisana kao broj zgrade 1 na kat. parceli ..., upisane u LN ... KO ... i nosioci prava korišćenja na ... kat. parcele ... upisane u LN ... KO ..., što su tuženi dužni da priznaju i trpe da svoje pravo vlasništva na objektu upišu u LN, kada se za to ispune zakonski uslovi i upišu pravo korišćenja tužioci u katastar nepokretnosti (stav prvi izreke). Obavezao je tužene da solidarno naknade tužiocima troškove parničnog postupka u ukupnom iznosu od 160.100,00 dinara, u roku od 15 dana od dana prijema pismenog otpravka presude (stav drugi izreke).

Apelacioni sud u Beogradu, presudom Gž 5714/2019 od 13.09.2019. godine, odbio je kao neosnovanu žalbu tuženih i potvrdio presudu Drugog osnovnog suda u Beogradu P 798/17 od 31.01.2018. godine, u delu stava prvog izreke, kojim je utvrđeno da su tužioci vlasnici objekta koji je porodična stambena zgrada spratnosti „P“ i isti čine dve sobe, kuhinja, kupatilo, upisana kao porodična stambena zgrada, objekat izgrađen bez odobrenja za izgradnju, upisana kao broj zgrade 1, na kat. parceli ... u LN ... KO ..., što su tuženi dužni da priznaju i trpe da tužioci svoje pravo vlasništva na objektu upišu u LN kada se za to ispune zakonski uslovi i u stavu drugom izreke (stav prvi izreke). Preinačio je prvostepenu presudu u preostalom delu stava prvog izreke, tako što je odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca, kojim su tražili da se utvrdi da su oni nosioci prava korišćenja na 1080/4208 delova kat. parcele ... upisane u LN ..., KO ..., što bi tuženi bili dužni da priznaju i trpe da tužioci svoje pravo korišćenja upišu u katastar nepokretnosti (stav drugi izreke).

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, u preinačujućem delu, tužioci su blagovremeno izjavili reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizije u granicama svojih ovlašćenja na osnovu odredbe člana 401. stav 2. tačka 5. a u vezi člana 404. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 125/04, 111/09, 36/11 i 53/13- US), koji se u konkretnoj situaciji primenjuje na osnovu odredbe člana 506. stav 1. važećeg Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14-US, 87/18 i 18/20), i utvrdio da revizija tužilaca nije dozvoljena.

Tužba je podneta 06.07.2010. godine. U tužbi i u uvodu prvostepene presude je navedena vrednost predmeta spora u iznosu od 500.000,00 dinara. Iz obrazloženja prvostepene presude, proizlazi da je sudska taksa na tužbu i presudu određena u iznosu od po 19.800,00 dinara.

Ovako određena sudska taksa shodno Zakonu o sudskim taksama („Službeni glasnik RS“, br.28/94...106/15) u smislu Taksene tarife broj 1. tačka 1. odgovara vrednosti predmeta spora preko 100.000,00 do 500.000,00 dinara vrednosti – 9.800,00 dinara uvećano za 2% od vrednosti predmeta spora (iznosu od 500.000,00 dinara, kao vrednosti predmeta spora).

Odredbom člana 394. stav 2. ZPP, je propisano, da, revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima kad se tužbeni zahtev odnosi na utvrđenje prava svojine na nepokretnostima, potraživanje u novcu, predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 100.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Odredbom člana 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 55/14, koji se primenjuje od 31.05.2014. godine), je propisano da, revizija je dozvoljena u svim postupcima u kojima vrednost predmeta spora pobijanog dela prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra, odnosno 100.000 evra u privrednim sporovima, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, a koje nisu pravnosnažno rešene do dana stupanja na snagu ovog zakona.

Kako određena vrednost predmeta spora pobijane pravnosnažne presude očigledno ne prelazi merodavnu vrednost za dozvoljenost revizije u dinarskoj protivvrednosti od 40.000 evra, to revizija tužilaca nije dozvoljena na osnovu citiranih odredbi člana 394. stav 2. ZPP i 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama ZPP.

Stoga nije od uticaja na drugačiju odluku ovoga suda vrednost predmeta spora navedena u reviziji u iznosu od 4.760.000,00 dinara. Isto tako, nisu od uticaja na drugačiju odluku ovoga suda navodi revizije kojima se ukazuje na odredbu člana 403. stav 2. važećeg Zakona o parničnom postupku, s obzirom na to da se u konkretnoj situaciji primenjuje Zakon o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br.125/04, 111/09, 36/11 i 53/13-US), koji ne sadrži identične odredbe kao član 403. stav 2. važećeg Zakona o parničnom postupku, o dozvoljenosti revizije.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić